28. apr 2021.

Izveštaj Fridom hausa: Demokratski procesi u Srbiji pogoršani, mediji na istom, nezavidnom mestu

U jutros objavljenom godišnjem izveštaju o stanju demokratije u svetu američki Fridom haus zaključuje da su u Srbiji tokom 2020. godine osnovne slobode i stanje u demokratskim institucijama nastavili da se pogoršavaju.

U izveštaju pod nazivom „Nacije u promenama“ (Nations in transit) navodi se da je 2020. godina najvećim delom bila „pod senkom pandemije koronavirusa, problematičnih izbora i novih zabrana kada su lične slobode u pitanju“.

Fridom haus (Freedom House), američka organizacija sa sedištem u Vašingtonu koja od 1941. istražuje demokratske procese, političke slobode i ljudska prava u svetu, bavio se detaljno i demokratijom u Srbiji, kao i stanjem na medijskoj sceni.

Broj nezavisnih medija stabilan?

FH konstatuje da je „broj nezavisnih medija ostao uglavnom stabilan, mada imaju ograničenu mogućnost da stignu do građana Srbije“.

Navodi se da je u januaru usvojena Medijska strategija, koju su „dva najveća novinarska udruženja generalno dobro primila“.  

„Oba udruženja su, međutim, zajedno sa nezavisnim novinarima, izrazila zabrinutost kad su u pitanju zakonske promene predviđene Akcionim planom“,  kaže se u izveštaju.

FH primećuje i da je Uprava za sprečavanje pranja novca tražila informacije o bankovnim računima od 20 novinara i aktivista, kao i od 37 organizacija, predstavljajući to kao deo istrage o finansiranju terorizma i pranju novca

U izveštaju se zapaža da su se nezavisni novinari suočavali sa problemima kada su izveštavali o pandemiji koronavirusa i vanrednom stanju, budući da Vlada Srbije „nije bila voljna da prihvati kritičko izveštavanje“ o tome.

Podseća se i da je najdrastičniji primer slučaj novinarke Ane Lalić koja je posle izveštaja o nedostatku zaštitne opreme i o haotičnim uslovima rada u Kliničkom centru Vojvodina uhapšena zato što je „širila paniku“.

Navodi se i da je Ana Lalić puštena na slobodu dan kasnije i da su „nakon pritiska javnosti“ optužbe na njen račun odbačene.

Fridom haus primećuje i da je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija tražila informacije o bankovnim računima od 20 novinara i aktivista, kao i od 37 organizacija (među kojima su mnoge medijske), predstavljajući to kao deo istrage o finansiranju terorizma i pranju novca.

U izveštaju se podseća da su se među targetiranim organizacijama našla dva novinarska udruženja, zatim BIRN, KRIK, CRTA, te Evropski pokret u Srbiji. Ovaj potez vlasti je među njima ocenjen kao „namerni pokušaj ućutkivanja i zastrašivanja onih koji su kritični prema vlasti“.

FH je zabeležio i to da su se povodom ovog slučaja oglasili Evropska komisija, američka ambasada u Beogradu i Amnesti internešenel.

48 ODSTO DEMOKRATIJE

Na skali od 1 do 7 (pri čemu 7 predstavlja najviše demokratske standarde), ovogodišnji izveštaj Srbiju ostavlja među državama koje nisu uspele da zadovolje ni polovinu demokratskih standarda.

Srbija je pala na tabeli kada su u pitanju kategorije vladavina demokratije (3,25 – pad sa 3,50) i izborni procesi (4,25 – pad sa 4,50).

Kategorije nezavisni mediji (3,25), civilno društvo (5,50), lokalna uprava (4,0), nezavisnost sudstva (3,50) i korupcija (3,50) ostale su nepromenjene.

U padu je i ukupan stepen demokratije u Srbiji koji izveštaj Fridom hausa izražava u procentima: za 2020. godinu on iznosi 48 odsto (prethodne godine 49%, dok je 2012. iznosio 56%).

Nikad više napada na novinare

U izveštaju se navode podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje je za prošlu godinu prijavilo „veliko povećanje broja registrovanih napada na novinare“.

Citira se NUNS, koji tvrdi da se 2020. dogodio 151 napad na novinare, „najviše otkako je 2008. godine počelo beleženje napada“.

„NUNS je zabeležio povećan broj fizičkih napada. Posebno zabrinjava serija napada policije i učesnika protesta na novinare tokom julskih demonstracija u Beogradu“, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Stanje demokratije i izbori

Izveštaj o Srbiji se u većem delu bavi podacima koji ukazuju na stanje demokratije, uključujući i izbore.

„Nastojanje vladajuće partije SNS da obezbedi nešto nalik opoziciji koja će učestvovati u izborima dalo je izvesne rezultate, budući da su se 21 partija i koalicija odlučile da na njima učestvuju“, navodi se u izveštaju i konstatuje da su se najveće opozicione stranke odlučile na bojkot.

Pozivajući se na nalaze OEBS-a, koji je pratio izbore, Fridom haus navodi da su oni „efikasno sprovedeni“, mada je primećen niz nepravilnosti – „od naklonosti medija prema SNS-u do pritisaka na glasače“.

U izveštaju se zapaža da su se nezavisni novinari suočavali sa problemima kada su izveštavali o pandemiji koronavirusa i vanrednom stanju, budući da Vlada Srbije „nije bila voljna da prihvati kritičko izveštavanje“ o tome

Fidom haus kao kontroverzno navodi i uvođenje vanrednog stanja u martu prošle godine. Beleži da su prema tada izrečenim merama medicinski radnici i građani bili mahom blagonakloni.

Istovremeno, kaže i da je ostalo upitno da li je predsednik Vučić imao ustavno pravo da proglasi vanredno stanje, ili je to u nadležnosti parlamenta „koji se prvi put sastao krajem aprila, kada je retroaktivno odobrio mere u vezi sa vanrednim stanjem“.

U izveštaju se navodi i da su vlasti prijavljivale manji broj umrlih od koronavirusa, što je krajem juna prva objavila Balkanska istraživačka mreža – BIRN. Te podatke je kasnije potvrdio član Kriznog štaba Predrag Kon, mada je on rekao kako su za tako veliku razliku u brojevima „krivi tehnički problemi“.

FH pominje „sve komplikovaniju“ situaciju sa izbeglicama i migrantima. Prema izveštaju, preveliki broj migranata u kampovima nema mogućnost držanja distance. S druge strane, desničarski pokreti, kao što su Dveri, pojačavaju negativnu retoriku prema njima.

Za organizacije i pokrete iz tzv. civilnog sektora konstatuje se da su ostali u dobrom stanju uprkos problemima tokom pandemije.

Posebno se ističu aktivisti za zaštitu životne sredine koji su „osvojili značajne pobede u zaustavljanju izgradnje mini-hidroelektrana“.

Civilni sektor, prema istraživanju FH, beleži najmanji pad u poslednjih desetak godina.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, Fridom haus navodi da tu „nije došlo do istinskog napretka“. Zabrinjava i „novi zakon, izglasan u februaru, koji dozvoljava vladi da iz procesa javnih nabavki izuzme projekte za koje se proceni da su od strateškog značaja“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend