30. nov 2018.

Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u Briselu rezoluciju u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati.

Foto: Evropski Parlament

Dokument, koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, usvojen je sa 503 glasa za, 85 poslanika glasalo je protiv, uz 47 uzdržanih.

Evropski parlament je usvojio šest od osam predloženih amandmana na rezoluciju o Srbiji, uključujući one koji se odnose na slučaj Savamala, na odnos srpskih vlasti prema genocidu u Srebrenici, i na očuvanje zaštićenih sredina, uz osvrt na gradnju hidroelektrana na Staroj planini.

Povezane priče

U dva amandmana koji se odnose na slučaj Savamala stoji da Evropski parlament „primećuje izvestan napredak u slučaju nezakonitog uništavanja privatne svojine i lišavanja slobode kretanja u beogradskoj četvrti Savamala u aprilu 2016. godine“ i poziva na rešavanje tog slučaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi svi počinioci bili privedeni pravdi.

Taj amandman podneli su poslanici Viktor Boštinaru i Tanja Fajon, u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata, kao i Igor Šoltes ispred grupe Zelenih.

U četvrtom amandmanu, koji je podneo Šoltes, stoji da Evropski parlament „žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpkih vlasti podseća ih da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU“, stoji u Šoltesovom amandmanu.

Usvojen je i peti, takođe Šoltesov, amandman o očuvanju zaštićenih sredina, u kojem se vlada Srbija poziva da „usvoji neophodne mere očuvanja zaštićenih oblasti, naročito uzimajući u obzir razvoj hidroelektrana u osetljivim područjima kao što je Nacionalni park Stara planina“.

Vlada Srbije se poziva i da u tom kontekstu sprovede temeljnu procenu uticaja na životnu sredinu, prema standardima EU, i ohrabruje da poveća transparentnost o planiranim projektima.

Usvojena su i dva amandmana izvestioca Mekalistera – šesti i sedmi, koji su tehničke prirode.

Nije usvojen amandman broj dva o neprihvatljivim poreskim procedurama, likvidaciji i stečaju privatnih preduzeća, kao ni osmi amandman, Monike Makovej, koji se odnosi na poziv Srbiji da ne izručuje političke optuženike u zemlje u kojima postoji rizik od torture i nehumanog tretmana.

U usvojenoj rezoluciji „pozdravlja se postojano angažovanje Srbije na putu ka uključenju u Evropsku uniju“.

Takođe se ističe „izvestan napredak“ u reformi pravosuđa i traži da srpske vlasti pospeše reformu vladavine prava, a posebno da obezbede nezavisnost i efikasnost sudstva i ojačaju borbu protiv korupcije.

Rezolucija razmatra ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i pozdravlja napore za normalizaciju odnosa s Prištinom, uz stav da „svaki dogovor o tome može biti prihvatljiv samo ako se o njemu dogovore obe strane“, i ako se njime očuvaju stabilnost regiona i međunarodno pravo.

Evroposlanici „ukazuju na tekuću raspravu i izjave o mogućim korekcijama granica izmedju Srbije i Kosova, uključujući razmenu teritorija“ i „ističu višenacionalnu strukturu Kosova i Srbije“ i kažu da „etnički čiste države ne treba da budu cilj u regionu“.

U tom dokumentu se „podvlači važnost stvaranja Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom“ na Kosovu, i sprovođenje svih dogovora, uključujući sporazum o energetici.

U dokumentu se „neopozivo osuđuje ubistvo političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića i naglašava nužnost saradnje kosovskih i srpskih istražitelja, kao i međunarodna podrška, da bi se počinioci ubistva priveli pravdi“.

Srbija se poziva da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući politiku prema Rusiji, i da postepeno s Unijom uskladi i svoj vizni režim.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend