03. nov 2018.

Država se ne odriče vlasništva u medijima, rok istekao davno

Ostavka koju je zbog naslovne strane Ilustrovane Politike podnela savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević na mesto člana Nadzornog odbora kompanije Politike AD ponovo je pokrenula pitanje vlasništva države u medijima.

Zašto država, iako je rok prošao pre tri godine, i dalje ima vlasničke udele u pojedinim medijima i da li je to način uticaja na njih?

Iako je Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. bilo predvidjeno da država do sredine naredne godine ne bude vlasnik medija, to do danas nije u potpunosti ispunjeno.

Država i dalje ima vlasničke udele u akcionarskim društvima Novosti i Politika, koja je suvlasnik u kompaniji Politika novina i magazini, dok je stoprocentni vlasnik agencije Tanjug, koja i dalje radi, iako je u novembru 2015. godine Vlada donela uredbu o njenom gašenju.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja za N1 kaže da će eventualni izlazak države iz medija zavisiti od nove medijske strategije.

„Videćemo kako će izgledati ova medijska strategija, šta ona predviđa, da li predviđa javno-privatno partnerstvo, što znači da bi mogla država da ima svoje medije. Lično mislim da po iskustvu koje imaju Hrvati, Slovenci, Austrijanci, gde sam bio nedavno, javno-privatno partnerstvo je sasvim normalna stvar“, izjavio je Aleksandar Gajović.

Opozicija u Srbiji nema dileme zašto se država ne odriče vlasništva u medijima.

„Činjenica da još uvek imamo u najmanju ruku, nedoumice po pitanju strukture vlasništva u medijima, po mom mišljenju samo govori o tome da se danas koriste svi mogući instrumenti i resursi u zavisnosti od slučaja do slučaja gde bi se zapravo obezbedila politička kontrola medija“, kaže Vesna Marjanović iz Demokratske stranke.

„Moje jedno do glavnih strahovanja jeste da država nikad iz medija neće izaći, zato što mediji su poluga i nosioci svake vlasti. Mediji pružaju priliku svakoj vlasti da upravlja i plasira informacije koje njoj odgovaraju“, ocenila je Ana Stevanović iz DJB.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, međutim, ocenjuje da trenutno u Srbiji nema velike razlike između privatnih i medija u kojima vlasništvo ima država.

„Ogromna kontrola, čak i veća, čini mi se, je u privatnim medijima nego državnim, što je potpuno apsurdno. S druge strane, država kao vlasnik ima svoje ljude u nadzornim odborima tih medija i sve dok oni rade ovako kako rade, država je saučesnik u svemu tome. Dakle, ako ne može, i ako se pravda da ne može da utiče na privatne medije, i te kako može na državne, a mi vidimo kakvi su oni“, kaže Ćulibrk..

Podsetimo, u obrazloženju ostavke na mesto člana Nadzornog odbora u kompaniji Politika AD Suzana Vasiljević navela je da ne želi da svojim članstvom daje podršku uređivačkoj politici na koju, kako navodi, na žalost ne može da utiče, ali ni novinarskim udruženjima razlog za neosnovne napade na predsednika države.


Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend