Difuzija javne misli: Mediji kao laser ili kao sijalica

Srbija je država sa bogatom istorijom kontrole medija, što onih koje su od samog nastanka bile agitprop, što onih sa etiketom „opozicionih“, koje je potrebno preoblikovati ili ugasiti

Mediji su biznis i kada zagrebemo po dubini – naići ćemo samo na pitanje zarade. To je ono što najviše interesuje suvlasnike, grupacije i investicione fondove. Daleko od toga da su isključene ideološke ambicije, ali pored samih preferencija veleposednika javnih glasina, postoji jedan neizostavan činilac na tržištu. To su skupovi različitih gledalaca, odvojeni kontingenti očiju i ušiju koji zapravo prave taj novac. Njih nije moguće ignorisati u društvima koja su se makar očešala o demokratiju – a to smo (jedva malo) mi. U te faktore spadamo: vi koji čitate ovaj tekst, urednici koji ga objavljuju i ja koji ga pišem.

Ovo je važno zbog aktuelne situacije koja se nadvila nad Novom S, N1 i novinama Radar i Danas.

Iako je teško napraviti istraživanje koje bi dalo precizne podatke, pomenute medijske kuće prati više od milion građana, što je dovoljno veliko tržište, koje ni jedan biznis ne bi pusto niz vodu.

Šta to zapravo znači?

Količina informacija koja prolazi kroz navedene medijske kuće može strujati tu, kroz četiri jaka vetra, a može se raspodeliti po više od 200 registrovanih kanala (na preko 50 registrovanih pružalaca usluge distribucije medijskih sadržaja) i još ko zna koliko novina i portala. Tada je snaga tih vetrova slabija zbog raširenosti, ali povećava broj kuća kroz koje duva.

Zato je logično pitanje: da li je informacija bolja kao laser ili sijalica?

Iako imamo osećaj malih oaza, stvara se zatvorena petlja, dok u drugom, opozicioni sadržaj koji određeni medijski profesionalci i njihove autorske emisije nose – biva zatrpan

U prvom slučaju, iako imamo osećaj malih oaza, stvara se zatvorena petlja, dok u drugom, opozicioni sadržaj koji određeni medijski profesionalci i njihove autorske emisije nose – biva zatrpan (i da ne spominjemo koliko takvi projekti trpe svoj manjinski položaj).

Da smo društvo sa većim potencijalom za demokratiju, druga verzija bi bila plodnija. Međutim, decenijama smo osuđeni na medijsku getoizaciju.