20. apr 2019.

CINS panel: Otvaranje podataka je u interesu svih građana

Država bi trebalo da vidi benefite otvaranja podataka kako prema građanima tako i prema novinarima, organizacijama civilnog društva i privredi, jer oni mogu da doprinesu planiranju, efikasnijem odlučivanju ali i borbi protiv korupcije, rečeno je na CINS panelu koji je održan u okviru Nedelje otvorenih podataka. Institucije imaju zakonsku obavezu da otvaraju podatke od 2017, a za sada je mali broj njih to i uradio

Kada se institucije zapitaju zašto bi otvarale podatke, odgovor je da su podaci značajan potencijal za zapošljavanje i zaradu, ali i da njihovim otvaranjem država stvara mogućnost da se efikasnije bori protiv zloupotreba i korupcije, istaknuto je tokom debate na panelu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) “Kako novinari koriste otvorene podatke” u subotu, 6. aprila, u beogradskom EU Info centru.

Marija Kujačić, savetnica iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, je rekla da, prema trenutno važećim propisima, sve institucije koje se finansiraju iz budžeta imaju obavezu da rade na otvaranju svojih podataka. Mnoge to nisu uradile zbog nedostatka kapaciteta, a neke se plaše da ti podaci neće biti tumačeni na pravi način.

„Većina njih kao zadršku, ali iskrenu zadršku za otvaranje podataka ima strah da će neko ko nije stručan u njihovoj oblasti da to pogrešno interpretira. Taj slučaj smo imali sa Ministarstvom finansija i predlogom budžeta i sa Institutom Batut na temu podataka iz oblasti zdravstva“, objasnila je Kujačić na panelu.

U oktobru 2017. je pokrenut Portal otvorenih podataka, centralno mesto na kom treba da se nađu linkovi ka svim otvorenim podacima u Srbiji, rekla je Kujačić. Do sada su 32 institucije otvorile svoje podatke, među njima 12 lokalnih samouprava. To znači da su podaci sistematizovani, dostupni u mašinski čitljivom formatu, da se nalaze u izvornoj formi odnosno da nisu obrađeni, a podaci o ličnosti su zaštićeni.

Panelu je prisustvovalo oko 40 novinara i predstavnika civilnog društva, koji su pokazali interesovanje za korišćenje podataka koje poseduju državni organi. Pored Kujačić, panelistkinje su bile Anđela Milivojević i Teodora Ćurčić iz CINS-a.

Ćurčić je predstavila istraživanje na kome je CINS radio 2018. godine kako bi proizveo interaktivnu Bazu postupaka protiv funkcionera, u kojoj se danas mogu naći informacije o skoro 2.800 postupaka koje je od 2010. do novembra 2018. godine Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula protiv funkcionera koji nisu prijavljivali imovinu na vreme, nisu dostavljali tačne podatke o istoj ili su se našli u sukobu interesa.

Agencija za borbu protiv korupcije je jedna od institucija koja svoje podatke još uvek nije otvorila. Umesto toga, Agencije je na sajtu objavila podatke u mašinski nečitljivim PDF dokumetima, rekla je Ćurčić, a i oni su početkom godine uklonjeni sa sajta Agencije.

„Morali smo ručno nekoliko meseci da prebacujemo podatke u Excel kako bismo mogli da uradimo ovo istraživanje i kako bismo mogli da izvučemo zaključke o radu Agencije. Iako su ovi PDF dokumenti bili javno dostupni – iz njih se ne može zaključiti kada se pokreću postupci, u kojoj meri se obustavljaju, koliko ima krivičnih i prekršajnih prijava, koji član zakona se najčešće krši“, objasnila je Ćurčić.

Kujačić je rekla da sa Agencijom još uvek nije uspostavljena saradnja, ali i da je inicijativa o otvaranju podataka relativno nova. Ona smatra da se moraju smisliti efikasni mehanizmi koji bi motivisali državne službenike da rade na otvaranju podataka, jer samo postojanje zakona nije dovoljno.

„Ovo je mehanizam, ova vaša baza (funkcionera) je mehanizam da se dalje pravi pritisak i motivišu institucije da otvaraju podatke“, rekla je Kujačić.

Kod baze i podaci koje je CINS sakupio su učinjeni dostupnim za sve koji žele dalje da ih koriste i nalaze se na GitHub-u, objasnila je Ćurčić i pozvala novinare sa lokala da pišu tekstove o lokalnim funkcionerima i postupcima protiv njih.

Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, je komentarišući izlaganje panelista rekao da je značajno pitanje zbog čega nekih podataka nema i da se često radi o nečijem interesu da podatke ne učini dostupnim. Kao primer je naveo činjenicu da je tokom rada u Ministarstvu prosvete lakše bilo prikupiti podatke o finansiranju 2.000 škola u Srbiji nego podatke o finansiranju instituta kojih ima 70.

„Razlog za otvaranje podataka nije bila ljubav prema otvorenim podacima ili da učinimo novinarima dostupnim te podatke, razlog je bio mnogo prozaičniji, a to je da ne možete da kontrolišete uvek šta vam se dešava u sopstvenoj kući ukoliko ne otvorite podatke, dakle to je jedan oblik borbe protiv korupcije“, rekao je Verbić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend