30. sep 2021.

Poverenik sve češće traži institucijama da ponovo odlučuju o zahtevima

Žalbe koje Povereniku za informacije od javnog značaja šalju građani, novinari i drugi kad institucije odbiju da im dostave informacije, sve češće se završavaju tako što Poverenik traži institucijama da o zahtevu ponovo odluče. U poslednje dve godine broj ovakvih odluka je skoro udvostručen, pokazuje analiza CINS-a. Dok Poverenik Milan Marinović za takve odluke „krivi“ Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, drugi sagovornici upozoravaju da se time postupak produžava, a tražioci informacija demotivišu.

Iako se Vladimir Cvijan, nekadašnji savetnik Borisa Tadića a kasnije poslanik Srpske napredne stranke, utopio u januaru 2018, za to se saznalo tek tri godine kasnije – u martu ove godine. Čudne okolnosti njegove smrti neko vreme su zaokupile domaću javnost, a jedno od često postavljanih pitanja bilo je i kako je moguće da je informacija o smrti bivšeg funkcionera tako dugo bila nepoznata.

Baš iz tog razloga je advokat Ivan Ninić pokušao da sazna više o čitavom slučaju, pa je, između ostalih, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je vodilo predistražni postupak, poslao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Iako mu Tužilaštvo nije omogućilo uvid u tražene informacije, on nije odustao već se na ovu odluku žalio. Kada institucija odbije zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, ili ne odgovori na njega, svako ko zahtev podnosi može da se žali Povereniku za informacije od javnog značaja.

Poverenik može da odbije žalbu ili da donese rešenje da se informacije dostave, a u nekim slučajevima i da instituciji vrati „lopticu“, odnosno da joj naloži da opet odluči o zahtevu.

U ovom slučaju on je naložio Tužilaštvu da ponovo odluči o Ninićevom zahtevu, ali je ono opet odbilo zahtev.

Ivan Ninić za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da se na ovaj način rasipa energija i gubi vreme, ali i da se očekuje od onog ko traži informacije da bude pravnik, angažuje advokata i poseduje posebna znanja da bi ubedio Poverenika da je u pravu. Problem je, smatra, što i same informacije onda gube na aktuelnosti.

„Ako se više puta uzastopno poništava i vraća, to za posledicu ima obesmišljavanje aktuelnosti same informacije i obeshrabruje tražioca da uđe u budućnosti u neki novi postupak.”

Podaci koje je CINS analizirao pokazuju da je u poslednje dve godine maltene udvostručen broj odluka Poverenika kojima se zahtevi građana, novinara i drugih koji traže informacije od različitih institucija vraćaju na ponovno odlučivanje.

Ovakvih odluka je od 2015. do septembra 2019. bilo oko 500, dok ih je od septembra 2019. do 23.9. ove godine bilo preko 900, pokazuju podaci Poverenika.

Poverenik „krivi“ Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Povećanje broja odluka kojima se zahtev vraća na ponovno odlučivanje poklapa se sa dolaskom Milana Marinovića na mesto poverenika za informacije od javnog značaja. U razgovoru za CINS on kaže da je za to odgovoran Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je počeo da se primenjuje krajem avgusta 2019. godine, jer od tada organi vlasti zbog privatnosti uskraćuju podatke češće nego ranije.

„Mi ne možemo znati kojim sve privatnim podacima raspolaže organ vlasti da bismo rekli dajte ili nemojte dati (informacije, prim.nov). Tako da im vraćamo da provere kojim ličnim podacima raspolažu sa uputstvom koje lične podatke moraju da zaštite, a koje lične podatke mogu da daju“, objašnjava Marinović.

Dodaje da Poverenik ne može da utvrdi da li je to što je organ vlasti napisao istina, pa mnogo toga zavisi od njihovih odgovora na žalbe koji su često neodređeni. Prema njegovim rečima, prilikom odgovaranja na žalbe organi navedu da im je podneto puno zahteva ili da se traži puno informacija, ali Poverenik ne shvati da li oni uopšte poseduju traženu informaciju:

„Moramo prvo da im poništimo (rešenje kojim odbijaju zahtev, prim.nov) i da kažemo proverite da li imate (informaciju) pa ako imate onda odlučite i da li i posle našeg poništavanja postoje osnovi za uskraćivanje ili ne“.

S druge strane, nekadašnji poverenik, danas advokat Rodoljub Šabić kaže da su ga podaci o porastu broja rešenja kojim se zahtevi vraćaju na ponovni postupak iznenadili. On ne misli da su se okolnosti toliko promenile da bi tako veliki porast bio logičan.

Pitanje uskraćivanja informacija zbog zaštite podataka o ličnosti oduvek je otvoreno, objašnjava, ali Zakon o slobodnom pristupu informacijama u delu koji se odnosi na privatnost i druga prava ličnosti daje jasna uputstva za postupanje:

„Nije svaka situacija u kojoj se organ pozove na zaštitu privatnosti komplikovana. Nekad je to zapravo vrlo lako rešivo“.

Šabić ističe i da bi postupak dobijanja informacija trebalo da bude što je moguće brži:

„Shodno tome, rešenja Poverenika kojim se predmet vraća na ponovni postupak prvostepenom organu nisu poželjna stvar, treba im pribegavati samo kad su nužna“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend