08. sep 2021.

N1 saznaje: EP predlaže kontrolu javnih servisa, bez pritisaka na birače…

Jednaka medijska zastupljenost, formiranje nadzornog tela za kontrolu rada javnih servisa i izrada pravilnika za izveštavanje tokom predizborne kampanje, neki su od predloga evropskih poslanika za unapređenje izbornih uslova, saznaje N1. U nacrtu dokumenta o izbornim uslovima koji su napisali predstavnici Evropskog parlamenta koji su posredovali u pregovorima vlasti i opozicije, a u koji je N1 imao uvid, stoji da se treba fokusirati na dve oblasti - ravnopravnu medijsku zastupljenost i integritet izbornog procesa.

Evropski poslanici u nacrtu naglašavaju i da je sporazum o izbornim uslovima, ukoliko postoji politička volja, moguće postići i u okviru međustranačkog dijaloga, a da su oni spremni da pomognu u postizanju političkog sporazuma. Ističu, međutim, da krajnji ishod procesa zavisi od samih učesnika dijaloga.

Medijska zastupljenost

Mediji u Srbiji treba da izveštavaju o političkim progamima svih stranaka na adekvatan način, navodi se u dokumentu.

Od medija se traži i da pre početka kampanje objave svoje tarife za političko oglašavanje, dok se od javnog servisa zahteva da svim političkim opcijama i proglašenim listama, pod ravnopravnim uslovima, obezbedi medijsku vidljivost i zastupljenost.

Mediji su dužni, navode evropski poslanici, da obezbede uravnoteženo izveštavanje i predstavljanje stavova opozicije i vlasti kako bi se osigurala raznolikost stavova, a građani bili potpuno i adekvatno informisani.

 

Kako bi se postigla jednaka medijska zastupljenost posrednici iz Evropskog parlamenta predlažu da se usvoje novi obavezujući pravilnici za javne servise, kao i formiranje privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od članova REM-a i predstavnika koje predlože učesnici dijaloga. To telo imalo bi zadatak da izradi Pravilnik i da kontorliše njegovu primenu.

Upravo ova tačka bila je najveća tačka sporenja između vlasti u Srbiji i evropskih poslanika. Naime, kako je ranije pisao portal European Western Balkans, u prethodnoj verziji nacrta stajalo je da u nadzorno telo treba uključiti i nevladine organizacije koje se bave izbornim procesom. Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić i šef Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS-om Dejan Đurđević kategorički su odbili ovakav predlog, navodeći da je neprihvatljivo da civilno društvo bude uključeno u kontrolu izbornih uslova. Zbog toga je održano nekoliko sastanaka, a u konačnoj verziji nacrta ta stavka je izbačena.

Takođe, u tekstu se navodi da bi funkcionerska kampanja i korišćenje državnih resursa u stranačke svrhe bilo smatrano zloupotrebom službenog položaja.

Što se tiče privatnih emitera, EP predlaže izradu posebnog pravilnika kojim se uredilo njihovo izveštavanje tokom izborne kampanje. Takođe, navodi se i da bi profesionalnim i nezavisnim medijima koji nemaju nacionalnu pokrivenost trebalo omogućiti emitovanje na nacionalnim frekvencijama.

U dokumentu se navodi i da je predstavnicima opozicije neophodno dati dovoljno vremena da iznesu svoje političke stavove i to u informativnim emisijama, a pesebno u vezi sa stavovima Vlade.

Izborni proces

U drugom delu dokument se bavi izbornim procesom i navodi se da je neophodno da se poštuje tajnost glasanja, poboljša rad biračkih odbora i poveća transparentnost biračkih spiskova. Takođe, zahteva se i veća transparentnost finansiranja kampanje i utvrđivanje jasnih izbornih pravila.

Kako se navodi, treba razmotriti mogućnost da se nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekvenciji.

 

Posebna pažnja u dokumentu posvećuje se radu Republičke izborne komisije (RIK) i navodi se da bi, zbog bojkota prethodnih izbora od dela opozicije, trebalo razmotriti adekvatan način da se i predstavnici stranaka koje nisu u Narodnoj skupštini uključe u rad RIK-a.

Od države se traži i da obezbedi efikasne mehanizme da se spreči pritisak na birače, kao i da se omogući temeljna istraga svako takvog prijavljenog slučaja, pogotovo kada je reč o pritiscima na zaposlene u državnim preduzećima.

 

Predlaže se i da se smanji limit za finanasijske donacije strankama, kao i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje.

Rasprava o dokumentu na sledećem sastanku

Kako N1 saznaje, dokument je prosleđen i predstavnicima opozicije koji su učestvovali u dijalogu, a rok za komentare i izjašnjavanje opozicije je 12. septembar.

O ovom dokumentu trebalo bi da se raspravlja na sledećoj rundi međustranačkog dijaloga, 17. i 18. septembra. Rok za postizanje dogovora o izbornim uslovima je najmanje šest meseci pre održavanja izbora, navodi se u dokumentu. Evropski posrednici zbog toga vlast u Srbiji pozivaju da što pre utvrdi datum održavanja predsedničkih, parlamentarnih i gradskih izbora. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je realno da se izbori održe 3. ili 17. aprila 2022. godine.

Naglašava se i da se predloženi dokument odnosi samo na predstojeću izbornu kampanju i da nema tendenciju da rešava struktrune probleme izbornog i političkog sistema. Ostavlja se, međutim, mogućnost da se o tome vodi poseba dijalog koji bi počeo nakon izbora 2022. godine.

Nacrt radnog dokumenta – Medjustranacki dijalog-7.9.21.docx KONSOLIIDOVAN SRPSKI

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend