Prof. dr Jelena Kleut o radu kandidata za članove konkursnih komisija: Barem tri reference su plod halucinacije AI

Analiza Bečejskog mozaika „AI ‘halucinacije’ i porodične veze merilo stručnosti: Trijumf apsurda ili ko sudi o projektima bečejskih medija?“ u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“ pokazuje da je sistem bodovanja kandidata za članove konkursnih komisija u oblasti javnog informisanja u najmanju ruku upitan. Indikativan je slučaj oca i ćerke, Vladana i Dragane Stefanović, koji su se našli među najbolje ocenjenim kandidatima, sa maksimalnih po 100 bodova, zahvaljujući, između ostalog, i objavljenim radovima iz oblasti javnog informisanja i medija u stručnim i naučnim publikacijama.

Ovakva praksa na prvi pogled može da izgleda kao porodična posvećenost medijskom sektoru. Međutim, detaljnija analiza otkrila je nelogičnosti koje dovode u pitanje validnost rada.

U Registru kandidata za članove konkursnih komisija Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kandidati u biografijama navode i svoje radove u stručnim i naučnim publikacijama koji donose dodatne bodove prilikom rangiranja kandidata koji će odlučivati o raspodeli budžetskog novca za javno informisanje na državnom i lokalnom nivou.

Među kandidatima za članove konkursnih komisija u registru ministarstva nalaze se Vladan Stefanović (direktor VTV d.o.o.) na predlog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ i Dragana Stefanović (preduzetnica) na predlog Pleja.

Kao jedan od radova navodi se i njihov koautorski tekst (sa Đorđem Kovačevićem) „Lokalni mediji u eri veštačke inteligencije“, objavljen u zborniku radova PROUNS-a sa konferencije održane u novembru 2025. godine koju je podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Rad sadrži delove koji su skoro identični delu iz stručnog rada prof. dr Jelene Kleut, Dragane Milin i Norberta Šinkovića iz 2024. godine. Iako se njeno ime pominje na kraju pasusa, odsustvo znakova navoda sugeriše da je reč o autorskoj interpretaciji, dok je u stvarnosti reč o preuzimanju delova rečenica, uz minimalne izmene.

Zbog prirode grešaka, Bečejski mozaik je postavio pitanje: da li je u pisanje ovog rada bila uključena veštačka inteligencija bez adekvatne ljudske kontrole, što je dovelo do takozvanih AI halucinacija?

Prof. dr Jelena Kleut je u pisanoj izjavi za Bečejski mozaik potvrdila ove sumnje: „Ceo taj tekst je problematičan, ne samo zato što autori bez adekvatnog označavanja preuzimaju tuđe reči. Barem tri reference su plod halucinacije AI koji je verovatno bio uposlen da napiše rad. Tako da je odgovor na vaše pitanje iz teksta zasigurno potvrdan. Ovo su nepostojeće, izmišljene reference: Marković, D. (2021). Etika algoritamskog novinarstva. Beograd: Clio; Radojković, M. (2022). „Augmentirano novinarstvo: saradnja čoveka i mašine“, CM: Communication and Media, 17(59), 33–52; Radojković, M., & Vulić, T. (2021). Medijski sistemi i digitalna tranzicija“.

Ovakva praksa, očigledno lišena kvalitativne kontrole, kompromituje sistem bodovanja stručnosti i postavlja pitanje o kredibilitetu procesa izbora kandidata za članove komisija koji odlučuju o projektima medija i medijskih organizacija od javnog interesa.