01. apr 2021.

Smajlović: Izveštaj Stejt departmenta kritičan, oslanja se na već objavljen

U najnovijem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji nema bitnih razlika u odnosu na ranije izveštaje iz Vašingtona, kaže novinarka Ljiljana Smajlović i navodi da je on kritičan posebno kada je reč o medijima, ali i da su primedbe u pojedinim njegovim delovima opravdane.

Smajlović međutim primećuje da se ovaj dokument uglavnom poziva na već objavljene izveštaje međunarodnih organizacija, ali i onih u Srbiji, a koje Stejt department uzima kao relevantne.

Ona smatra da se ne može skrajnuti ni činjenica da SAD ove godine imaju manje kredibiliteta na globalnoj sceni da ocenjuju koja demokratija ispunjava „njihove visoke standarde“, a koja ne.

„Kad Amerikanci izlaze sa izveštajem o ljudskim pravima i o tome koliko je novinara privođeno i onemogućeno da prati proteste, ne mogu da se ne setim koliko je novinara pretučeno, uhapšeno i maltretirano dok su pratili političke proteste u SAD“, kaže Smajlović za Tanjug.

Smajlović ukazuje da se Amerikanci u ovom izveštaju, između ostalog, pozivaju se na izveštaj Evropske komisije „Srbija 2020“, Reportera bez granica, Fridom hausa koji je prošle godine snizio status Srbije na „delimično slobodne države“, ali i na nevladine organizacije u Srbiji, kao što su NUNS, SHARE fondacija, Helsinški komitet, CRTA, Beogradski centar za ljudska prava…

„Ako se ima u vidu koje su to strane i domaće nevladine organizacije, pogotovo one koje finansiraju Amerikanci, onda je otprilike jasno šta je u tom izveštaju“, kaže Smajlović.

Ocenjuje da je izveštaj kritičan, posebno kada je reč o medijima, i istovremeno primećuje da se u delu, u kojem se govori da je televizija najvažnija i da najviše utiče na mišljenje Srba, iznose „stari podaci“ o tome koliko kablovskog tržišta kontroliše „Telekom“, a koliko „Junajted grupa“.

Smajlović kaže da je iznet podatak da „Junajted grupa“ kontroliše više od 50 odsto, a Telekom oko 25 odsto tržišta.

„Koliko mi se čini, to se izjednačilo na oko 40 odsto. U istom pasusu u kojem stoji da ‘Junajted grupa’ kontroliše više od pola tržišta kablovskih televizija, piše da opozicioni političari nemaju načina da se obrate svojim biračima“, kaže Smajlović i dodaje da se u izveštaju ne spominje u čijem je vlasništvu „Junajted grupa“ niti politička usmerenost ili pristrasnost te grupacije na srpskom tržištu.

Smatra da je novi izveštaj Stejt departmenta „prilično korektan“ i da su na mestu primedbe da je policija u nekim slučajevima upotrebila prekomernu silu tokom protesta ispred Skupštine Srbije.

Kao opravdane vidi i kritike o tome da vlast koristi funkcionersku kampanju pred izbore i da su u medijima više zastupljeni političari iz vladajuće koalicije od opozicionih političara.

Međutim, tu se, kako kaže, ne ulazi u nijanse, pa se u delu u kojem se govori da je veći deo opozicije bojkotovao izbore navodi da su „kredibilne grupe“ ocenile da nije bilo uslova za poštene izbore, a da su „mejnstrim grupe“ isticale da se opozicija odlučila na bojkot jer nije htela da se vidi koliko joj je nizak rejting.

„Izveštaj je korektno preneo mišljenja pojedinih grupa, ali se prepoznaje namera izveštača. Kad hoće da daju veći značaj jednom mišljenju u odnosu na drugi, onda mišljenje koje im se dopada nazivaju kredibilnim. Međutim ne mogu da poreknu da su relevantni faktori u društvu govorili suprotno, pa ih zovu „mejnstrim“ grupama, što naginje tome da su one uz vladajuću stranku“, navodi Smajlović.

U izveštaju se spominje i slučaj Šapčanke koja je na Tviteru vređala i pretila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj deci, a Smajlović kaže da Stejt department preuzima „gotove stereotipe“ i formulacije da je ta žena „bila u zatvoru jer je kritikovala Vučića“.

„To prepoznajemo iz našeg političkog govora – kad vi o nama govorite, vi nas napadate, a kad mi vas optužujemo za ubistva ili vas vređamo, to su onda kritike. Kad preuzimate retoriku i političke ocene onih grupa u Srbiji kojima verujete, prepoznaje se taj diskurs i ugao iz kog se govori“, ukazuje Smajlović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend