08. maj 2020.

Ubistvo kineskih novinara i bombardovanje RTS-a varvarski zločin protiv svih novinara sveta

Intervju sa ambsadorkom Kine gospođom Čen Bo urađen je na godišnjicu stradanja troje kineskih novinara tokom NATO bombardovanja 1999. godine, ali je obeležavanje tog zločina bio povod da ambasadorka Narodne Republike Kine odgovori u kojoj meri je 1999. godine učvrstila odnose dve zemlje, kao i optužba koje se u nekim zapadnim zemljama mogu čuti zbog navodne odgovornosti Kine za pandemiju virusa.

UNSU bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine ubijene su naše kolege, kineski novinari, kojima danas odajemo počast. Sa kakvim osećanjima danas gledate na zločin koji se tada dogodio?

Čen Bo: Oštro osuđujemo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije i kineske ambasade od strane NATO-a pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država. Bombardovanje je grubo kršenje međunarodnog prava i osnovnih principa međunarodnih odnosa.

Tokom bombardovanja, ne samo da su stradala tri kineska novinara, nego su NATO snage bombardovale i zgradu RTS-a, šesnaestoro zaposlenih je stradalo. To je bio varvarski zločin protiv svih novinara širom sveta. Ako novinarima nije zagarantovano ni pravo na život, kako onda možemo da govorimo o slobodi štampe, pravdi i transparentnosti?

UNSU kojoj meri je bombardovanje 1999. godine produbilo odnose Kine i Srbije?

Čen Bo: Između Kine i Srbije postoji duboko tradicionalno prijateljstvo. Tokom 1999. godine zajedno smo pretrpeli bol zbog gubitka svojih najmilijih. Braneći poštenje i pravdu, zajedno smo prolili krv.

Kao što je rekao predsednik Si Đinping, naše duboko i posebno prijateljstvo počiva na volji i prolivenoj krvi. Bez obzira na rizike i izazove, to će naše ponovo iskovano „čelično prijateljstvo“ učiniti još snažnijim.

UNSSvedoci smo da poslednjih godina politička i ekonomska saradnja naše dve zemlje dobija na zamahu, ali nas zanima da li možemo očekivati produbljivanje saradnje u oblasti medija? Velike zemlje, od SAD, Rusije, Velike Britanije ili Nemačke, imaju posebne radijske, televizijske ili internet medije koji se bave ovim područjem. Planira li Kina veće prisustvo u Srbiji kroz osnivanje novih programa ili medija?

Čen Bo: Medijska saradnja je od velikog značaja za produbljivanje međusobnog razumevanja naša dva naroda i podsticanje bilateralne saradnje u svim oblastima.

Vodeći kineski mediji, poput novinske agencije Sinhua, CCTV, Kineski međunarodni radio, Guangming žibao i drugi, imaju stalne dopisnike u Srbiji. U potpunosti su upoznali kineski narod sa razvojem odnosa Kine i Srbije i rezultatima ekonomskog i socijalnog razvoja Srbije.

Kineska ambasada u Srbiji je spremna da podstiče dalje jačanje saradnje medija naše dve zemlje.

UNSIako se pandemija izgleda bliži kraju, čini se da medijska polemika oko virusa korona tek počinje. Kako Kina gleda na učestale optužbe i medijske provokacije kojima se fokus stavlja na odgovornost Kine za izbijanje ovog virusa?

Čen Bo: Narod Srbije je pre 21 godinu pretrpeo nesreću nanetu stigmatizacijom i vrlo dobro je upoznat sa takvom taktikom. Danas neki ljudi ponavljaju ovu taktiku i ulažu velike napore da šire lažne informacije o Kini i promovišu „teoriju odgovornosti Kine“ bez ikakvog osnova, da stigmatizuju Kinu kako bi odvratili pažnju ljudi i prikrili vlastiti neuspeh u borbi protiv epidemije.

Ovakva vrsta ponašanja ne pomaže u kontroli epidemije u svojoj zemlji, a izuzetno šteti naporima međunarodne zajednice da se ujedini u borbi protiv epidemije. Epidemija je zajednički izazov za čitavo čovečanstvo. Imamo samo jednog neprijatelja, to je virus, a sve zemlje treba da budu solidarni i partneri u toj borbi.

Tokom epidemije sem jedinstva nema drugog izbora. Kina će se čvrsto držati duha solidarnosti i uzajamne pomoći, nastaviće da sprovodi saradnju sa drugim zemljama u borbi protiv epidemije i uložiće sve napore da pruži pomoć.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend