12. maj 2021.

Medijsko opismenjavanje

Mislim da je početak emitovanja kanala Euronews Srbija dobra vest za Srbiju. Budući sadržaj ovog programa pružiće najbolji odgovor na kritike motivisane vlasničkom strukturom.

Predosećam da će i u ovom slučaju doći do izražaja poslovna politika kablovskih operatera i da ćemo do daljeg ostati zarobljenici ograničavajućeg koncepta ekskluziviteta koji opstruira dostupnost svih relevantnih kablovskih informativno-političkih programa na svim platformama postojećih operatera. Hoću da verujem da će vezanost za domicilne platforme biti u dogledno vreme prevaziđena i da neće predstavljati ograničavajući faktor za informisanje brojnog auditorijuma na koji, pored postojećih, ciljaju i kanali koji u dogledno vreme planiraju početak svog emitovanja.

Doprinos razvoju medijskog pluralizma predstavljao bi korak u dobrom smeru tokom rasprave u vezi budućnosti nacionalnog televizijskog kanala koji je godinama upražnjen. Na tu debatu nadovezuje se konstatna polemika o javnom medijskom servisu, što su sve otvorena pitanja predizbornog stranačkog dijaloga u kojem aktivno učestvuju i predstavnici međunarodne zajednice.

Sve to je doprinos medijskom opismenjavanju nacije u kojem će učestvovati još neke informativno-političke platforme čiji se početak rada očekuje tokom jeseni. Zato pozdravljam svaki korak u dobrom smeru poput redizajniranog sajta Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je pregledan i veoma koristan kao baza za brojne informacije.

Isto se odnosi i na „Mali bukvar medijske pismenosti“ Radeta Veljanovskog koji je kao podlistak objavljen povodom Svetskog dana slobode medija. Neophodno nam je stalno podsećanje na novinarska pravila, standarde, ciljeve i iskustva demokratskog sveta u domenu medija kako bismo tokom primene Akcionog plana za primenu Medijske strategije iskoristili najbolja međunarodna iskustva.

Sve to doprinosi razvoju medijske pismenosti koja je opravdano u sve većem fokusu ovdašnje javnosti. Srbija se prema istraživanjima Instituta za otvoreno društvo iz Sofije trenutno nalazi na 29 mestu indeksa medijske pismenosti u Evropi. Samo Albanija i Bosna i Hercegovina nalaze se iza nas. Objavljivanje „Priručnika za medijsku pismenost u preduniverzitetskom dobu“ korak je u dobrom smeru koji svakako treba nastaviti.

Kao i u mnogim drugim stvarima, teško je da se poredimo sa skandinavskim zemljama koje svoju uspešnost na ovom polju baziraju na „kvalitetu obrazovanja, slobodi medija i velikom poverenju među ljudima“.

Zato njihovu pomoć treba oberučke prihvatiti. I truditi se da stečena znanja i programi budu maksimalno implementirani. U protivnom, propustićemo i ovu šansu koja nam se pružila tokom primene Akcionog plana u kojem medijska pismenost zauzima značajno mesto.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend