Marko Vidojković: Odlazak iz Srbije mi je najbolja odluka u životu. A nije bilo sile koja bi me oterala iz Beograda 2008. 
Skandalizovanje s predumišljajem 
Predsednik Saveta REM-a ponovo nije izabran: Dogovor nije postignut, odnos snaga ostaje isti 
Univerzitet Kolumbija: Slučaj „Ćuruvija” presedan, važan za pitanja slobode izražavanja, odgovornosti i istorijskog pamćenja 
Slučaj druge gospođe Paunović 
Iako su decembarski parlamentarni izbori održani pre šest meseci, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) još uvek nije objavilo podatke o izveštavanju komercijalnih televizija za vreme izborne kampanje.
Viši sud u Beogradu doneo je odluku da se beloruski novinar Andrej Gnjot koji se nalazi u kućnom pritvoru u Srbiji, izruču Belorusiji. O toj olduci, ali i o životu u Srbiji i budućnosti koja ga čeka, razgovarali smo sa Gnjoto.
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić ocenio je da je „polarizacija prisutna u oblasti javnog informisanja“ i dodao da je moguće taj problem prevazići pomoću dijaloga.
Viši sud u Beogradu ponovo je odlučio da beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot bude izručen Belorusiji koja ga traži zbog navodne utaje poreza, međutim, postoji osnavana sumnja da se on zapravo traži zbog svog aktivizma, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Viši sud u Beogradu doneo je odluku 31. maja o izručenju beloruskog novinara Andreja Gnjota koji se nalazi u kućnom pritvoru u Srbiji, saznaje Danas.
Novosadska novinarska škola sprovela je monitoring lokalnih internet portala i pokrajinskog javnog servisa za vreme trajanja predizborne kampanje u Novom Sadu. Tim povodom, juče je u „Radio kafeu“ organizovano predstavljanje preliminarnih rezultata izveštaja o novosadskim izborima.
Protiv profesora Fakulteta političkih nauka Slaviše Orlovića je 2014. godine podneta prijava za seksualno uznemiravanje, ali u vezi sa tim ne postoji nijedna važeća odluka ili sankcija. CINS otkriva kako je do toga došlo.
Profesor FPN Slaviša Orlović, o čijem se izboru za dekana odlučivalo uz proteste ispred fakulteta, saopštio je u subotu da „podnosi ostavku na mesto dekana“ i dodao da je „fakultet iznad svih”. Time je mesto novog dekana na FPN-u ostalo upražnjeno. Veliki deo Saveta fakulteta je podneo ostavku, pa nije jasno može li novi dekan u skorije vreme biti izglasan
Lokalni mediji u Novom Sadu tokom izborne kampanje nisu radili svoju primarnu svrhu – nisu informisali građane o izbornoj ponudi već su navijali za vlast, zbunjivali građane i napadali opoziciju, ocenjeno je između ostalog danas u Novom Sadu na okruglom stolu posvećenom ovoj temi.
„Kolumnista i urednik Filip Rodić novinarsku karijeru gradio je u najuticajnijim medijima – u nedeljnicima NIN i ‘Pečat’, dnevnim listovima ‘Večernje novosti’ i ‘Borba’, agencijama Tanjug i Beta, stranim medijskim kućama Frans pres i RT“, piše u biografji novinara koga je REM imenovao za novog člana Upravnog odbora RTS-a.
Savet REM, na sednici održanoj 7. juna 2024. godine, imenovao je Filipa Rodića, novinara, za člana Upravnog odbora Javnog medijskog servisa Srbije.
Pobuna studentkinja i studenata zbog optužbi za nasilje, niz ostavki i naizgled nejasan ishod sednice na kojoj je profesor Slaviša Orlović trebalo da bude izabran za dekana Fakulteta političkih nauka u tabloidima su iskorišćeni za targetiranje grupe profesora koji su se povukli iz Saveta FPN-a. Šta se dogodilo danas u ovoj ustanovi, koju ulogu je imala Maja Gojković u svemu tome i dopušta li uopšte statut FPN-a izbor Orlovića u ovakvim uslovima? Istinomer se obratio i PR službi Fakulteta političkih nauka za komentar i objašnjenje izbora, ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovor.
Nakon ruskog narativa da je "Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi" koja nije uvela sankcije Rusiji, poslednjih dana u domaćim medijima pojavljivao se narativ o Vučiću kao "jednom od tri slobodna lidera u Evropi" i "lideru slobodnog sveta". Ove kvalifikacije bile su praćene navodima o promeni geopolitičke realnosti u kojoj Zapad gubi svoju dominaciju.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) doneo je odluku da će podneti inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredbe novog Zakona o elektronskim medijima, koja nalaže smenu njegovih članova do 4. novembra ove godine. Sagovornici Danasa, sa druge strane, ovaj čin vide kao potpuno nepotreban.
Javni servis primarno usmeren na predsednika, vladu i vladajuću stranku. Tako su i domaći i strani posmatrači videli poziciju RTS-a u predizbornoj kampanji. "Viđenje" vlasti potpuno je drugačije. Nezadovoljni radom RTS-a, predsednica Skupštine od ODIHR-a će tražiti dodatna pojašnjenja, a predsednik države "ljut", već drugi put u nedelju dana. Toliko ljut da preti prekidom pojavljivanja na javnom servisu.
Bitke oko političkog uticaja na javne servise postale šire se Evropskom unijom, od Nemačke, Italije, Švedske i Grčke do Poljske, Slovačke i Mađarske. Uz to, javni servisi se suočavaju sa mnogo više problema nego što su to politički pritisci. Kako ukazuju analize Rojtersovog instituta za studije novinarstva, njihova publika se u dobrom delu svela na stanovništvo starije od 60 godina, uglavnom obrazovanije i politički raznolikih opredeljenja. Kao rezultat toga, JMS u mnogim zemljama ne uspevaju da ostvare propisanu ambiciju da budu univerzalni servisi vesti. Naročito to ne uspevaju u onlajn sredini, rizikujući da postanu irelevantni.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije danas je na hitnoj sednici odlučio da podnese inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredbe novog Zakona o elektronskim medijima koja nalaže smenu njegovih članova do 4. novembra ove godine
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je rešenja o imenovanju članova komisija za devet konkursa koje je raspisalo u oblasti javnog informisanja. Analiza ovih rešenja pokazala je da je većina stručnjaka koji su konkurisali samostalno ili na predlog profesionalnih udruženja poslala biografije na više poziva, međutim, nije jasno kojim kriterijumima su se vodili u Ministarstvu prilikom određivanja ko će biti u kojoj komisiji. Tako su neki kandidati sa većim brojem bodova ostali bez mesta u komisiji, dok su drugi sa malim brojem bodova prošli u komisije.
Novi članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trebalo bi da budu izabrani do 4. novembra. Taj rok određen je dogovorom, koji je prošle godine postignut između predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, tadašnje premijerke Ane Brnabić i predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija, uz posredovanje OEBS-a, Delegacije EU u Srbiji i Ambasade Norveške. Nije izvesno da li će promene u sastavu Saveta označiti i novu fazu u radu REM-a, odnosno voditi depolitizaciji ovog tela, koje stručnjaci za medije često navode kao primer pristrasnosti i neispunjavanja zakonskih obaveza.
Odluka da nacionalne frekvencije više nisu obavezne da imaju 20 odsto kvalitetnog programa (u koji spada i onaj za decu) jeste velika sramota ovog društva i velika sramota REM-a gde rade ljudi u kojima očito ne postoji mrva profesionalne odgovornosti, ocenila je profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević-Šešić.
