15. jul 2015.

HRW: Đukanović i Vučić u kampanjama protiv novinara

12087702106_166e2e57b3_zOrganizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW ) ocenila je da novinari na Zapadnom Balkanu rade u neprijateljskom okruženju i pozvala vlasti Srbije, Crne Gore, BiH i Kosova da smesta preduzmu korake kako bi medijima stvorili bezbedne uslove za rad i okončali praksu nekažnjivosti za pretnje i napade na novinare

U utorak objavljenom izveštaju „Teška profesija – napadi na medije na Zapadnom Balkanu“, HRW poziva Evropsku uniju (EU) da poštovanje slobode medija postavi kao ključni uslov u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Kosovom.

Institucije EU i zemalja članica, ali i OEBS i Savet Evrope, njihovi organi i zemlje članice, treba da iskoriste svaku priliku da od vlasti Srbije, Crne Gore, BiH i Kosova zahtevaju da smesta prekinu svako zastrašivanje i uznemiravanje novinara i medija i da preduzmu odgovarajuće korake kako bi unapredili istrage i priveli počinioce pravdi, navodi se u ključnim preporukama izveštaja HRW.

Zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u različitim fazama evrointegracija, ali za članstvo u EU svaka mora da ispuni određene kriterijume uključujući i poštovanje slobode izražavanja.

„Ako je EU ozbiljna u pogledu poštovanja sopstvenih kriterijuma za članstvo u pregovorima sa Srbijom, Crnom Gorom, BiH i Kosovom, poštovanje slobode medija treba da postavi kao prioritet“, izjavila je autorka izveštaja Lidija Gal.

Uz ocenu da neprijateljsko okruženje direktno utiče na sposobnost kritičkog i nezavisnog izveštavanja, ključnog za svako demokratsko društvo, HRW u izveštaju detaljno opisuje slučajeve fizičkih napada na novinare, zastrašivanja, pretnji, uključujući i pretnje smrću, kao i krivični progon i kampanje klevetanja kojima su izloženi novinari u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i na Kosovu.

Izveštaj se zasniva na intervjuima sa 86 novinara, urednika i vlasnika medija iz BiH, Crne Gore, Srbije i sa Kosova koji su, najčešće, izveštavali o osetljivim pitanjima kao što su ratni zločini i korupcija ili su kritikovali vlast.

Bez istrage o sajber-napadima na onlajn medije koji kritikuju vlast

HRW je takođe opisao nekoliko slučajeva sajber napada na onlajn medije koji su kritički pisali o vlasti, uz ocenu da vlasti nisu na odgovarajući način istražile ni procesurale nijedan od tih slučajeva. „Zemlje Zapadnog Balkana već dve decenije na sav glas govore o napredovanju ka demokratiji, ali zastrašivanja i napadi na novinare guše tu demokratiju“, rekla je Gal.

HRW u izveštaju ističe da vlasti u zemljama Zapadnog Balkana imaju obavezu da štite novinare i da im obezbede sigurno okruženje u kojem mogu slobodno da izveštavaju bez uplitanja vlasti. To je posebno važno za region kakav je Zapadni Balkan gde su mediji, u nedavnim ratovima, korišćeni kao propagandno oružje u rukama vlasti, dodaje se.

HRW iznosi i obrazac po kome u BiH, Crnoj Gori i Srbiji najviši državni zvaničnici, među kojima su, kako se dodaje, i crnogorski premijer Milo Đukanović i predsednik RS Milorad Dodik, izlažu novinare krivičnom progonu tužeći ih za klevetu pred sudovima. Ti procesi čini se predstavljaju pokušaj finansijskog kažnjavanja kritički orijentisanih medija i odvođenja novinara na sud umesto da rade svoj posao, naveo je HRW.

Nezavisni mediji i novinari često su izloženi kampanji klevetanja u medijima bliskim vlasti u tekstovima u kojima ih nazivaju izdajnicima ili ponižavajućim karikaturama, a u nekoliklo slučajeva o ženama novinarima pisano je na vulgaran i uvredljiv način.

U nekim slučajevima u kampanjama protiv novinara učestvuju i najviši državni zvaničnici, piše HRW i dodaje da su crnogorski premijer Đukanović i premijer Srbije Aleksandar Vučić javno optuživali novinare da rade u stranom interesu.

Kao primer političkog uplitanja u rad medija u Srbiji navodi se i slučaj novinarke Olje Bećković koja je rekla da je prestanak emitovanja njene emisije Uisak nedelje rezultat političkog uplitanja u koje je umešan premijer Vučić.

HRW takođe navodi da je u januaru ove godine Vučić javno kritikovao Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) zbog istraživačkohg teksta koji ukazuje na moguću korupciju u Elektroprivredi Srbije.

 Foto: Flickr/UN Geneva 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend