26. apr 2020.

Stoltenberg: Svaki izgubljeni život je tragedija, što je bio slučaj i u Srbiji

U vojnim misijama svaki izgubljeni nedužni život je tragedija, što je bio slučaj i u Srbiji 1999. godine, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu FoNetu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, povodom godišnjice pogibije 16 ljudi u NATO bombardovanju RTS, i podsetio da je više puta izrazio najdublje saučešće svima koji su izgubili svoje voljene.

Poštujem što narod u Srbiji ne zaboravlja šta se tada desilo, ali se nadam da će moći da gleda unapred i gradi dobre odnose sa članicama NATO, naglasio je Stoltenberg.

On razume da su vazdušni udari NATO i dalje osetljivo pitanje u Srbiji i dodaje da je, kao političar u Norveškoj, imao bliske prijatelje u Beogradu i Subotici, koji su ga tada zvali sa veoma jasnim i jakim porukama za njega lično.

Stoltenberg je ukazao da se NATO odlučio na akciju 1999. godine „da bi sprečio ubijanje nedužnih civila i spasio živote“, precizirajući da misli na „nasilje i zločine za koje je bio odgovoran režim Slobodana Miloševića“.

Upitan o godišnjici bombardovanja zgrade RTS, kada je poginulo 16 ljudi, on je izrazio žaljenje i konstatovao da u vojnim mislijama uvek stradaju i civili. Zato sam više puta, prilikom svake posete Beogradu, izrazio najdublje saučešće svima koji su izgubili svoje voljene, istakao je Stoltenberg.

Svaki izgubljeni nedužni život je tragedija, što je bio slučaj i u Srbiji, rekao je generalni sekretar NATO i ocenio da je važno ne zaboraviti prošlost, ali i gledati unapred, prevazići razlike i sarađivati.

„Sukob 1999. je bio ozbiljan, ljudi su izgubili živote. Ali, istorija Evrope je puna sukoba“, napomenuo je Stoltenberg.

Nemačka se borila protiv Francuske ili Engleska protiv neprijatelja na evropskom kontinentu, ilustrovao je on i konstatovao da je snaga Evrope u tome „da smo uspeli da prevaziđemo prošlost, postanemo prijatelji i sarađujemo“.

On je dodao i da su Švedska, Norveška i Danska bile neprijatelji, koji su vekovima međusobno ratovali, a sada su najbliži i najbolji prijatelji.

Poštujemo odluku Srbije, i Švedska i Finska i Danska ne žele u NATO

Upitan o jačanju uticaja Rusije i Kine u vreme pandemije virusakorona, nezadovoljstvu Beograda podrškom Zapada i eventualnom redefinisanju spoljne politike Srbije, Stoltenberg je odgovorio da je Srbija nezavisna država, koja donosi suverene odluke.

Podseća da je, kao dete, živeo u Srbiji, gde ima mnogo prijatelja i, kao generalni sekretar NATO i prijatelj Srbije, ističe da u potpunosti poštuje odluke Beograda.

Pozdravljamo što je Srbija partner NATO, što možemo da sarađujemo sa njom, ali od Srbije zavisi koje će odluke donositi, poručio je Stoltenberg. Napominje da nije na njemu da nagađa o nameri Srbije da pristupi Evropskoj uniji (EU), ali ima utisak da je Srbija tome čvrsto posvećena i veruje da će to biti korisno i za Beograd i za EU.

Zato pozdravljam evroatlantske ambicije Beograda, svestan da Srbija ne želi da bude članica NATO, dodao je Stoltenberg i ponovio da to u potpunosti poštuje.

Prema njegovim rečima, i Švedska, Finska i Austrija su veoma bliski partneri i prijatelji Alijanse, ali ne žele da budu članice NATO, „što je u potpunosti u redu“.

Zemlje čija je želja da budu deo NATO su dobrodošle, ali u potpunosti poštujemo i one koje ne žele članstvo, rekao je Stoltenberg.

Investicije rastu od kada su Crna Gora i Severna Makedonija u NATO

On je, kao napredak za NATO, označio prijem u Alijansu Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije. Kako je objasnio, to je dobro za stabilnost na Zapadnom Balkanu, kao i za prosperitet tih zemalja.

Kao što smo više puta videli, primetio je Stoltenberg, članstvo u NATO stvara stabilnost, koja je važna za ekonomske investicije i blagostanje.

U Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji su investicije počele da rastu posle odluka o učlanjenju u Alijansu, uočio je Stoltenberg, uz ocenu da na Zapadnom Balkanu ima mnogo problema, „ali i ohrabrujućih dešavanja“.

Ukazao je, pri tome, i na ozbiljne izazove, poput situacije na relaciji Prištine i Beograda i očigledna iskušenja u Bosni i Hercegovini (BiH).

Istovremeno, moramo da prepoznamo da je region ostvario značajan napredak, posebno ako ga uporedimo sa sukobima i ubijanjem iz devedesetih godina, ocenio je Stoltenberg.

Napominjući da ne pokušava da tvrdi da je situacija laka, on je obrazložio da „bar nemamo krvave sukobe kakve smo videli ne tako davno“, navodeći da je „mir uvek bolji od rata“.

Pomoć NATO-a tokom pandemije regionu

Prema Stoltenbergovim rečima, NATO je tokom pandemije virusa korona podržao zemlje Zapadnog Balkana, pre svega preko članica NATO. Nabrojao je da su mnogi saveznici podržali Severnu Makedoniju, gde su obezbedili poljsku bolnicu i medicinsku opremu, da su pomogli i Crnoj Gori i BiH, kao i da su članice NATO, Turska i Češka, pružile podršku Srbiji.

On je impresioniran takvom podrškom, posebno što pandemija utiče na sve, pa je prirodno da sve zemlje, bile članice NATO ili ne, budu okrenute svojim potrebama.

Ali, uprkos tome, članice su uspele da izdvoje dodatne kapacitete, kako bi pomogle zemljama na Zapadnom Balkanu, istakao je Stoltenberg.

On je pozvao članice NATO da pruže još veću podršku regionu, kao i da još više pomognu Srbiji.

Stoltenberg je potvrdio da i među pripadnicima NATO snaga ima zaraženih virusom korona i naglasio da su sprovedene preventivne mere da bi širenje virusa bilo svedeno na najmanji mogući nivo.

Ali, bez obzira na to, kako je predočio, NATO uspeva da održi spremnost i sposobnost da štiti i brani sve svoje članice. Štaviše, uspevamo da im pružimo i značajnu pomoć u borbi protiv virusa, zaključio je Stoltenberg.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend