Aleksandar Radić iz egzila: Pred Vučićev poraz informacije su govorile da se sprema državni udar. U sekundi se sve promenilo 
BIA je politička policija, treba je rasformirati: Vesna Mališić o prisluškivanju novinara Radara pod sumnjom da – špijuniraju državu 
Javni medijski servis: Nulta tačka 
Vučić skinut sa liste „predatora slobode medija” RSF-a posle izbornog poraza, posledice njegove vlasti ostaju 
Partijski megafon u krizi uprkos finansiranju iz budžeta: Šta se dešava sa novosadskim „Dnevnikom”? 
Radio-televizija Srbije (RTS) raspisala je danas konkurs za imenovanje glavnog urednika Kulturno-obrazovnog programa televizije Srbije, na period od četiri godine, kao i glavnog urednika dramskog i domaćeg serijskog programa, takođe na period od četiri godine.
Odsustvo funkcionalnog REM-a, dodeljivanje državnog novca medijima koji krše Kodeks, problemi oko uredničke autonomije i rada javnih servisa, koncentracija na medijskom tržištu, pogoršana bezbednost novinara, sve više napada i pretnji – ovo je deo liste problema u medijima koje je Evropska komisija istakla u najnovijem godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2026. godinu. Izveštaj je oštar i kada je reč o situaciji u pravosuđu, borbi protiv korupcije i institucionalnoj kontroli vlasti
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da u slučaju novog saziva Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije najvažnije pitanje ko je koga predložio, ili ko je čiji kandidat, već da je važnije da Savet počne da radi i da svojm odlukama pokaže da je nezavistan, stručan i dosledan.
Savet će morati da odlučuje o nizu važnih pitanja, uključujući raspisivanje javnih konkursa za imenovanje novih članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a, te rešavanje pritužbi na red emitera koje su mesecima stajale u fiokama.
Potpuna dominacija u medijskoj sferi podređena je građenju imidža aktuelnog predsednika Srbije koji se očigledno sprema za funkciju premijera nakon što mu istekne mandat u sledećih nekoliko meseci, dok se aktivnosti studentskog pokreta marginalizuju ili prećutkuju i predstavljaju, uglavnom, u negativnom kontekstu
Najviše sredstava na konkursu za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Šapcu dobila je kompanija Infomačva – 6,6 miliona dinara, navodi se u danas objavljenom rešenju ove lokalne samouprave.
Sportska redakcija Radio-televizije Srbije (RTS) od kraja meseca postaće deo Informativnog programa RTS-a, potvrđeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u ovom javnom servisu.
Konkursi za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na jugu Srbije u pojedinim jedinicama lokalne samouprave nisu raspisani uprkos zakonskom roku, dok se najveće sume novca na onima koji su raspisani i završeni dodeljuju uglavnom većim gradskim i okružnim medijima, pokazuju podaci novog izveštaja Asocijacije medija.
Povratak četvoro izabranih članova u Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) predstavlja ispravnu odluku, ocenio je nekadašnji profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski. On smatra da, iako REM u postojećim političkim okolnostima ne može da donese suštinske promene na medijskoj sceni, važno je da u tom telu postoje nezavisni i stručni ljudi koji će raditi u javnom interesu i ukazivati na nepravilnosti.
Vlast je dve godine svojim činjenjem i nečinjenjem sprečavala izbor Saveta REM-a: zbog kašnjenja i kršenja zakona dozvolila je da Srbija potpuno ostane bez regulatora, a zatim mesecima opstruirala izbor novog Saveta u skladu sa zakonom, objavila je Fondacija "Slavko Ćuruvija", o polemici koje se ovih dana povela nakon što su četri člana ipak odlučila da učestvuju u radu REM-a.
Konstitutivna sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) biće održana u ponedeljak u 11 časova, potvrđeno je danas Radio-televiziji Srbije (RTS) u REM.
Svaka odluka koja bude doneta u Savetu REM-a će morati da bude podržana ili nepodržana od strane četiri nezavisna člana, a bilo kakva blokirana odluka koja nije legalna biće veliki uspeh, kaže za N1 Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa.
Promena vlasti u Mađarskoj mogla bi da utiče i na odnos snaga u Savetu REM-a u Srbiji, piše mađarski list Nepsava, navodeći da bi izbor devetog člana tog tela mogao da oslabi dosadašnji uticaj bloka bliskog vlasti i otvori prostor za nezavisnije odlučivanje regulatora.
Poznato je da je RTS spreman da plati tri miliona dinara za usluge integracije veštačke inteligencije u sopstveni sistem za unos sadržaja na portal. Manje je poznato šta bi to tačno trebalo da znači za svakodnevno funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Sedam meseci nakon što su podneli ostavke zbog, kako su tvrdili, nezakonitosti u izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), četvoro nezavisnih članova odlučilo je da se vrati u instituciju. U razgovoru za Mašinu objašnjavaju zašto smatraju da se okolnosti jesu promenile, šta očekuju od rada Saveta koji je trenutno podeljen odnosom 4:4, zbog čega smatraju da izbor devetog člana nije jedina važna tema, ali i kako odgovaraju na kritike da su svojim povratkom dali legitimitet instituciji kojoj građani godinama ne veruju.
U Savetu REM-a vlada pat pozicija – četiri nezavisna kandidata i četiri sa spiska režima. Deveti član, koji će biti jezičak na vagi, još uvek je neizvestan. Nerešene prijave na rad elektronskih medija gomilaju se više od godinu i po dana
Zbog nepostojanja REM-a došlo se u situaciju da RTS ostane bez dela članova Upravnog odbora jer im je istekao mandat, a konkurs za nove članove nema ko da raspiše. Da li to nekoga uopšte zabrinjava i kako će RTS funkcionisati bez ovog tela?
Zapisi iz pomračene zemlje Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je rezultate ovogodišnjih konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa za internet medije, radio, televiziju, štampane medije, programe namenjene osobama sa invaliditetom i sadržaje na jezicima nacionalnih manjina. Od ukupno 349,7 miliona dinara, koliko je raspodeljeno kroz šest konkursa, medijima iz Mačvanskog okruga pripalo je…
Vlast je dve godine svojim činjenjem i nečinjenjem sprečavala izbor Saveta REM-a: zbog kriminalnog kašnjenja i kršenja zakona dozvolila je da Srbija potpuno ostane bez Regulatora, a zatim mesecima opstruirala izbor novog Saveta u skladu sa zakonom, objavila je Slavko Ćuruvija fondacija.
