Profesor Veljanovski: REM može za 15 dana da dobije devetog člana i profunkcioniše

Četvoro članova koji se s razlogom smatraju nezavisnim, a kompetentnim, imalo je fleksibilniji pristup: umesto Mileve Malešić koja je prethodno kandidovana i nije dobila podršku, predložena je nova kandidatkinja Dubravka Valić Nedeljković. Druga polovina Saveta ostala je pri prvom predlogu, uporno kandidujući Miloša Garića. Rezultat – pat pozicija.

Možda će rešenje doneti sledeći sastanak, a možda i neće. Kome to odgovara? Odgovor je sadržan u okolnostima zbog kojih se, uprkos jasnim zakonskim odredbama, odugovlačilo sa pokretanjem procedure izbora članova Saveta REM-a posle donošenja novog Zakona o elektronskim medijima kojim je predviđeno da se ceo Savet bira ponovo jer prethodni nije radio kako treba. Bila je to odgovornost nadležnog Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Srbije koji ima obavezu pokretanja procedure izbora članova Saveta. Odbor je kasnio, postupak je sproveden dva puta uz mnoge manjkavosti i nezakonitosti i tu smo gde smo.

Ima li izlaza iz ovakve situacije?

Ima! Pomenuti odbor može već danas, sutra, ovih dana, da objavi javni poziv za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta koji nedostaje. Pošto je osam članova već izabrano sve je jednostavnije jer treba dva kandidata, od kojih se bira jedan, da predlože samo nacionalni saveti nacionalnih manjina kao kolektivni ovlašćeni predlagač. Svi rokovi po kojima se postupak pokreće najviše šest, a najmanje tri meseca pre isteka mandata prethodnim članovima su odavno prošli i nema razloga da se čeka. Od objavljivanja javnog poziva u roku od 15 dana nacionalni saveti treba da daju dva imena, od kojih će Narodna skupština izabrati jednog. Sve može da bude obavljeno do kraja avgusta, jer parlament Srbije treba da ima bar još jednu sednicu u sadašnjem sazivu, pre raspisivanja parlamentarnih izbora i može da izabere devetog člana Saveta REM-a. Sve bi bilo po zakonu, a ima i vremena. Da li ima volje?

Upitnost postojanja volje za hitno delovanje, indikovana je već saopštenjem da će se izbor devetog člana Saveta, obaviti posle izbora u nacionalnim savetima. Zašto? Gde to piše? Na osnovu čega nacionalni saveti mogu sebi da daju za pravo da će o jednom urgentnom pitanju od opšte društvene važnosti, da se izjašnjavaju tek u novim sazivima? Nacionalni saveti postoje, potpuno je nevažno što su na kraju mandata i ako nadležni odbor Narodne skupštine objavi javni poziv za kandidovanje člana Saveta REM-a, nacionalni saveti ne mogu da se ogluše o zakonsku obavezu.

To je ono što je bitno, a sve druge spekulacije o tome da li bi novi sazivi nacionalnih saveta dali bolje kandidate za Savet REM-a i da li bi deveti član bio jezičak na vagi na jednu ili drugu stranu, padaju u vodu pred činjenicom da, ako se čekaju izbori u nacionalnim savetima, skoro sigurno neće biti funkcionalnog REM-a pre parlamentarnih izbora, što je mnogo gore nego da prevagne jedna ili druga strana. Eventualni razlog – letnji period, nemogućnost održavanja konsultacija, potpuno je neprihvatljiv. Ako Narodna skupština, radi, ako se od Saveta REM-a očekuje da radi, uprkos unutrašnjoj i spoljnoj blokiranosti, zašto bi se nacionalnim savetima tolerisao „holidej“ period, kako bi rekao predsednik države.

Ukoliko bi u narednih mesec dana bio izabran deveti član Saveta REM-a, to bi omogućilo konstituisanje i pravi početak rada, uz, razume se, kompromisno rešenje da onih pet članova koji imaju većinu imaju i predsednika, a ostalih četvoro zamenika predsednika Saveta. To nije idealno rešenje, ali je realno moguće i najviše što se u sadašnjim okolnostima može postići. Takav Savet bi mogao da realizuje zakonske odredbe o donošenju akata o izborima upravnih odbora javnih medijskih servisa, da podstakne skupštine Republike i Pokrajine da donesu akte o izboru članova Programskih saveta Javnih servisa, čime bi bio omogućen i izbor poverenika za ostvarivanje prava slušalaca, gledalaca, čitalaca. Sve to striktno proizilazi iz zakona i o tome nije moguće suprotstavljati mišljenja, već samo realizovati obavezu koja je pripala Savetu. Bilo bi moguće organizovati nužan monitoring onih pružalaca medijskih usluga kojima su istekle dozvole, a kao veoma značajna aktivnost, bilo bi moguće formulisati obavezujuća i neobavezujuća uputstava medijima za period predizborne kampanje, kao i formulisanje metodologije monitoringa i nadzora.

U odnosu snaga 5:4 ne bi bilo moguće donositi neke od odluka koje zahtevaju dvotrećinsku većinu, ali možda se i iznenadimo. U svakom slučaju iluzija je da se u sadašnjim okolnostima može očekivati idealno stanje u REM-u, ako ga nema u skupštinama i ostalim institucijama sistema. Asimetrični mandati članova Saveta, omogućavaju da se kroz nepune dve godine ponovo bira trećina članova, što znači da procedura kandidovanja treba da počne već na proleće. Treba li naglašavati da će parlamentarni izbori, koji treba u međuvremenu da budu održani, odrediti i smer obnove Saveta Regulatora? Samo u varijanti demokratske vlasti, može se očekivati i nezavisan, kompetentan, funkcionalan REM.

Uzgred, od onoga što se zna o toku i sadržaju prošlonedeljne sednice Saveta, uočljivo je da se na njoj raspravljalo i da li ona treba da bude otvorene za javnost, čime je prenebregnuta potpuno jasna odredba Zakona o elektronskim medijima: „Rad Saveta je javan“ (Član 22, stav 2). Nikakvi podzakonski akti ili volja članova Saveta ne mogu da budu jači od toga. Drugo, argumentacija da neko ko je žrebom, na osnovu zakona, dobio najkraći mandat od dve godine nije logično da bude predsednik, je ispravna. Razmišljanje, koje se čulo, da bi izbor nekoga ko ima mandat šest godina, uskratilo pravo budućem devetom članu saveta koga treba da predlože nacionalni saveti, da i on bude u igri za predsednika, je irelevantno. Zakon jasno kaže da članovi Saveta ne predstavljaju one koji su ih kandidovali već širu društvenu zajednicu. Uostalom, eto razloga više da se požuri sa izborom devetog člana pa da i on učestvuje u radu od početka.

Sve je dakle, u rukama nadležnog odbora Narodne skupštine, odnosno vlasti. Ako je stvarana predstava kako je buđenje REM-a iz duže letargije važno između ostalog i za evrointegracije, neka nadležne institucije pokažu doslednost. Doslednost se očekuje i od opozicionih aktera koji treba da podrže nezavisne i stručne članove Saveta REM-a, a ne da im neodmerenim, kontraproduktivnim izjavama nameću svoju volju.

Autor je profesor predmeta Medijski sistem Srbije na Fakultetu političkih nauka u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.