Pisma Gardijanu i Fajnenšel tajmsu: Predsednikov paket manipulacija za strano tržište

Šta je predsednik napisao Fajnenšel tajmsu?

U odgovoru na tekst FT-a pod naslovom „Vreme je da se prestane sa popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije“, Aleksandar Vučić je pokušao da ospori značaj i razmere protesta i blokada, tvrdeći da ih predvode manje „ekstremističke grupe”.

„Ono što je počelo kao studentski protesti, pretvorilo se u manje blokade koje predvode ekstremističke grupe, često obeležene vandalizmom, uznemiravanjem i jasnim pokušajima izazivanja nemira i nasilja”, napisao je predsednik, a preneli su i domaći mediji.

Za one koji nisu videli snimke zaletanja marica u okupljene na blokadama, prebijanja pendrecima, ili nisu čuli za krivične prijave zbog zlostavljanja i torture privedenih demonstranata, predsednik je u pismu FT-u napisao: „Policija je reagovala sa maksimalnom uzdržanošću u teškim okolnostima.”

Predsednik Vučić naveo je i da je više puta pozivao na razgovore, pa zamenom teza odbijanje predstavio kao „zatvaranje prostora za iskren dijalog”. Tu je izostavio da kaže da su studenti i njegov nedavni poziv na dijalog odbili uz podsećanja da je njih i građane koji protestuju nazivao „teroristima” koji su hteli da „ruše državu”.

Izbori bi bili „skupi i štetni”

S osvrtom i na studentski zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, videli smo da je predsednik u pismu Fajnenšel tajmsu bio nedosledan ranijim političkim potezima.

„Istina je da demokratije ne mogu menjati izborne rokove svaki put kada izbije protest. To bi bilo destabilizujuće, skupo i štetno za same građane koje demonstranti tvrde da predstavljaju”, napisao je predsednik Vučić.

Nije, pak, naveo, da je od dolaska na vlast, njegova stranka čak četiri puta u nove mandate ulazila na vanrednim izborima, najčešće bez objektivnog razloga i isključivo svojom voljom. I predsednikovo potezanje za rečju „demokratija” je propagandni manevar, jer Srbija, podsetimo, po oceni Fridom hausa, ne spada u demokratske, već u hibridne režime.

Predsednik „objasnio” da i Gardijan razume

Odgovor Aleksandra Vučića stigao je i britanskom Gardijanu, i to na tekst u kojem je predsednik Srbije „autokrata” i „cinik”, čije je prisustvo u politici Zapadnog Balkana „maligno”. Proteste koje je Gardijan nazvao „bitkom za demokratiju koju EU ne sme da ignoriše”, predsednik Vučić je odredio kao „nedozvoljene skupove”.

„Većina ih je bila mala, ponekad samo nekoliko desetina ljudi, ali su poremetili svakodnevni život, zaustavili vladu i nedavno postali nasilni”, napisao je predsednik Srbije, pokušavajući da umanji razmere i značaj protesta, ali i da diskredituje demonstrante koji traže odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu.

U predsednikovom pismu Gardijanu bila je i neistina, jer je naveo da su „početni zahtevi studentskih protesta krajem prošle godine brzo ispunjeni”. Istinomer je u više navrata ovakve izjave najviših državnih zvaničnika ocenio kao netačne. Studenti u blokadi su još početkom maja ove godine, s isticanjem zahteva da se raspišu izbori, naglasili da njihovi zahtevi „nisu ispunjeni, a vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu da do njihovog ispunjenja u budućnosti dođe”.

„Otvorili smo istrage, objavili hiljade dokumenata o renoviranju železničke stanice i povećali sredstva za obrazovanje, a premijer je podneo ostavku, preuzimajući odgovornost za sukobe mladih povodom tog pitanja”, napisao je predsednik Vučić.

I osim što je ovde reč o selekciji činjenica, jasno je i da ih je predsednik prilagodio svojoj stvarnosti. Govoreći o „sukobima mladih” posle kojih je Miloš Vučević podneo ostavku, predsednik nije bio dovoljno precizan i nije rekao da je taj „sukob” zapravo slučaj kada su, po rečima studenata, četvorica aktivista Srpske napredne stranke bejzbol palicama napala njihove kolege u Novom Sadu. Tu četvoricu je, podsećamo, predsednik prvo nazvao „junacima” koji su samo „branili prostorije” stranke, pa onda doneo odluku o njihovom pomilovanju.

O Srbiji okrenutoj Evropi

Predsednik Vučić, koji je početkom 2024. godine označio Gardijan kao „kriminalni list i dno”, u pismu ovom mediju istakao je i da je Srbija „snažno povezana sa Evropom” i da „napreduje u svom demokratskom i ekonomskom razvoju”.

„Iz Evropske unije stiže više od 60 odsto direktnih stranih ulaganja i obavezala se na 1,6 milijardi evra do 2027. godine za podršku reformama. Takav nivo angažmana teško da je u skladu sa idejom o Srbiji kao ‘autoritarnoj’ i ‘malignoj’ državi u regionu. EU ne bi toliko ulagala u zemlju u kojoj su njene vrednosti i interesi u osnovi odbačeni”, napisao je Vučić u pismu, koje su prenosili i domaći portali.

Stvarnost je nešto drugačija u odnosu na tvrdnje o Srbiji posvećenoj evropskim vrednostima i evropskom putu. Od decembra 2021. godine Srbija nije napredovala u procesu evrointegracija, kao zemlja kandidat za članstvo se nije pridružila sankcijama koje je Brisel uveo Rusiji i održava čvrste veze s Putinovim režimom.