N1 saznaje: Izveštaj odbora EP o Srbiji znatno oštriji i obimniji od prvobitnog nacrta

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) danas bi trebalo da glasa o finalnoj verziji Izveštaja o Srbiji, koji je pripremio izvestilac Tonino Picula. Usaglašeni izveštaj tog Odbora, koji obuhvata i takozvane kompromisne amandmane, a u koji je N1 imao uvid, znatno je oštriji i obimniji od prvobitnog nacrta koji je 17. marta javno predstavljen.

Osnovna ocena u usaglašenom tekstu ostaje da je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji zaustavljen, uz ključne probleme u oblasti demokratije, vladavine prava, medijskih sloboda, izbornih uslova i odnosa sa Kosovom, ali je taj tekst posle kompromisnih amandmana proširen nizom novih kritika, konkretnih događaja i preciznijih zahteva prema vlastima u Srbiji i Evropskoj komisiji.

U odnosu na prvi nacrt, nova verzija ne ublažava kritike, već ih dodatno pooštrava. U tekstu se naglašava da je proces pristupanja EU zasnovan na zaslugama, ali i „reverzibilan“, kao i da Srbija mora ne samo da usvaja reforme, već da ih u potpunosti sprovodi. Posebno se navodi da jaz između zakonskog usklađivanja i stvarne primene nastavlja da podriva napredak Srbije.

Izveštaj konstatuje i da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u mnogim pregovaračkim poglavljima, kao i da obaveze iz non-pejpera iz novembra 2024, povezane sa otvaranjem Klastera 3, ostaju u velikoj meri neispunjene. Od Evropske komisije se traži da se svako značajno nazadovanje Srbije na EU putu odrazi na tempo i obim finansijske podrške.

Digitalni nadzor i mediji

Nova verzija uvodi i posebne delove o digitalnom nadzoru. Pominju se izveštaji o korišćenju špijunskog softvera, uključujući Pegasus, protiv aktivista, novinara i civilnog društva, navodi o korišćenju akustičnog oružja protiv mirnih demonstranata, projekat „Safe City“ u Beogradu sa Huawei tehnologijom za prepoznavanje lica, kao i izveštaji da su pretpristupna sredstva EU korišćena za nabavku biometrijskog i forenzičkog softvera od ruske kompanije pod sankcijama EU.

U oblasti medija, tekst je takođe oštriji. Evropski parlament osuđuje pogoršanje uslova za rad novinara i medija, pominje najlošiji rezultat Srbije do sada na Svetskom indeksu slobode medija za 2025. godinu, verbalne napade najviših političkih zvaničnika na nezavisne medije, porast napada na novinare, pad stope procesuiranja, koncentraciju vlasništva, nedostatak pluralizma i uticaj provladinih medija. Upozorava se i da Regulatorno telo za elektronske medije nema legitiman i operativan Savet, uz kritiku neuspeha Skupštine da završi izbor članova REM-a.

U delu o spoljnoj politici navodi se da je usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU među najnižima među državama kandidatima i da je potpuno usklađivanje neophodan uslov za pristupanje. Posebno se kritikuju veze Srbije sa Rusijom i Kinom, politika balansiranja između EU i drugih geopolitičkih aktera, vojna saradnja sa Rusijom, kao i nabavka kineskog naoružanja i nadzorne tehnologije. U tekstu se poziva i na zatvaranje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, za koji se navodi da deluje kao baza GRU iz države kandidatkinje, kao i na prekid vojne saradnje sa Rusijom.

Ceo tekst čitajte OVDE.