Georgiev: Vlast nam se sveti zbog objavljenih fotografija Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića
Štrajk glađu direktorke Kanala 9: Traži sastanak sa premijerkom Brnabić
Black Mirror na Fejsbuku: Besmislice i prostakluci umesto informacija važnih za građane
Srbija pala za 14 mesta u izveštaju RBG o stanju medijskih sloboda u svetu
Ilustrovana politika ponovo crta mete novinarima; Ministarstvo žali što naslovna strana nije po merilima dobrog ukusa
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Komisija za istraživanje ubistava novinara protestuju zbog skandaloznog uređivačkog postupka lista Politika koji u tekstu Đorđa Martića, bivšeg glavnog urednika Ekspres Politike, ponovo targetira Ljiljanu Smajlović kao odgovornu za NATO bombardovanje Srbije.
List „Politika“ juče je cenzurisao odgovor predsednice Suda časti UNS-a Ljiljane Smajlović na navode Branke Prpe da je Slobodanu Miloševiću mogla da javi da je Slavko Ćuruvija u Vašingtonu tražio da on bude optužen u Hagu. „Politika" je prethodno objavila Prpinu optužbu a da nije tražila reakciju Ljiljane Smajlović.
Glupo je, nepotrebno i besmisleno, tražiti uzrok, razlog, odluku, na bilo kom drugom mestu, osim na onom na kojem je tada živeo bračni par
Ne umem do kraja da proniknem u čudovišne razloge zbog kojih me Branka Prpa iznebuha optužuje za monstruozna dela, ali pamtim da sam kao glavna urednica Politike dva puta izazvala njen bes.
Novinarka i nekadašnja saradnica Slavka Ćuruvije LJiljana Smajlović negirala je optužbe Branke Prpe, nevenčane supruge ubijenog novinara, da je ona Slobodanu Miloševiću prenela Ćuruvijine reči da se za njega sprema haška optužnica „jer Ćuruvija to nikada nije ni izgovorio“.
Udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje beskrupulozni napad Branke Prpe na Ljiljanu Smajlović, nekadašnju urednicu "Evropljanina" i predsednicu Suda časti UNS-a. Ovaj napad ima za cilj da dovede u pitanje integritet nekadašnje bliske saradnice Slavka Ćuruvije, koja je poslednje dve decenije jedan od najupornijih boraca da se pred sud dovedu i kazne počinioci i nalogodavci ubistva vlasnika "Dnevnog telegrafa".
Komisija za istraživanje ubistava novinara zaprepašćena je podmuklim napadom Branke Prpe na članicu ove Komisije Ljiljanu Smajlović i ujedno i nekadašnju spoljnopolitičku urednicu Evropljanina Slavka Ćuruvije, i to 20 godina posle ubistva Ćuruvije i nekoliko dana posle presude kojom su odgovornima za zločin izrečene kazne od stotinu godina zatvora.
Istoričarka Branka Prpa izjavila je da je njenom ubijenom suprugu, novinaru Slavku Ćuruviji „presudila“ rečenica da protiv tadašnjeg lidera Srbije Slobodana Miloševića treba da bude podignuta haška optužnica.
Sa Ljiljanom Smajlović, predsednicom Suda časti UNS-a i nekadašnjom spoljnopolitičkom urednicom "Evropljanina" čiji je izdavač bio Slavko Ćuruvija, razgovaramo nakon presude optuženima za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“: o presudi, o nadi da se pronađe još jedan izvršilac ubistva, o nalogodavcu, o kampanji „Ilustrovane Politike“ za odbranu optuženih i o tome kako je tužilaštvu trebalo deset godina da podigne optužnicu, o udarcima na Komisiju za istraživanje ubistava novinara i o šansama da se reši ubistvo Milana Pantića i rasvetli smrt Dade Vujasinović.
Mediji imaju pravo da komentarišu sudske postupke na objektivan način, koji ne otežava vođenje postupka, ocenila je danas sudija Vrhovnog kasacionog suda Katarina Manojlović Andrić, a novinarka Ljiljana Smajlović smatra da ne treba tražiti od novinara da se uzdrže od pisanja o pojedinim suđenjima do pravosnažne presude.
Novinarka Ljiljana Smajlović navodi da je upad demonstaranata u RTS bila jedna vrsta nasilne kritike uređivačke politike i istakla da se novinari ne ohrabruju na objektivno izveštavanje tako što im se razbiju vrata i upada u redakciju.
U poslede vreme učestale su priče o medijskoj sceni u Srbiji koja se sve više polarizuje. O stanju u medijima danas, ali i pre 2012. godine, kao i o bezbednosti novinara u Srbije razgovarali smo sa Ljiljanom Smajlović, dugogodišnjim novinarom sa integritetom.
Kada su u pitanju medijske slobode, situacija se tokom 2018. značajno izmenila u odnosu na onu iz prethodne godine. Tu strašnu, ali buntovnu i na neki način revolucionarnu 2017. smenila je godina u kojoj su na red došli s jedne strane truli kompromisi i pristajanje na sve, a s druge sve konkretniji, suroviji i inovativniji pritisci na medije i pojedinačne novinare.
Tužilac je prikupio dokaze protiv živih ljudi koje je optužio. Nijedan od njih nije priznao zločin, a kamoli imenovao lice koje je naredilo Ćuruvijino ubistvo.
"Kampanja protiv Ljiljane Smajlović i mene je kampanja protiv toga što je do suđenja uopšte došlo. A da nije bilo Komisije, pitanje je da li bi ikada bilo pravde za Slavka Ćuruviju. Komisija redovno reaguje na sve što nam se učini da je u ovom procesu nezakonito, nedozvoljeno, sve što narušava dokazni postupak. Vrhunac diskreditacije je tvrdnja da je zahvaljujući Ljiljani Smajlović bombardovanje Srbije duže trajalo. I tu se najbolje vidi kontinuitet od teksta "Ćuruvija dočekao bombe", sa lažnom tvrdnjom da je Ćuruvija tražio bombardovanje Srbije, do bolesne izmišljotine da je zbog Ljiljane Smajlović produženo bombardovanje"
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio je da su on, LJiljana Smajlović i Komisija locirani kao neko ko predstavlja prepreku da se namera o oslobađanju optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije sprovede do kraja.
Posle naslovne strane "Ilustrovane politike" na kojoj su kritički mediji označeni kao psi koji su pušteni, u prodaji se pojavio novi broj tog nedeljnika čija je naslovnica opet izazvala burne reakcije javnosti, Vlade i predsednika države posle kojih je savetnik glavnog urednika dao ostavku.
Ilustrovana politika, koja je u većinskom vlasništvu države, nastavlja da vodi prljavu kampanju protiv novinara Ljiljane Smajlović i Verana Matića, ujedno predsednika Komisije za istraživanje ubistva novinara i UO Fonda B92. U trećem po redu tekstu u poslednjih mesec dana, u kojem se pomenuti novinari proglašavaju antiratnim profiterima, lopovima i stranim plaćenicima, autor Goran Kozić priznaje da je imao revanšističke motive, te da je delimično podstaknut i izostankom reakcija države na prethodne, koji su pisani u istom tonu.
Pošto je Ministarstvo kulture i informisanja "izrazilo žaljenje" zbog naslovne strane Ilustrovane politike, savetnik urednika Goran Kozić, izvinio se svojoj porodici i "državnom vrhu" i podneo ostavku
Ministarstvo kulture i informisanja izdalo je saopštenje u kome "izražava žaljenje što ni nova naslovna stranica Ilustrovane politike nije po merilima dobrog ukusa".
Send this to a friend
