13. maj 2021.

Ipak se seća

Iz drugog pisma koje mi generalni sekretar šalje preko sajta UNS-a, jasno je da se veoma dobro, i sa razumljivim ogorčenjem, ipak seća odvratnih optužbi za ratne zločine od kojih sam godinama branila i njega, i druge članove Udruženja novinara Srbije.

Čovek koga su optuživali za ratne zločine nikoga nije tužio sudu, ali se uoči skupštine UNS-a, posle 21 godine na funkcijama predsednika UNS-a, pa generalnog sekretara UNS, pa državnog sekretara za medije, pa opet generalnog sekretara, dosetio da državnim organima, republičkom tužilaštvu, OEBS-u i EU, pod oznakom „hitno“ i sa teškim optužbama, denuncira predsednika UNS-a kog želi da ukloni sa tog položaja u korist Rakočevića. A ako uspe, oboriće i rekord Đukanovića

Ali šta onda bi sa njegovim kategoričkim „Ne sećam se da me neko optuživao za ratne zločine“ iz prvog pisma?

Pa ništa, pojela maca.

Takav je čovek. Četvore oči sa njim moraš da otvoriš. U novom pismu se seća svega čega se u prvom nije sećao, pa i moje izjave da ga je NUNS godinama progonio kao ratnog huškača, ali ne zato što je bio ratni huškač, već da bi se NUNS domogao imovine UNS-a: kvadratnih metara u Resavskoj 28 i u Domu štampe na Terazijama.

I danas tvrdim to isto. A to bi se možda i desilo da ne bi Zdenka Tomanovića, koji je na moju molbu prihvatio da pro bono, dakle besplatno, zastupa UNS kada smo izgubili sudski spor sa NUNS-om. Isti je advokat, opet pro bono i opet uspešno, zastupao i naše kolege iz Večernjih novosti koje je NUNS opanjkao u krivičnoj prijavi Tužilaštvu za ratne zločine.

I to ovde treba pošteno reći, dok ima ko da se seća.

Ali je pošteno reći i da sam Nina Brajovića i druge kolege branila od odvratnih optužbi da su počinili krivično delo „organizovanja i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina“ iz člana 145 Krivičnog zakona SR Jugoslavije. Nije to bila podrška novinarstvu Miloševićevih medija devedesetih, niti njihovom profesionalizmu. To je bilo moje protivljenje lovu na veštice.

Zato sebi ne mogu da dođem kada taj isti generalni sekretar UNS-a Radnoj grupi za bezbednost novinara „hitno“ javlja da je „lično predsednik UNS-a Vladimir Radomirović pokrenuo kampanju neistina, dehumanizacije i ugrožavanja bezbednosti“ Živojina Rakočevića, „ali i nas ostalih“.

Čovek koga su godinama javno vukli kroz blato i optuživali za ratne zločine iz člana 145. KZ nije se zbog toga žalio državi, nije tužio sudu ni kad su to činile kolege iz Novosti. Ali posle dvadeset godina staža na funkcijama predsednika UNS-a, pa generalnog ѕekretara UNS-a, pa državnog sekretara za medije, pa opet generalnog sekretara UNS-a, odlučio je da nekoga ipak prijavi državnim organima, republičkom tužilaštvu, OEBS-u i Evropskoj uniji, i to pod oznakom „hitno“. Optužio je aktuelnog predsednika UNS-a, kog želi da ukloni sa tog položaja u korist Živojina Rakočevića. Ako ga sruši, ko zna, možda obori i rekord Mila Đukanovića.

A kako je to Vladimir Radomirović „dehumanizovao“ Nina, Budimira Ničića i Živojina Rakočevića? Kakvim „neistinama“? Brajović je za „neistinu“ proglasio prošlomesečnu odluku Uprave UNS-a da odbije predlog Budimira Ničića da ogranak UNS-a na Kosovu postane posebno pravno lice. Vladimir Radomirović i većina u Upravi UNS-a zauzeli su stav da bi se time pokidala veza ogranka sa maticom u Beogradu i otvorio proces otcepljenja kosovskog ogranka od UNS-a.

Dakle, ostaneš u manjini unutar Udruženja u kom si zaposlen. Onda uzmeš odluku Uprave sa kojom si nezadovoljan, proglasiš je za laž i „dehumanizaciju“ i proslediš zvučnim adresama, uz teške, nedokazane i nedokazive optužbe protiv čoveka za kog onda tvrdiš da on tebi radi o glavi. Je li to u opisu posla generalnog sekretara UNS-a?

Odluka Uprave UNS-a kojom su Nino, Budimir i Živojin nezadovoljni, dostavljena je tako Radnoj grupi i državnim organima kao krunski dokaz da Radomirović ugrožava, uništava i „dehumanizuje“ Nina, Buda i Živojina. Prikačeno je i jedno anonimno pismo, te skrinšotovi nekoliko anonimnih komentara sa jednog kosovskog medijskog sajta sa kojim Vladimir Radomirović ništa nema.

Kakav bedan pokušaj prevare tela u kom je UNS ostao i kada su drugi izlazili, između ostalog i da bi nastavio bitku za istinu o 17 srpskih i albanskih novinara ubijenih na Kosovu.

Setiće se Nino da su Budimir i Živojin, jer za to ima dokaza, prošlog novembra pokušali da spreče UNS u osudi Specijalnog suda i tužilaštva Kosova u Hagu. Protestovali smo što se u optužnicama protiv lidera OVK ni ne pominju ubistva i kidnapovanja naših kolega.

Zašto je Društvo novinara Kosova i Metohije htelo da nas u tome spreči? Zašto nam je prećeno da će nas prijaviti Tužilaštvu za ratne zločine? Otkud i tada tvrdnje da im ugrožavamo bezbednost?

Ni danas ne znam odgovore na ta pitanja.

Ali to je bio prvi, mali, crveni znak uzbune.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend