Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Nuncijati: Postavljati pitanja čak i ako postoji rizik od otkaza 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Uprkos jasnim aluzijama na nacističke tvorevine iz Drugog svetskog rata, stručna služba REM-a odbija da pokrene postupak protiv Studija B i smatra da su se kvalifikacije kao što su „Nova SS“ i „NDH1“ pojavile „u kontekstu aktuelne političke situacije“ i da predstavljaju tek „svojevrsnu kritiku i sud o uređivačkom delovanju“
„Da li mislite da mi nismo normalni?“, pitao je poslanik naprednjaka Dušan Marić opoziciju, za koju kaže da traži od vlasti da im preda kontrolu nad REM-om
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručili su predsedniku Aleksandru Vučiću da je važno da Srbija radi na unapređenju vladavine prava i medijskih sloboda.
Pet lokalnih samouprava u Srbiji još nisu završile konkurse za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja za 2025. godinu iako su pozivi medijima davno objavljeni. To su Sjenica, Preševo, Vrbas, Gadžin Han i Bujanovac.
Budžetom Srbije za 2026. godinu predviđeno je 62,3 miliona dinara više za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja na republičkom nivou u odnosu na ovu godinu.
Srbija treba značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku, navodi se u nacrtu zaključaka Saveta ministara EU o Srbiji i politici proširenja, prenela je večeras Radio-televizija Srbije.
Opština Inđija u predlogu budžeta za 2026. godinu predviđa više od 32 miliona dinara za medijske sadržaje, dok pravnici i revizori upozoravaju da je u prethodnim godinama većina novca raspoređivana netransparentno, mimo konkursa i bez jasnog izveštavanja.
Dvojica koja su više decenija provela na Radio-televiziji Srbije (RTS) i jedan - kralj.
Kandidati za novog generalnog direktora Radio-televizije Srbije čije prijave su prihvaćene, ne garantuju da će doći do suštinskih promena u radu RTS-a, saglasni su sagovornici Danasa.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) smatra duboko problematičnim što je Branislav Klanšček, aktuelni predsednik Upravnog odbora RTS-a, priznat kao „regularan“ kandidat za funkciju generalnog direktora javnog servisa – i to od strane istog tog Upravnog odbora koji odlučuje ko će biti izabran na tu funkciju.
Kandidati za novog generalnog direktora Radio-televizije Srbije čije prijave su prihvaćene, ne garantuju da će doći do suštinskih promena u radu RTS-a, saglasni su sagovornici Danasa.
Danas su otvarane koverte za direktora RTS-a, 7 njih , jedna je moja. Ali, nisam ja konkurisala niti sam slala dokumentaciju. Budući da je u ovoj zemlji dosta toga farsa,a Klanšček kao Predsednik UO konkurisao, moje pismo je drugačijeg sadržaja i prenosim ga u celosti.
Upravni odbor Radio-televizije Srbije usvojio je tri prijave na konkursu za generalnog direktora javnog servisa, među kojima i prijavu sadašnjeg predsednika Upravnog odbora Branislava Klanščeka. Prihvaćene su i prijave Stanislava Veljkovića i Dejana Stankovića, a odbačene četiri prijave kao nepotpune. Da li išta zavisi od imena i biografije? Hoće li se nešto menjati u radu javnog servisa?
Teče drugi od 45 dana - koliko Upravni odbor RTS-a ima da izabere novog direktora. Zvanično postoje tri kandidata, a među njima je i Branislav Klanšček - predsednik Upravnog odbora. Da li to znači da je u sukobu interesa?
Novinarska i medijska udruženja i sindikati zahtevaju da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odmah obustavi započeti proces izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i izradu nove Medijske strategije, dok se ne obezbede uslovi za transparentan, inkluzivan i stručan rad.
Bez obzira na učestale izmene regulatornog okvira i deklarativno povećanje programskih obaveza emitera tokom prethodne decenije, kvalitet i raznovrsnost televizijskog sadržaja u Srbiji nisu unapređeni, jedan je od ključnih zaključaka analize „Medijski pejzaž Srbije: Analiza sadržaja nacionalnih televizija”. Kroz višenedeljni monitoring programa i kritičku diskurzivnu analizu odabranih emisija, ova analiza ispituje u kojoj meri su komercijalne televizije sa nacionalnim dozvolama ispunile obaveze preuzete u svojim programskim elaboratima, kao i kako ove programske prakse utiču na javni interes.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da se izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zakomplikovao i dodala da joj je žao što se neki, kako je rekla, poigravaju voljom nacionalnih manjina.
Vlast u Srbiji selektivno primenjuje zakon u izboru Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), svodeći instituciju nezavisnog regulatora na praznu ljušturu kojom nastoji, kako smatraju sagovornici FoNet-a, da očuva kontinuitet kontrole medijskog prostora.
Ista osoba ne može biti član više od 20 komisija za ocenjivanje medijskih projekata tokom jedne godine, predviđeno je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je usvojen 10. novembra ove godine.
Profesorka Dubravka Valić Nedeljković, nedavno izabrana za članicu Saveta REM-a, kaže za UNS da se ona i još troje članova Saveta koji su najavili ostavke, neće zvanično povući samo ukoliko bude ponovljeno glasanje o devetoj grupi kandidata koju su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Potpredsednica Narodne skupštine Dunja Simonović Bratić izjavila je danas da ukoliko četiri člana Saveta REM-a podnesu ostavke, neće se ići iznova u ceo proces, već će se raspisati javni poziv za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a samo iz tih kategorija.
Nakon krnjeg Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa izabranih 8 od 9 članova, došlo se do nefunkcionalnog tela. Četiri izabrana člana Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković najavili su da će podneti ostavke na te funkcije, jer ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona. U ovakvim okolnostima, Savet se ne može formirati, jer je potrebna dvotrećinska većina, odnosno 6 članova. Vlast se, za sada, ne oglašava.
