Novo ruganje žrtvama

Odluku RTS-a da raspiše konkurs za scenario igranog filma sa temom „Bombardovanje zgrade RTS-a 1999. godine“, medijski poslenici ali i članovi porodica žrtava ocenjuju kao skandaloznu.

Nikome nisu jasni motivi javnog servisa da se na tako ozbiljnu temu, koja još nema sudski epilog, radi igrani, umesto dokumentarni film, i pritom raspisuje javni konkurs za scenario. Sagovornici Danasa smatraju da se žrtve tragedije u Aberdarevoj time izvrgavaju ruglu, te da je na sceni, najverovatnije, pokušaj pranja biografija.

Autor knjige „Tišina u Aberdarevoj“ novinar Zoran Janić ocenjuje potez RTS-a kao – travestiju.

– Oni hoće da izvrnu istinu. Ti ljudi su ostavljeni u zgradi kao glineni golubovi, a prećutno se podrazumeva da RTS hoće da skine odgovornost sa sebe i državnog vrha, i da kao jedine krivce označi NATO. Istina je obrnuta. Na osnovu svih dokumenata i svedočenja utvrđeno je da je vojska koristila RTS kako bi izdavala naređenja trupama širom Srbije. NATO je najavio da će gađati RTS, i najveću odgovornost za pogibiju radnika snosi Ministarstvo odbrane, koje nije izvršilo evakuaciju zaposlenih. A bilo je dužno. Još su zaposlenima pretili otkazom ukoliko ne dođu na posao – ukazuje Janić.

On se pita ko bi u tom filmu glumio Angelinu Vučić, koja je te noći bila u desku, ili Aleksandra Vučića, koji je stigao u RTS odmah nakon što je raketa pogodila zgradu. Prema njegovom mišljenju, nagradu za scenario dobiće neko ko će tim tekstom „oprati“ svoju biografiju.

Sličnog mišljenja je i predsednik NUNS-a Slaviša Lekić, koji kaže da je država pre 18 godina strategijski ignorisala živote 150 ljudi koji su bili u zgradi RTS-a.

– Iako i pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a nekom je, i s ove strane, izgleda bilo stalo do više od tih 16 života u ruševinama Aberdareve. Ako današnje rukovodstvo RTS-a ima za cilj da pokaže svu bahatost države i pruži odgovor na pitanje – „Zašto nije učinjeno nešto što je očekivano, logično i pre svega ljudski: zašto ti ljudi nisu sklonjeni iz zgrade?“, onda je to u redu – smatra Lekić. Ako im je namera, dodaje, da konkursom, kao u proteklih 18 godina, zamagljuju nečiju odgovornost, onda bolje da ne vređaju porodice žrtava.

Ni porodice žrtava nisu oduševljene idejom o snimanju igranog filma, smatrajući da je to nepotrebno kada već postoje dokumentarci na tu temu, ali i prerano s obzirom na to da sudski epilog slučaja još ne postoji.

– Dokumentarni film „Anatomija bola“ je odlično obradio temu. Snimati igrani film, a da nije bilo sudskog procesa krivcima za koje pouzdano znamo da su odgovorni za žrtvovanje radnika RTS-a, nema nimalo smisla. Ne znamo šta je motiv RTS-a, loš ukus, nečije ambicije ili pranje biografija – pitaju se porodice žrtava u Aberdarevoj.

Konkurs RTS-a za scenario dugometražnog igranog televizijskog filma sa temom bombardovanja zgrade RTS-a otvoren je do 29. septembar 2017. godine.

RTS bez odgovora

Na pitanja kako su došli na ideju i šta je motiv snimanja filma o pogibiji radnika, nadležni na RTS-u nam juče nisu odgovorili.