30. okt 2018.

Obradović: Sloboda medija u Srbiji meri se u miligramima

U Srbiji postoje i sloboda govora, i sloboda medija, ali to nije dovoljno, smatra novinarka Ljiljana Smajlović, dok novinar Vukašin Obradović napominje da se situacija sa slobodom govora može opisati kao licemerna.

„Sloboda medija u Srbiji meri se na miligrame onog prostora koji je slobodan za kritičko mišljenje i dijalog“, ukazuje Obradović. Prema njegovim rečima, s jedne strane, vlast pregovara s medijskom zajednicom, ali je, s druge, u protekle dve godine zabeleženo čak 60 pritisaka na novinare koji dolaze upravo iz vlasti.

Komentarišući ocenu Ane Brnabić da u Srbiji postoji sloboda govora, Smajlović konstatuje da premijerka ne može da bude zadovoljna time što ovde postoji „jedan minimum“ i što mogu izaći „drugačije novine“. Ona naglašava da premijerka jedne države mora da se bori za to da ljudi mogu da iznose svoja mišljenja, a da ih ne dočekaju strašne posledice. „I u diktaturama ljudi kažu ‘kod nas ima slobode govora’, samo nema slobode posle govora. Kod nas često nema karijere posle govora“, podsetila je Smajlović u razgovoru za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

U međuvremenu, dijalog medijske zajednice s vlastima i dalje traje. Redovno se održavaju mesečni sastanci vladinog Koordinacionog tela za saradnju s medijima i medijskog Tima za dijalog, ali zahtevi medijske zajednice i dalje ostaju neispunjeni. Sagovornici FoNeta saglasni su u oceni da se mora razgovarati sa predstavnicima vlasti. „Veliki sam zagovornik tog dijaloga.

Takvog dijaloga nije bilo 2009, kada je donet tadašnji Zakon o informisanju“, primetila je Smajlović. Kako je objasnila, jedino što smo mi postigli za tih 10 godina jeste da ipak više nijedna vlast neće donositi zakone, a da „prvo ne pokuša iz sve snage da makar stvori privid da se dogovara“.

Smajlović: Udruženja novinara postoje da bi razgovarala s vlašću

Ona predviđa da će na sastancima u Vladi medijska zajednica pokušati da „prepadne“ vlast i dođe do više ustupaka, dok će vlast pokušati da „izneveri“, ali da su tu prisutni i predstavnici Evropske unije i OEBS, koji mogu da procene ko je bio u pravu. „Mi zato postojimo.

Udruženja novinara zato postoje da bi razgovarala sa vlašću, da bi gurali argumente struke. Ja nisam za to da se kaže – ne može se s ovim prevarantima razgovarati“, naglasila je Smajlović u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza. I Obradović smatra da medijska zajednica nema mnogo izbora i da nema s kim da razgovara izuzev s vlašću, ali da se nada da će situacija ipak ubrzo biti razjašnjena.

„Vi ne možete da vodite dijalog s delom medijske zajednice koji se kritički odnosi prema vlasti, a da ih s druge strane napadate kao izdajnike, plaćenike, kao CIA, BIA ili šta već“, izjavio je Obradović za FoNet.

Upitan šta ga trenutno najviše pogađa kao novinara, on je odgovorio da je stvorena atmosfera u kojoj svaka kritika opozicije počinje da se tumači kao podrška vlastima, što dovodi u pitanje objektivnost novinara. „U normalnim okolnostima, trebalo bi da imamo iste kriterijume i prema vlastima, i prema opoziciji“, rekao je Obradović i predočio da su, „međutim, okolnosti takve, nažalost, da često pređemo granicu na jednu ili na drugu stranu“.

Obradovića zato stalno brine da li, kritikujući opoziciju, prelazi granicu objektivnosti, ili od novinara postaje aktivista. Za razliku od njega, Smajlović kaže da joj najviše smeta to što ne postoje „referentne dnevne novine“ na koje će i građani i novinari moći da se pozivaju i da kažu, na primer, „ovo sam pročitao u Politici“. „Volela bih da se to može pročitati u Politici, da se Politika ne pravi mrtva kada se neke stvari dešavaju i da nekome možemo da verujemo“, ističe Smajlović. Ona upozorava da je za Srbiju opasno da nema takve novine, ustanove, koje će imati 100 novinara, da bi ti novinari mogli nešto da istraže.

„Opasno je oslanjati se samo na male organizacije koje dobijaju donacije da istražuju neke konkretne stvari“, zaključila je Smajlović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend