Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Srbija treba značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku, navodi se u nacrtu zaključaka Saveta ministara EU o Srbiji i politici proširenja, prenela je večeras Radio-televizija Srbije.
Opština Inđija u predlogu budžeta za 2026. godinu predviđa više od 32 miliona dinara za medijske sadržaje, dok pravnici i revizori upozoravaju da je u prethodnim godinama većina novca raspoređivana netransparentno, mimo konkursa i bez jasnog izveštavanja.
Dvojica koja su više decenija provela na Radio-televiziji Srbije (RTS) i jedan - kralj.
Kandidati za novog generalnog direktora Radio-televizije Srbije čije prijave su prihvaćene, ne garantuju da će doći do suštinskih promena u radu RTS-a, saglasni su sagovornici Danasa.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) smatra duboko problematičnim što je Branislav Klanšček, aktuelni predsednik Upravnog odbora RTS-a, priznat kao „regularan“ kandidat za funkciju generalnog direktora javnog servisa – i to od strane istog tog Upravnog odbora koji odlučuje ko će biti izabran na tu funkciju.
Kandidati za novog generalnog direktora Radio-televizije Srbije čije prijave su prihvaćene, ne garantuju da će doći do suštinskih promena u radu RTS-a, saglasni su sagovornici Danasa.
Danas su otvarane koverte za direktora RTS-a, 7 njih , jedna je moja. Ali, nisam ja konkurisala niti sam slala dokumentaciju. Budući da je u ovoj zemlji dosta toga farsa,a Klanšček kao Predsednik UO konkurisao, moje pismo je drugačijeg sadržaja i prenosim ga u celosti.
Upravni odbor Radio-televizije Srbije usvojio je tri prijave na konkursu za generalnog direktora javnog servisa, među kojima i prijavu sadašnjeg predsednika Upravnog odbora Branislava Klanščeka. Prihvaćene su i prijave Stanislava Veljkovića i Dejana Stankovića, a odbačene četiri prijave kao nepotpune. Da li išta zavisi od imena i biografije? Hoće li se nešto menjati u radu javnog servisa?
Teče drugi od 45 dana - koliko Upravni odbor RTS-a ima da izabere novog direktora. Zvanično postoje tri kandidata, a među njima je i Branislav Klanšček - predsednik Upravnog odbora. Da li to znači da je u sukobu interesa?
Novinarska i medijska udruženja i sindikati zahtevaju da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odmah obustavi započeti proces izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i izradu nove Medijske strategije, dok se ne obezbede uslovi za transparentan, inkluzivan i stručan rad.
Bez obzira na učestale izmene regulatornog okvira i deklarativno povećanje programskih obaveza emitera tokom prethodne decenije, kvalitet i raznovrsnost televizijskog sadržaja u Srbiji nisu unapređeni, jedan je od ključnih zaključaka analize „Medijski pejzaž Srbije: Analiza sadržaja nacionalnih televizija”. Kroz višenedeljni monitoring programa i kritičku diskurzivnu analizu odabranih emisija, ova analiza ispituje u kojoj meri su komercijalne televizije sa nacionalnim dozvolama ispunile obaveze preuzete u svojim programskim elaboratima, kao i kako ove programske prakse utiču na javni interes.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da se izbor za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zakomplikovao i dodala da joj je žao što se neki, kako je rekla, poigravaju voljom nacionalnih manjina.
Vlast u Srbiji selektivno primenjuje zakon u izboru Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), svodeći instituciju nezavisnog regulatora na praznu ljušturu kojom nastoji, kako smatraju sagovornici FoNet-a, da očuva kontinuitet kontrole medijskog prostora.
Ista osoba ne može biti član više od 20 komisija za ocenjivanje medijskih projekata tokom jedne godine, predviđeno je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, koji je usvojen 10. novembra ove godine.
Profesorka Dubravka Valić Nedeljković, nedavno izabrana za članicu Saveta REM-a, kaže za UNS da se ona i još troje članova Saveta koji su najavili ostavke, neće zvanično povući samo ukoliko bude ponovljeno glasanje o devetoj grupi kandidata koju su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Potpredsednica Narodne skupštine Dunja Simonović Bratić izjavila je danas da ukoliko četiri člana Saveta REM-a podnesu ostavke, neće se ići iznova u ceo proces, već će se raspisati javni poziv za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a samo iz tih kategorija.
Nakon krnjeg Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa izabranih 8 od 9 članova, došlo se do nefunkcionalnog tela. Četiri izabrana člana Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković najavili su da će podneti ostavke na te funkcije, jer ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona. U ovakvim okolnostima, Savet se ne može formirati, jer je potrebna dvotrećinska većina, odnosno 6 članova. Vlast se, za sada, ne oglašava.
Izabrani članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković saopštili su da podnose ostavke na te funkcije, jer ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona.
Jedini častan i odgovoran korak je da podnesemo ostavke, jer ne pristajemo da budemo birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona. Naše učešće u REM-u imalo bi smisla samo ako bi Savet bio izabran u punom sastavu i ako bi postojala mogućnost da se posao obavlja nezavisno, profesionalno i u javnom interesu, saopštili su Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković, koje je Skupština Srbije u sredu izabrala za članove Saveta REM-a
Manje od minut je trajao javni razgovor posle kog je TV Informer dobila dozvolu za beogradsko emitovanje. Nijedno pitanje za predstavnike ovog propagandnog medija nisu imali. Elaborat koji je TV Informer podnela REM-u „pružio dokaze da bi objavljivala kvalitetan i raznovrstan program i da će dati doprinos razvoju društva u oblasti informisanja, kulture i obrazovanja”.
