28. avg 2018.

Konfuzija – RTS ili RTB?

Jubileji i godišnjice su uglavnom prilike da se kaže neka lepa reč o slavljeniku, sve ono najbolje, odnosno da se evociraju uspomene na „dobra stara vremena“, podele i neka priznanja najzaslužnijima.

Foto: Cenzolovka

Upravo je tako i bilo krajem prošle nedelje prilikom obeležavanja Jubileja 60 godina Televizije Srbije, nekadašnje Televizije Beograd, osnovane 23. avgusta davne 1958. godine.

Međutim, ovde treba upozoriti na pravi galimatijas u izražavanju, odnosno različitom imenovanju ustanove koja beleži navedeni jubilej, a što je u ovakvim prilikama nedopustiva nepreciznost i nejasnost u izražavanju i koja ne priliči poslenicima jednog javnog medijskog servisa.

Dakle, iz najava voditelja samog programa, a pre toga i u samim informativnim emisijama Radio-televizije Srbije (RTS-a), u mnogim prilozima uglavnom nije bilo sasvim jasno da li se proslavlja jubilej pojave same televizije u Srbiji, kao tehničkog dostignuća, da li RTS-a kao ustanove koju čine radio i televizija, što i iz samog naziva proističe ili, pak, što smatramo da je jedino ispravno, a to gotovo niko nije pominjao, da se proslavlja godišnjica osnivanja Televizije Srbije (TVS), nekadašnje Televizije Beograd (TVB), kao ustanove. Istini za volju, koliko je potpisnik ovog teksta uspeo da isprati obe slavljeničke večeri, jedino je direktor Radio Beograda Milan Nedić eksplicitno pomenuo da je reč o jubileju Televizije Srbije.

Da bismo pokušali bar malo pojasniti šta se u stvari proslavljalo, odnosno čega je to bio jubilej, podsetićemo, ukratko, na hronologiju nekih dešavanja kroz prošlost a vezano za pojavu televizije u Srbiji. Prvo televizijsko emitovanje, kao svetsko tehničko dostignuće, odnosno prva profesionalna demonstracija televizije u Srbiji upriličena još 1938. na Beogradskom sajmu, koju je priredila holandska firma „Filips“, a zatim je, 1956, na stogodišnjicu rođenja Nikole Tesle, jednog od izumitelja radio-difuzije u svetu, emitovan televizijski program u Tehničkoj školi u Beogradu.

Sama Radio-televizija Beograd (RTB), sistem koji u sebi uključuje radio i buduće televizijsko emitovanje, utemeljena je u februaru 1958. godine, i koja je 1. januara 1992. preimenovana u Radio-televiziju Srbije (RTS). U tom smislu pravi odgovor bi bio da se krajem prošle nedelje navršilo 60 godina od osnivanja Televizije Srbije, u to vreme Televizija Beograd, kao ustanove koja je u sastavu medijskog sistema RTS-a, ranije RTB-a.

Treba ovom prilikom podsetiti da zaposleni i odgovorni u RTS-u, televiziju, uprkos navedenom preimenovanju, i dalje nazivaju Televizijom Beograd, pa tako da i danas pogrešno potpisuju televizijske urednike i novinare kao urednike TVB, ili jednostavno kao urednike RTS-a i tome slično, premda je zvanični naziv tog segmenta JMU, od 2013. godine, Televizija Srbije, što stoji i u temeljnom aktu kuće, čl. 10, stav 4 Statuta JMU RTS-a. Utisak je da zaposleni u RTS-u, pre svega novinari i urednici, ili uopšte ne znaju da je segment televizije pre nekoliko godina dobio novi naziv ili, pak, jednostavno ignorišu tu promenu, što takođe nije dobro. U krajnjem se slučaju na taj način manifestuje neinformisanost ili neznanje, a u nekoj meri i indolentnost, koje ne bi trebalo da je tolerisano u jednom javnom servisu. Jer, uostalom, šta inače reći o dignitetu nekoga ko ne poštuje ni propise i pravila koja je sam doneo.

Prava pozicija javnog servisa bi bila da je on svojevrsna paradigma svim ostalim medijima i ustanovama u zemlji, ne samo u profesionalizmu, tačnosti i istinitosti, već i u pravilnosti izražavanja, o čemu je ovde upravo i reč. To, nažalost, danas nije slučaj.

Na kraju, kako očekivati od RTS-a, kao javnog servisa, da afirmiše poštivanje zakonskih i drugih propisa države i društva kada se ne pridržava ni onoga što je sam propisao u svojim aktima. To svakako nije baš dobra poruka za građane Srbije.


Autor je urednik u Programu za dijasporu RTS-a

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend