12. jan 2018.

Gajović: Predlozi izašlih članova su u medijskoj strategiji

Sva četiri člana koja su napustila radnu grupu za izradu Medijske strategije mogu u svakom trenutku da se vrate, rekao je Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu informisanja gostujući u emisiji N1 direktno. Gajović je naveo i da su predlozi članova koji su napustili radnu grupu uvršćeni u strategiju.

Foto: Screenshot / N1

Iz Radne grupe za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2023. godine, u oktobru su istupili predstavnici Asocijacije medija Dalila Ljubičić, Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović i Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS, NDNV, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Lokal pres i Asocijacija onlajn medija) Nedim Sejdinović, a poslednji je to učinio nezavisni ekspert Dejan Nikolić.

Gajović je ocenio, bez obzira na to, da postojeća Radna grupa, prema njegovom mišljenju, ima legitimitet. „A što se toliko pažnja posvećuje ovim četvoro što su izašli, a ne ovih 12, koji su velika imena naše medijske scene… Ima novinara, ima medijskih udruženja“, kaže Gajović.

Povezane priče

Po kom pravilniku, uredbi piše da moraju predstavnici udruženja da budu tu, pitao je državni sekretar.

Gajović je istakao da je medijska strategija „medijski Ustav“, a da su članovima koji su napustili radnu grupu vrata otvorena. Tvrdi da je Ministarstvo učinilo veliki napor i mnogo kompromisa da se oni vrate.

Kada dokument bude gotov, biće organizovana i javna rasprava u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, a postoji ideja da bude održana i u Kragujevcu, jer i u tom gradu ima mnogo medijskih problema, naveo je.

Kazao je da će svako moći da da svoj predlog i kad se nacrt bude našao na sajtu Ministarstva.

Ministarstvo je iskazalo u formiranju Radne grupe jednu veliku odgovornost činjenicom da je htelo da pokrije sve segmente, naveo je i ocenio da je to što su pojedini članovi izašli i nisu želeli da dovrše zadatak koji im je poveren – vrstom neodgovornosti.

Sejdinović: Nismo hteli da budemo alibi

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, koji je i sam istupio iz Radne grupe, kaže da je taj čin bio veoma odgovoran u tom trenutku, i da je posle povlačenja velikih udruženja (7 novinarskih udruženja) rad grupe obesmišljen. Kaže da su ostali predstavnici nekih udruženja, ali da su oni, po njegovom dubokom uverenju, bliski vlasti.

Predstavnici države se kriju i među onima koji se predstavljaju kao predstavnici medijskih udruženja, dodao je.

Kazao je i da sumnja u njihove stručne sposobnosti i dobre namere.

Podsetio je da je Radnu grupu napustio zbog metodologije rada.

Predstavnici naše koalicije prepoznali su opasnost da ćemo biti korišćeni kao alibi za neka rešenja koja država hoće da uvrsti u medijsku strategiju, rekao je Sejdinović i dodao da je to „igra“ pred međunarodnom zajednicom. Istakao je da nisu hteli da budu prinuđeni da potpisuju neke dokumente, u kojima se nalaze rešenja protiv kojih se bore.

U analizi stanja hteo sam da se konstatuje jedna rečenica, da pojedini mediji koji kontinuirano krše kodeks, dobijaju, suprotno pravilniku, ogromna sredstva, dakle – jedna obična konstatacija, ordinarna činjenica u analizi stanja, i neki od tih predstavnika udruženja, rekli se nisu složili s tim, naveo je.

Bio bih oduševljen ukoliko bi većina naših predloga bila u strategiji, rekao je Sejdinović, ali, ističe da je Ministarstvo unapred izašlo sa predloženim rešenjima, pre nego što je radna grupa počela da radi, pa je skeptičan oko toga.

Vladavina prava u ovoj zemlji je, po mišljenju ne samo nas, predstavnika medija i civilnog društva, već i relevantnih međunarodnih faktora, veliki problem Srbije. Imamo i medijsku strategiju i set zakona koji uz određene propuste, jesu dobri, i u praksi su se pretvorili u svoju suprotnost, kaže Sejdinović. Jedan od primera je Tanjug, kaže gost N1, ali dodaje da on nije jedini. Istakao je i projektno finansiranje medija koje se izvrnulo u svoju suprotnost, pa se sredstva dodeljuju medijima bliskim vlasti. Dodao je da se nije smanjio uticaj države, iako je to bio cilj takvog načina dodele sredstava.

Ministarstvo o Politici i Novostima posle medijske strategije?

Sejdinović je naglasio probleme oko Politike, Tanjuga i Večernjih novosti.

Tanjug je pitanje vladavine zakona, odlukom vlade je prestao da postoji, a radi još, a pitanja Politike i Večernjih novosti su vrlo ozbiljna pitanja… To nije medijski problem, ni politički, to je vrlo ozbiljan problem i u njemu se govori verovatno o vrlo velikim koruptivnim radnjama… I kod prethodnog ministra i državnog  sekretara videli ste strah da o tome govore“, rekao je Sejdinović.

Kako je konstatovao, „Ministarstvo ispunjava naloge koji dolaze iz vaninstitucionalnih centara moći“.

Gajović je rekao da se slaže da postoje problemi oko Politike, Novosti, Tanjuga, dodaje i novosadski Dnevnik, ali navodi da u ostalom nije saglasan sa Sejdinovićem. „Nekad moraju da se steknu zakonski uslovi da se nešto primeni… Tanjug radi, ali se nisu stekli uslovi za to što priziva Nedim, i što prizivaju još neki“.

Kaže da se to (da nema zakonskih uslova) odnosi i na Tanjug i Politiku i Novosti, „koji su tri različita slučaja“.

Sejdinović je na to rekao da Tanjug radi zato što je Vučić rekao da ostaje.

Ministarstvo će morati da se bavi vlasničkom strukturom Politike i Novosti, ali posle medijske strategije, rekao je Gajović, koji je mišljenja da nije teško doći do toga ko su vlasnici.

Gajović se ne slaže ni  sa tvrdnjom Sejdinovića da se sufinansiraju mediji bliski vlasti. Ipak, na konstataciju da su pojedini mediji izveštavali o brojnim primerima takve dodele sredstava lokalnim medijima, rekao je da Ministarstvo kulture nema nikakve ingerencije na lokalu.

Ministarstvo uprave i lokalne samouprave je za to nadležno, dodao je, govoreći o projektnom finansiranju. Gajović je rekao da Ministarstvo kulture ima samo jednu pritužbu i spor na sudu, i dodaje da je to vrlo neutemeljena primedba.

„To sufinansiranje je pod velikom lupom javnosti, i ja ću to gledati kao oči svoje, da nema ni jedne jedine primedbe u vremenu koje predstoji“, dodao je.

Stav izašlih udruženja prema strategiji

Vraćajući se na Radnu grupu, Gajović je ocenio da je ona „autonomna i nezavisna, i da na njih niko nije uticao“. Naveo je da ima samo komandnu odgovornost za medijsku strategiju, i da nema nikakvog uticaja na nju.

Na pitanje kakav je stav udruženja koja su izašla iz priče, ako ne prođu njihovi predlozi u strategiji, Sejdinović odgovara da, za njih, ta strategija neće biti legitimna. O svim tačkama ćemo javno da se izjasnimo i da ponudimo rešenja koja su bitna, ali ne želimo da joj dajemo (takvoj) legitimitet, dodao je.

Meni je ova priča da državni sekretar ne utiče na medijsku strategiju, a da su članovi Radne grupe autonomni, pomalo komična, zaključio je Sejdinović.

O setu medijskih zakona

Govoreći o setu medijskih zakona, donetih 2014. godine, Gajović kaže da je ponosan na te zakone i na činjenicu da su harmonizovani sa evropskim zakonodavstvom.

„Mislim da jeste problem, što se oni ne primenjuju, a mogu da se primene“, rekao je i dodao da postoje organi koji ih nadziru, i koji bi trebalo da ih sankcionišu.

„Zašto taj koji je povređen ne primenjuje zakone, ne piše tužbe, to pitanje nije za mene“, rekao je.

Vrlo srčano sam branio te zakone, u trenucima kad su napadani, oni su svakako bolji nego oni prethodni, i tu ćemo se svi složiti, a ranije sam rekao da će neka nova radna grupa za četiri, pet godina, uraditi zakone koji su bolji od ovih sada, naveo je.

Kaže da veruje da će uskoro neki zakoni biti dopunjeni i uređeni.

1 komentar za: “Gajović: Predlozi izašlih članova su u medijskoj strategiji

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    U poslednjoj recenici ovog teksta g. Aleksandar Gajović, državni sekretar, „kaže da veruje da će uskoro neki zakoni biti dopunjeni i uređeni.“

    Veruje i moja malenkost, da ce uskoro, na primer:

    – na pocetku Zakona o javnom informisanju i medijima biti dato znacenje osnovnog (ustavnog) pojma: „javno informisanje“;

    – naziv Zakona o elektronskim medijima biti uskladjen sa odredbom o njegovom predmetu iz clana 1. koja glasi: „Ovim zakonom uređuju se … uslovi i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga … .“:

    – naziv Zakons o javnim medijskim servisima biti promenjen u Zakon o javnim medijskim sluzbama.

    12. jan 2018. at 14:26

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend