04. jan 2017.

Nećemo žuriti sa Tanjugom

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Nino Brajović izjavio je danas za N1 da Tanjug nije ugašen, već da je, kao pravno lice, i dalje upisan u Agenciji za privredne registre (APR) i ocenio da se Agencija trenutno sama finansira na tržištu, ali da se neće žuriti sa donošenjem konačnog rešenja za to preduzeće.

Foto: commons.wikimedia/ Orjen

Foto: commons.wikimedia/ Orjen

Tanjug je fenomen ove privatizacije, opstao je uprkos svemu. To objektivno govori da naši ljudi nisu spremni za reforme, ukazao je Brajović.

Onog časa kada je Tanjug ostao bez ijednog novinara, kada su svi uzeli otpremnine i kada je menadžment „uzeo“ jedan deo ljudi, rekao je Brajović, oni su napravili održiv model na tržištu i nastavili da posluju.

Brajović smatra da se takva situacija ne može u nedogled razvlačiti i podseća da Tanjug ima neke preuzete obaveze koje izvršava, ali da se mora napraviti preduzeće koje bi nastavilo rad na tom održivom konceptu.

Brajović je rekao da se Tanjug finansira na tržištu i da ne dobija subvencije od države za plate zaposlenih, kao što je dobijao ranije.

Tanjug živi od medijskih usluga, a korisnici tih usluga jesu državni organi i javna preduzeća, rekao je Brajović i dodao da i ostale dve agencije, Beta i FoNet, imaju ugovore sa nekim državnim organima.

Ne bih krio da ima skrivenog finansiranja, jer bi to bilo nedopustivo, naglasio je Brajović.

Objašnjavajući svoj stav da bi rešenje za Tanjug trebalo tražiti po principu javno-pravnog partnerstva, Brajović je rekao da je interes države da ima stabilno medijsko tržište.

Agencije jesu oslonac za stabilno tržište, da prozivod bude izvestan, siguran i po nižoj ceni, precizirao je Brajović.

Šta god da bude rešenje, dodao je Brajović, ono mora da podrazumeva ravnopravnu tržišnu utakmicu.

Tanjug mora da se takmiči na tržištu kao ostale agencije, bez obzira da li mu je vlasnik drzava, predočio je Brajović.

Nikad ne bih gasio medij koji je održiv na tržištu, rekao je Brajović i podsetio da je isti stav zastupao i dok nije počeo da radi u Ministarstvu kulture.

Prema njegovim rečima, država ne sme da finansira plate zaposlenih u Tanjugu, ali može da formira Upravni odbor agencije i brine o njenom radu.

To je pogrešan koncept koji zagovaraju oni koji hoće da se država vrati u medije, jer podrazumevaju da zaposleni dobijaju državne plate. Od tog posla nema ništa, naglasio je Brajović.

On ističe da nije pristalica tog da Tanjug postane vladin Biro za informisanje, jer to onda ne bi bila informativna agencija.

Nezavisnost profesije je nešto što se podrazumeva, rekao je on i objasnio da se više ne zalaže za besplatnu podelu akcija u Tanjugu, jer je Agencija pokazala da može da se održi na tržištu.

Nećemo žuriti sa konačnim rešenjem za Tanjug, zaključio je Brajović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend