Ilustracija napravljeno pomoću veštačke inteligencije
Eksplejner se u Kembridžovom rečniku definiše kao „tekst ili video, obično kratak i jednostavan, čija je svrha da nešto objasni”. Kao novinarski format, služi da publici približi određeni fenomen i objasni njegov kontekst, i to često od strane konkretnog novinara iz redakcije.
Iako postoje i u tekstualnoj formi, video eksplejneri posebno su dobili na značaju sa razvojem društvenih mreža. Istraživanje Rojtersovog instituta pokazuje da mladi sve češće dolaze do vesti preko društvenih mreža i video sadržaja: tokom 2024. godine 73 odsto mladih od 18 do 24 godine gledalo je kratke informativne videe najmanje jednom nedeljno. Taj trend dodatno podstiču kratki vertikalni formati na TikToku i Instagramu.
Eksplejneri su zbog toga postali važni i redakcijama i istraživačima medija. Marko Nedeljković, vanredni profesor FPN-a i autor monografije „Eksplanatorno i narativno novinarstvo u onlajn medijima“, u kojoj, između ostalih novih medijskih formi, definiše i detaljno predstavlja i različite vrste eksplejnera, smatra da su oni nastali kao odgovor na nedostatke brzog novinarstva, koje često publici ne pruža dovoljno provere i konteksta.
Nedeljković za Cenzolovku kaže da građani nisu izgubili potrebu da razumeju ono što se dešava oko njih, već su zbog kontinuiranog pada kvaliteta medijskog sadržaja i ogromnog nepoverenja u medije počeli da se okreću društvenim mrežama kao alternativnim izvorima informisanja.
„Kao odgovor na takvo stanje na medijskoj sceni pojavili su se eksplanatorno novinarstvo i eksplejneri kao njegovi najreprezentativniji predstavnici, sa imperativom da ponude što preciznije, konkretnije i jasnije razumevanje najbitnijih vesti, tema, događaja i problema. Samim tim, njihov primarni cilj je da se fokusiraju na to da objasne vesti i događaje, to jest da publici ponude vrednost koja se od novinarstva tradicionalno očekuje”, objašnjava profesor Nedeljković.
Šta su teme eksplejnera
Portal Storyteller koristi eksplejnere kao format kada je, prema rečima glavne urednice Vladimire Dorčove Valtnerove, tema „važna, ali komplikovana, ili kada u javnosti ima mnogo nejasnoća, pogrešnih tumačenja i informacija bez šireg konteksta”.
„Najčešće biramo teme koje neposredno utiču na život građana: njihova prava, funkcionisanje institucija, manjinske politike, društvene i političke procese, zaštitu životne sredine ili pojmove koji se često koriste, a retko zaista objašnjavaju. Važno nam je i da se tema može razložiti u nekoliko jasnih celina, bez banalizovanja. Nije svaka važna tema automatski pogodna za kratak video”, objašnjava urednica Storyteller-a.
Na sličan način teme za ovaj format bira i BBC na srpskom.
„Teme biramo prema tome koliko su važne za publiku i koliko im dodatno objašnjenje može pomoći da bolje razumeju neku pojavu, događaj ili problem. Često su to teme iz nauke, medicine, tehnologije, ekonomije ili aktuelnih dešavanja koje su složene ili pune kontradiktornih informacija”, objašnjava novinarka BBC-a na srpskom Iva Gajić, čije je lice često na društvenim mrežama BBC-a na srpskom, baš u okviru eksplejnera.
Potreba publike da razume važna pitanja ogleda se i kroz uspešnost BBC-jevog eksplejnera iz vremena pandemije kovida-19.
„Jedan od najčitanijih i najgledanijih primera je tekstualni eksplejner o kovidu, objavljen početkom februara 2020. godine, koji do danas ima više od 10 miliona pregleda. Kasnije je veća pažnja počela da se posvećuje i video eksplejnerima. Danas se trudimo da važne teme obradimo kroz više formata, pa publika može da bira da li će nešto pročitati, pogledati ili istražiti kroz grafike”, kaže Iva Gajić.
Naša sagovornica je iskoristila tada aktuelan povod, odnosno stradanje četvrte žrtve u Severnoj Makedoniji od virusa Zapadnog Nila, kako bi objasnila kako se prenosi ova bolest, koji su simptomi i kako se zaštititi od nje.
View this post on Instagram
Prvi kriterijum izbora teme je da je publika ne razume u dovoljnoj meri, objašnjava profesor Nedeljković sa FPN-a. Kada se taj kriterijum zadovolji, sledeći je – da je tema od značaja za opštu publiku ili specifične ciljne grupe ako su u pitanju specijalizovani mediji.
„Upravo zbog toga se pravi eksplejneri tretiraju kao evergrin sadržaji, jer je njihov rok trajanja veoma dug, budući da se ne bave dnevnim aktuelnostima, već objašnjenjima bitnih tema koje su nedovoljno razumljive. Najbolji dokaz za to je činjenica da ne postoji ‘velika tema’ koja u ozbiljnim medijima u svetu nije obrađena u formi eksplejnera”, kaže Nedeljković i skreće pažnju na situaciju u Srbiji.
„Nažalost, u Srbiji to još uvek nije slučaj. U poslednje vreme se i u našoj zemlji nešto češće može čuti za eksplejnere, ali još ne postoji suštinsko razumevanje te forme, pa se eksplejnerima često nazivaju sadržaji koji to apsolutno ne zaslužuju. Baš kao što postoje neproverene, lažne i manipulativne vesti, tako postoje i sadržaji koji pretenduju da budu eksplejneri, ali to zapravo nisu”, kaže Nedeljković
Pored objašnjenja fenomena i odgovora koji su potrebni publici, za Storyteller je naročito važno da se u sadržajima ovog formata vidi lice novinarke.
„Novinarka nije samo glas iza kadra, već osoba koja je istražila temu, proverila informacije i svojim imenom i licem staje iza sadržaja. Smatramo da se tako gradi neposredniji odnos sa zajednicom, ali i poverenje, što je posebno važno za svaki medij”, objašnjava urednica Storyteller-a.
,,Eksplejner ne pojednostavljuje temu, već pruža kontekst i činjenice”
„Eksplejner mora biti jednostavan za praćenje, ali ne sme da bude površan, netačan ili manipulativan”, poručuje Vladimira Dorčova Valtnerova.
Profesor Nedeljković ističe da zbog imperativa da građanima razumljivim jezikom objasne kompleksne događaje i teme nekada može pogrešno da se pomisli da eksplejneri treba da uproste stvarnost, ali naglašava da to apsolutno nije njihov cilj.
„Ako dobro shvatite cilj eksplejnera i njegovu razliku u odnosu na druge žanrove, onda je jasno da eksplejner nikada ne pokušava da ‘pojednostavi’ stvari. Naprotiv, eksplejner pruža kontekst, ‘background’ informacije, činjenice, ukazuje na bitne aspekte koje smo možda propustili ili zanemarili i na taj način omogućava da steknemo relevantno razumevanje određene teme. Svako pojednostavljivanje bi bilo irelevantno i nije tipično za ovu formu jer je eksplejner nastao upravo da bi se prevazišle takve nuspojave u novinarstvu”, objašnjava vanredni profesor FPN-a.
Profesor Nedeljković kao primer dobre prakse eksplejnera navodi serijal Gardijana, objavljen sa ciljem da objasni istorijski razvoj, kontekst i najbitnije aspekte sukoba između Izraela i Palestine. „Mediji objavljuju ogroman broj vesti o najnovijim dešavanjima, tokom prvih dana novog sukoba imali smo praktično vesti iz sata u sat, nekada čak i iz minuta u minut, a ogroman broj građana istovremeno ne zna pouzdano mnoge bazične stvari u vezi sa tom temom, od toga kako je i kada konflikt počeo i koje su ključne tačke sporenja, preko znanja o tome gde se tačno nalazi pojas Gaze, ko tu živi i šta je Hamas, pa sve do istorijskog razvoja sukoba, zaraćenih strana i njihovih trenutnih statusa”, navodi profesor Nedeljković i dodaje da su to „idealne okolnosti za objavljivanje eksplejnera”. „On nudi upravo kontekst i odgovore na ta najbitnija pitanja, a bez toga nema suštinskog razumevanja ni vesti koje sve intenzivnije dolaze do nas. Gardijan to dobro zna i stoga upravo u ovoj novoj medijskoj formi detaljno obrađuje ovu temu da bi omogućio građanima adekvatno razumevanje tog sukoba, a samim tim i najnovijih vesti. Štaviše, Gardijan upravo zbog imperativa da što većem broju građana olakša razumevanje tog pitanja, ovaj eksplejner prepakuje i u formu eksplejner objave za društvene mreže”, ističe Nedeljković. Vanredni pofesor FPN-a navodi i da se na srpskom jeziku može uočiti „manje ambiciozan, ali sličan primer na istu temu”. U pitanju je eksplejner na sajtu BBC na srpskom pod naslovom „Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu”.Gardijan kao primer dobre prakse korišćenja eksplejnera
Za Ivu Gajić, najveći izazov pri pravljenju eksplejnera je mera između detaljnosti i jednostavnosti.
„Važno nam je da svaka informacija bude tačna, proverena i zasnovana na kredibilnim izvorima i relevantnim sagovornicima, posebno kada se bavimo temama iz nauke ili medicine. S druge strane, ako priču previše zatrpate podacima, postoji rizik da izgubite publiku. Često je baš sažimanje velike količine informacija u nekoliko minuta videa ili nekoliko pasusa teksta najteži deo posla”, kaže Iva Gajić.
Na pitanje koliko je vremena potrebno za rad na jednom eksplejneru, i Storyteller i BBC na srpskom objašnjavaju da je reč obično o jednom ili dva radna dana, s izuzetkom kompleksnijih tema.
„U to ne ulazi samo snimanje. Potrebno je istražiti temu, proveriti činjenice, napisati i više puta skratiti scenario, osmisliti vizuelni deo, snimiti i montirati video, a zatim pripremiti titlove. Pošto je Storyteller dvojezični medij, često imamo i dodatni posao prevođenja i jezičke provere. Minut ili dva finalnog videa zato mogu da predstavljaju nekoliko dana rada”, kaže urednica Storyteller-a.
Reakcije publike na eksplejnere zavise od niza faktora
Sam format nije garancija uspeha, ističe Vladimira Dorčova Valtnerova. Ipak, publika Storyteller-a generalno dobro reaguje na eksplejnere.
„Rezultat zavisi od teme, trenutka objavljivanja, prve rečenice, trajanja, načina prezentacije i toga koliko publika prepoznaje ličnu relevantnost sadržaja. Komentari takođe nisu jedino merilo: kod eksplejnera su nam veoma važni deljenje, čuvanje objave i vreme gledanja, jer pokazuju da je publika sadržaj doživela kao koristan. Nekada veoma koristan eksplejner neće izazvati veliki broj komentara, ali će biti mnogo puta sačuvan ili prosleđen drugima”, objašnjava urednica Storyteller-a.
Iva Gajić primećuje da su komentari publike ispod eksplejnera ,,uglavnom civilizovaniji” u odnosu na ostale formate. Ipak, kako primećuje ova novinarka, ima i izuzetaka, „posebno kod tema poput vakcinacije”.
Na pitanje da navede medije iz Srbije i sveta koji su primer pozitivne prakse korišćenja eksplejnera, Nedeljković kaže da „mediji u Srbiji još nisu počeli da praktikuju eksplejnere na kvalitetan, smislen i pažljivo planiran način”. „Oni su za sada prisutni stihijski, ad hoc, najčešće u nekim hibridnim oblicima koji imaju značajne nedostatke. Poneki dobar primer po pravilu sam pronalazio na jezičkim ograncima stranih medija, a ne izvorno domaćim”, smatra Nedeljković. Kad je reč o dobrim primerima iz sveta, vanredni profesor sa FPN-a objašnjava da su to uglavnom mediji koji zarađuju od publike, poput Vox-a, Njujork tajmsa, Le Monda, ili Gardijana, dok od javnih servisa Nedeljković izdvaja BBC. „Svi ovi mediji imaju toliko razvijenu produkciju eksplejnera, da se oni u njima već odavno nalaze u sva tri osnovna formata, odnosno tekstualni, audio i video eksplejneri, a neretko i specifične forme razvijene primarno za društvene mreže”, kaže Nedeljković i ističe da eksplejneri imaju veoma značajnu ulogu u obezbeđivanju prihoda od publike. „Dok sam istraživao nove medijske forme, uključujući eksplejnere, razgovarao sam sa direktorima, urednicima i novinarima prethodno navedenih medija, ali i mnogih drugih medija širom sveta, i svi su po pravilu isticali da im upravo eksplejneri donose najbolje rezultate po pitanju obezbeđivanja prihoda od publike. Zato im se već godinama posvećuje posebna pažnja. Neki mediji, kao što je spomenuti Voks, bazirali su kompletnu uređivačku i sadržinsku koncepciju svog medija oko eksplejnera, što dovoljno govori o tome koliko je ova forma danas uticajna i značajna u novinarstvu”, smatra prof. dr Marko Nedeljković.NEDELJKOVIĆ: „MEDIJI U SRBIJI JOŠ NE PRAKTIKUJU EKSPLEJNERE NA KVALITETAN NAČIN”
Eksplejneri nisu prolazni trend
Inovativni medijski formati rađaju se u skladu sa potrebama publike i dešavanjima na medijskom tržištu. Ali, da li će format kao što je eksplejner dugoročno opstati, ili je u pitanju samo prolazni trend?
„Nema nikakve sumnje da će eksplejneri vremenom dobijati na značaju i biti sve uticajniji. Oni će menjati svoju formu, siguran sam da će biti sve atraktivniji i vizuelno, ali će suštinu zadržati. Eksplejneri će definitivno dobijati atraktivniju vizuelnu i multimedijalnu notu, ali će objašnjenja ostati njihova najbitnija i suštinska karakteristika. O tome svedoči i najnoviji tip eksplejnera, takozvani vizuelni eksplejner, koji je među prvima nedavno lansirao britanski Gardijan”, smatra profesor dr Marko Nedeljković.
U odeljku na sajtu koji je posvećen video novinarstvu, Gardijan je izdvojio sekciju posvećenu isključivo eksplejnerima. Jedan od njih u nešto manje od šest minuta objašnjava koliki finansijski uticaj ima rat u Iranu na poljoprivrednika u Australiji.
Vladimira Dorčova Valtnerova saglasna je da eksplejneri nisu prolazni trend, ali da nisu ni potpuna novina u novinarstvu.
„Objašnjavanje je jedna od osnovnih funkcija novinarstva. Ono što se menja jesu platforma, trajanje i vizuelni jezik: danas je to često kratak vertikalni video, dok će sutra možda biti predstavljen na drugačiji način”, smatra urednica Storyteller-a.
Identično mišljenje ima i Iva Gajić iz BBC-a na srpskom.
„Ono što će praviti razliku jeste autentičan novinarski pristup. Publika želi da zna odakle dolaze informacije, kako su proverene i ko stoji iza njih. Taj ljudski element, transparentnost procesa i poverenje koje se gradi s publikom teško je zameniti, čak i u vreme veštačke inteligencije”, tvrdi Iva Gajić.
Filmovi o novinarima i za novinare
Izveštavanje o Srebrenici jula '95: Nevladini mediji nisu znali da li da veruju, režimski slavili zločince
Od beskompromisnih novinara do borbe protiv digitalnog Divljeg zapada: Dokumentarci o medijima i informisanju
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.