05. okt 2019.

Medijska strategija: Nepoverenje u porastu

Medijska strategija je i dalje "kamen spoticanja" u odnosima između srpskih vlasti i medijskih udruženja i asocijacija, a minimum međusobnog poverenja uspostavljenog tokom višemesečnog zajendičkog rada predstavnika vlasti i medijske zajednice na tom dokumentu doveden je u pitanje. Predstavnik Nezavisnog udruženaj novinara Srbije (NUNS) u zajedničkoj radnoj grupi za izradu strategije Vukašin Obradović je, nezadovoljan odnosom vlasti, podneo ostavku. Definitivna odluka o tome da li će neka od vodećih udruženja i asocijacije da se povuče iz te radne grupe će verovatno biti doneta u narednim danima, ali se ipak očekuje da većina pošalje svoje predstavnike kako bi se posao završio.

Povod za ponovno podizanje tenzija je činjenica da je vlada pre nekoliko meseci u Brisel poslala predlog teksta strategije koji se bitno razlikuje oko koga se usaglasila zajenička radna grupa u kojoj su bili zastupljeni predstavnici medija i vlasti. Stvar dodatno otežava i činjenica da vlada uopšte nije objavila koju je verziju teksta poslala u Brisel. Informacija o sadržini predloga je postala dostupna javnosti Srbiji nakon što je vest „procurela“ iz Brisela. Premijera Ana Brnabić je izjavila da je u Briselu slučajno prosleđena pogrešna verzija teksta, ali nema objašnjenja kako se to dogodilo, odnosno ko je, kako i zašto uneo izmene mimo dogovora postignutog u zajedničkoj radnoj grupi.

Premijerka se pre desetak dana sastala sa članovima Radne grupe za izradu Medijske strategije (uključujući i predstavnike medijskih asocijacija i udruženja) i pokušala da ih uveri da je reč o nenamernoj greški. Postignut je dogovor da se u roku od 30 dana uskladi Nacrt Medijske strategije kako bi je Vlada usvojila do kraja godine. Na ovaj način, dokument na kome je počelo da se radi u julu prošle godine ponovo se našao na stolu posle niza nesporazuma između Vlade i medijskih udruženja i asocijacija. Rad na popravkama počeo je ove nedelje, ali uz značajne rezerve predstavnika novinarskih udruženja i medijskih asocijacija.

Ali, to ne znači i obnavljanje i normalizaciju dijaloga između vlade i medijske zajednice, prekinutog krajem prošle godine. S pravom se postavlja i pitanje koliko će nastavak rada na Medijskoj strategiji, (osim dalekosežnog značaja koji po pravilu treba da ima strategija za neku oblast), imati praktičnog efekta na poboljšanje uslova na medijskoj sceni. Stvaranje uslova za slobodan rad medija i normalizacija stanja na medijskom tržuštu su, inače, bili povod za početak pregovora. Premijerkino izvinjenje možda će biti dovoljno za nastavak kontakta, ali ne i za istinsko međusobno razumevanje i povratak poverenja medijske zajednice u vlasti.

Regulator medija

Radna grupa za izradu Medijske strategije za period 2019.-2025, koju su činili po devetoro predstavnika države i medijske zajednice, završila je rad 31. decembra 2018. godine. Postignut je visok nivo saglasnosti i usaglašen tekst je poslat u javnu raspravu. Kako je bilo dogovoreno, posle toga Nacrt Medijske strategije je trebalo da bude poslat u Brisel, u Evropsku komisiju, čiji eksperti bi dali svoje mišljenje na ponuđeni tekst. Očekivalo se, budući da je postignut konsenzus u radnoj grupi, da velikih izmena neće biti, ali su takva očekivanja pala u vodu kada je otkriveno da je Vlada Srbije poslala u Brisel bitno izmenjen tekst dokumenta što je izazvalo buru nezadovoljstva u medijskoj zajednici.

U zajedničkom saopštenju Medijske koalicije navedeno je niz izmena u “briselskom” dokumentu u odnosu na verziju koju je predložila Radna grupa. Izbačen je, na primer, predlog isključivanja nadležnog Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije iz procesa predlaganja članova Saveta Regulatora elektronskih medija (REM), kao i utvrđivanje jasnih merila koja kandidat za člana Saveta mora da ispunjava, kao što su stručna sprema, radno iskustvo u oblasti od značaja za rad regulatora, sposobnosti, moralni kredibilitet, profesionalna prepoznatljivost.

Vlada Srbije odbila je i predlog da se iz procesa usvajanja Statuta REM-a, njegovog finansijskog plana i podzakonskih akata isključi Skupština i organi izvršne vlasti. Ova mera bi omogućila da REM-ova dokumenta usvaja samostalno u celosti, uz prethodno sprovođenje javne rasprave, s tim da ostane naknadna kontrola ustavnosti i zakonitosti, te kontrola trošenja sredstava. Uloga REM-a je u fokusu zbog ozbiljnih primedaba medijskih udruženja i asocijacija na rad elektronskih medija sa nacionalnim frekvencijama i njihovog uverenja da to telo više vodi računa o interesu vladajućeg bloka nego o javom interesu.

Naglašeno je da je u tekstu Nacrta izostavljena obaveza jasnog definisanja nadležnosti REM-a u pogledu praćenja ponašanja emitera tokom predizborne kampanje, kao i obaveza REM-a da prati ponašanje emitera i objavljuje o tome izveštaje u toku kampanje i po njenom završetku. Nije prihvaćen ni stav da REM obavezno objavljuje monitoring i rezultate monitoringa, kao i preduzete mere protiv emitera koji su prekršili zakonske i programske obaveze kako je to predvidela Radna grupa.

Savet za štampu

I Upravni odbor Saveta za štampu negodovao je zbog izmena Nacrta strategije jer je, kako je navedeno, iz njega sada izbačen Savet za štampu čiji je zadatak da prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, kao i da rešava žalbe pojedinaca na sadržaje štampanih medija. „Brisanjem Saveta za štampu i uvođenjem nekog neodređenog samoregulatornog tela anonimni autor izmena Strategije je jednim potezom obesmislio i omalovažio sve naše napore u proteklih osam godina da unapredimo profesionalne standarde i građanima pružimo zaštitu od lošeg novinarstva“, naveo je UO Saveta za štampu.

Upravni odbor navodi da je u delu Strategije koji se odnosi na projektno sufinansiranje bilo predviđeno da poštovanje etičkih standarda bude obavezujući kriterijum, odnosno da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu, a da je u trenutnoj verziji Nacrta izraz „Savet za štampu“, na predlog televizija Vranje i Bujanovac, zamenjen rečima „samoregulatorno telo“.

„Sumnjamo da se iza ove promene krije namera medija koji najčešće krše Kodeks i ne priznaju nadležnost Saveta za štampu da osnuju svoja samorugulatorna tela i time legalizuju zloupotrebu državnog novca, što je Vlada, izmenom u tekstu Strategije, očigledno podržala. Od Vlade Srbije zato očekujemo da otkloni naše sumnje time što će prihvatiti tekst koji je utvrdila Radna grupa“, navodi se u saopštenju Upravnog odbora Saveta za štampu, u kome su predstavnici Asocijacije medija, Lokal presa, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije.

U odeljku o poboljšanju bezbednosnih, socio-ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara i medijskih radnika, u Nacrtu Medijske strategije, za razliku od predloga Radne grupe, ubačeno je da je potrebno definisati pojam cenzure i „mapirati sve aktere od kojih cenzura dolazi“, kao i „pojam pritiska na medijske radnike i uređivačku politiku“. Ova mera, međutim, nije detaljnije obrazložena.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend