20. dec 2018.

Prva sudska odluka vezana za nadoknadu nematerijalne štete po GDPR

Tužilac je zahtevao od tuženog nadoknadu štete, pošto je dobio putem maila newsletter u kome je tražena saglasnost za buduće slanje newsletter-a. Ovakva radnja inače je poznatija kao spam i predstavlja prekršaj i po GDPR i po nemačkom TMG.

Odluka: Das Amtsgericht Diez (Schlussurteil vom 07.11.18, Aktenzeichen 8 C 130/18)

Sud je doneo prvu odluku u vezi za nadokandu nematerijalne štete shodno čl. 82 st. 1 GDPR.

Radilo se o E-Mail-u odnosno spam-u, te je sud procenjivao proporcionalnost zahteva za nadoknadu štete.

Tužilac je zahtevao od tuženog nadoknadu ove vrste štete, pošto je dobio putem maila newsletter, u kome je tražena saglasnost od tužioca za slanje newsletter-a ubuduće. Ovakva radnja tuženog inače je poznatija kao spam i predstavlja prekršaj i po GDPR i po nemačkom TMG.

Sudska odluka

Tužilac je zahtevao nadokandu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra shodno čl. 82 st. 1 GDPR.

Sud je odbacio tužbu, pošto je tuženi već dobio 50 evra od tužioca. Stoga veća kazna po mišljenju suda nije proporcionalna.

Ono što je bitno istaći je da sam čl. 82 st. 1 GDPR polazi od toga da sam prekršaj GDPR-a bez nastupanja štete, ne mora direktno da vodi odgovornosti rukovaoca. Dakle nije neophodna teška povreda ličnih prava, ali mora da za pogođene osobe „dođe do značajanog nedostataka“ i mora da se „radi o objektivno razumljivoj i ozbiljnoj šteti po lična prava“.

Stoga ukoliko je postojao zahtev za nadoknadu nematerijalne štete, on je bio nadoknađen u vidu 50 evra koje je tuženi već platio.

Ova odluka je od praktičnog značaja za sve pogođene, pošto se sad može očekivati u slučnim slučajevima da pogođena lica zahtevaju 50 evra naknade nematerijalne štete. To bi značilo po pravilu da kompanija koja šalje na 1000 adresa mail u vidu newslettera treba da plati u najgorem slučaju svakom pogođenom po 50 evra, što bi predstavljalo sumu od 5000 evra. Ukoliko bi se radilo o više hiljada adresa taj broj bi rastao. Stoga je odluka na mikro nivou nista, ali ako se neosnovano mailovi šalju na veliki broj adresa, moguće je itekako očekivati ozbiljnu materijalnu štetu po organizaciju. Takođe ovaj slučaj mogu iskoristiti i zaštitnici potrošača, pa se mogu očekivati i tzv. združene tužbe po ovom pitanju (eng. class actions). Marketinške agencije i marketinški timovi unutar organizacija moraju da obrate pažnu na ovo prilikom vođenja svojih marketinških kampanja.

Izvor: https://blogs.dlapiper.com/privacymatters/germany-first-court-decision-on-claims-for-immaterial-damages-under-gdpr/

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend