HRW: Đukanović i Vučić u kampanjama protiv novinara

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW ) ocenila je da novinari na Zapadnom Balkanu rade u neprijateljskom okruženju i pozvala vlasti Srbije, Crne Gore, BiH i Kosova da smesta preduzmu korake kako bi medijima stvorili bezbedne uslove za rad i okončali praksu nekažnjivosti za pretnje i napade na novinare

U utorak objavljenom izveštaju „Teška profesija – napadi na medije na Zapadnom Balkanu“, HRW poziva Evropsku uniju (EU) da poštovanje slobode medija postavi kao ključni uslov u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Kosovom.

Institucije EU i zemalja članica, ali i OEBS i Savet Evrope, njihovi organi i zemlje članice, treba da iskoriste svaku priliku da od vlasti Srbije, Crne Gore, BiH i Kosova zahtevaju da smesta prekinu svako zastrašivanje i uznemiravanje novinara i medija i da preduzmu odgovarajuće korake kako bi unapredili istrage i priveli počinioce pravdi, navodi se u ključnim preporukama izveštaja HRW.

Zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u različitim fazama evrointegracija, ali za članstvo u EU svaka mora da ispuni određene kriterijume uključujući i poštovanje slobode izražavanja.

„Ako je EU ozbiljna u pogledu poštovanja sopstvenih kriterijuma za članstvo u pregovorima sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Kosovom, poštovanje slobode medija treba da postavi kao prioritet“, izjavila je autorka izveštaja Lidija Gal.

Uz ocenu da neprijateljsko okruženje direktno utiče na sposobnost kritičkog i nezavisnog izveštavanja, ključnog za svako demokratsko društvo, HRW u izveštaju detaljno opisuje slučajeve fizičkih napada na novinare, zastrašivanja, pretnji, uključujući i pretnje smrću, kao i krivični progon i kampanje klevetanja kojima su izloženi novinari u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i na Kosovu.

Izveštaj se zasniva na intervjuima sa 86 novinara, urednika i vlasnika medija iz BiH, Crne Gore, Srbije i sa Kosova koji su, najčešće, izveštavali o osetljivim pitanjima kao što su ratni zločini i korupcija ili su kritikovali vlast.

Bez istrage o sajber-napadima na onlajn medije koji kritikuju vlast

HRW je takođe opisao nekoliko slučajeva sajber napada na onlajn medije koji su kritički pisali o vlasti, uz ocenu da vlasti nisu na odgovarajući način istražile ni procesurale nijedan od tih slučajeva. „Zemlje Zapadnog Balkana već dve decenije na sav glas govore o napredovanju ka demokratiji, ali zastrašivanja i napadi na novinare guše tu demokratiju“, rekla je Gal.

HRW u izveštaju ističe da vlasti u zemljama Zapadnog Balkana imaju obavezu da štite novinare i da im obezbede sigurno okruženje u kojem mogu slobodno da izveštavaju bez uplitanja vlasti. To je posebno važno za region kakav je Zapadni Balkan gde su mediji, u nedavnim ratovima, korišćeni kao propagandno oružje u rukama vlasti, dodaje se.

HRW iznosi i obrazac po kome u BiH, Crnoj Gori i Srbiji najviši državni zvaničnici, među kojima su, kako se dodaje, i crnogorski premijer Milo Đukanović i predsednik RS Milorad Dodik, izlažu novinare krivičnom progonu tužeći ih za klevetu pred sudovima. Ti procesi čini se predstavljaju pokušaj finansijskog kažnjavanja kritički orijentisanih medija i odvođenja novinara na sud umesto da rade svoj posao, naveo je HRW.

Nezavisni mediji i novinari često su izloženi kampanji klevetanja u medijima bliskim vlasti u tekstovima u kojima ih nazivaju izdajnicima ili ponižavajućim karikaturama, a u nekoliklo slučajeva o ženama novinarima pisano je na vulgaran i uvredljiv način.

U nekim slučajevima u kampanjama protiv novinara učestvuju i najviši državni zvaničnici, piše HRW i dodaje da su crnogorski premijer Đukanović i premijer Srbije Aleksandar Vučić javno optuživali novinare da rade u stranom interesu.

Kao primer političkog uplitanja u rad medija u Srbiji navodi se i slučaj novinarke Olje Bećković koja je rekla da je prestanak emitovanja njene emisije Uisak nedelje rezultat političkog uplitanja u koje je umešan premijer Vučić.

HRW takođe navodi da je u januaru ove godine Vučić javno kritikovao Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) zbog istraživačkohg teksta koji ukazuje na moguću korupciju u Elektroprivredi Srbije.

 Foto: Flickr/UN Geneva