13. okt 2022.

Evropska komisija ocenila stanje u medijima u Srbiji kao katastrofalno, sagovornici Danasa kažu – očekivano

U Srbiji nije zabeležen napredak u oblasti slobode izražavanja, a razlozi za zabrinutost su i dalje verbalni i fizički napadi na novinare i sve veće kašnjenje u sprovođenju medijske strategije, ocenila je Evropska komisija u novom izveštaju o napretku Srbije na evropskom putu.

Foto: Evropska komisija

U izveštaju se navodi i da se u Srbiji, posebno na lokalnom nivou, nastavlja sufinansiranje javnim sredstvima štampanih medija koji su najviše kršil etički novinarski kodeks, uključujući i one koji su zbog toga osuđeni. Evropska komisija primećuje i da u Srbiji nesigurnost radnog mesta novinara i urednička atmosfera favorizuju „tabloidne sadržaje“.

Ovo su samo neki delovi izveštaja EK o medijima, a sagovornici Danasa kažu da su ovakve ocene očekivane.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić kaže za Danas da ako pogledamo njegove tekstove na javniservis.net i njegove izjave, nema velike razlike u ocenama Evropske komisije sa njegovim stavovima sa kojima je na prvom mestu upoznavao nadležne institucije Srbije, pa potom i javnost.

– Izbori nisu opravdanje za nečinjenje. Mislim da je ono što imamo kao presek stanja o rezultatima, što imamo kao mogućnosti, organizacije, analize, ciljeve, da postoji oko svega toga neka opšta saglasnost računajući i institucije i udruženja. Dakle, ako neko želi napred ili gde god, ima već dugo jasne okvire šta treba da ispuni, i to nisu okviri koji nas na nešto teraju već je to potreba svih nas koji se bavimo novinarstvom, slobodom govora… – navodi Matić.

On smatra da je izuzetno važno da postoji vrlo transparentan uvid u ponašanje institucija sistema, od strane predstavnika delegacije EU i međunarodnih organizacija, kao što je OSCE, te da ovi izveštaji ne predstavljaju nikakvo iznenađenje već su očekivani rezultati monitoringa.

– Veći deo primedbi na stanje medijskih sloboda rešiv je u kratkom vremenskom periodu. A kada je reč o sistemskim problemima, ako bi postojala politička volja, i oni bi mogli da se reše u periodu ne dužem od dve godine – ističe Matić.

Glavni urednik Cenzolovke Perica Gunjić koroz osmeh konstatuje – Izgleda da je i EK primetila!

– Posle niza godina u kojima u izveštajima nije bilo kritike, ili je ona bila veoma blaga, zbog pritisaka na medije, propagande i ugrožavanja slobode izražavanja, EK je počela da u izveštajima zapaža to kako profesionalni mediji tonu u ovoj zemlji uz značajnu podršku vlasti. Ali i dalje ne vidim pritisak na našu vlast da ostavi već jendom na miru Danas, N1, KRIK i druge istraživačke medije, i da obuzdaju televizije sa nacionalnom frekvencijom i sopstvene tabloide od ratnog huškanja, napada na novinare, ruske propagande, pa čak i histerije protiv EU – ukazuje Gunjić.

On dodaje da vlast govore o promeni zakona, a retko primećuje da su u našoj zemlji zakoni manji problem, već je mnogo veći što se oni ne primenjuju ili se to radi selektivno.

– Kada, recimo, neko preti Vučiću, taj odmah bude uhapšen, kada uputi istu pretnju novinaru, tužilaštvo to odbaci kao neosnovano. Bojim se da ovo i dalje nema veze sa njihovom brigom za medije, već sa pritiskom koji je povezan sa uvođenjem sankcija Rusiji i reševanjem statusa Kosova – smatra Gunjić.

Profesor Slobodan Cvejić iz pokreta Srce, takođe nekadašnji član Saveta REM-a, ocenjuje za Danas da je deo izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u približavanju Evropskoj Uniji koji se odnosi na slobodu izražavanja u najvećem delu pisan objektivno i faktografski, i da se uglavnom podudara sa onim na šta su ukazivala nezavisna novinarska udruženja, kao i organizacije građanskog društva i nezavisni intelektualci koji se bave ovom temom. Zaključci su veoma zabrinjavajući zbog, kako kaže, tri važna nalaza.

– Broj napada na novinare je porastao, a suđenja i pogotovo presude su usporile. Sasvim je jasno da ovo oduglovačenje pravosudnih organa podstiče napade na novinare i doprinosi opštoj kulturi nasilja u Srbiji. Dodajmo ovome i nalaz da se i sloboda umetničkog izražavanja ugrožava organizovanim direktnim napadima – naglašava Cvejić.

Drugi razlog koji navodi je izostanak promene koje je trebalo da donese nova medijska strategija, takođe zbog neaktivnosti i odugovlačenja nadležnih organa.

– Zbog ovoga nisu reformisani ni zakoni koji bi trebalo konačno da povećaju nezavisnost medija i slobodu izražavanja. U oblasti elektronskih medija obnovljen je status quo i simulacija pravne i institucionalne uređenosti, čemu kritično doprinosi pasivnost REM-a. Trći razlog je taj što se na medijskoj sceni zapatila kultura tabloidizacije. Ovaj trend duboko je ukornjen u ekonomskoj zavisnosti uredništva od finansijera i samih novinara od vlasnika i/ili urednika – ukazuje Cvejić.

On dodaje da ovi nalazi govore o poražavajućoj situaciji u medijskom sektoru.

– Preovlađuje nesloboda, institucionalni parazitizam i podsticanje podela, pa čak i nasilja. Potrebne su hitne promene, a na glavne pravce i potrebne rezultate tih promena je već ukazano. Pitanje je kada će se i da li će se, u uslovima velike društvene podeljenosti kakvu je razvio režim SNS-a u Srbiji, stvoriti kritična masa novinara, javnih poslenika i u krajnjoj liniji građana koji će ove promene izneti – zaključuje Cvejić.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend