27. maj 2018.

„Ultimatum“ Fejsbuka i Gugla u suprotnosti s GDPR

Tek nekoliko sati od kada je stupila na snagu Uredba o zaštiti podataka u Evropskoj uniji tzv. GDPR napravio je pometnju. Korisnici su počeli da se žale na Facebook, Google, Instagram i WhatsApp, jer prisiljavaju korisnike da pristanu na ciljano oglašavanje ako žele da koriste usluge tih servisa. Zbog toga su protiv tih kompanija podignute tužbe.

Facebook, Instagram ili Google od 25. maja korisnicima u Evropskoj uniji moraju da traže saglasnost za obradu ličnih podataka. Ali, internet kompanije su otišle korak dalje i postavile ultimatum: ako korisnici ne pristanu da im se podaci upotrebljavaju za ciljano oglašavanje, na te onlajn društvene mreže mogu da zaborave. U Share fondaciji za N1 objašnjavaju: to je u suprotnosti sa GDPR-om.

„Što znači da kompanije ne smeju da ucenjuju svoje korisnike time da neće da im pruže uslugu ako ti korisnici ne daju pristanak i za nešto što nije neophodno za pružanje te usluge. U konkretnom slučaju Facebook se deklariše kao socijalna mreža za povezivanje ljudi i ne sme da ucenjuje ljude time što moraju da daju pristanak da se njihovi podaci koriste i za svrhe marketinga“, kaže Jelena Adamović iz Share fondacije.

A Facebook je to – upućeni tvrde – uradio. I ne samo Facebook, već navodno i Instagram, Google i WhatsApp. Zato je austrijska organizacija Nojb, čiji je slogan „Moja privatnost nije tvoja stvar“ protiv onlajn kompanija podnela tužbu.

„Želimo da omogućimo da prava koja postoje na papiru zaista „žive“ na mobilnim telefonima, kompjuterima, laptopovima. Mislim da će sprovođenje Uredbe biti bitka koja će potrajati“, kaže advokat Maks Šrems.

Ukoliko evropski poverenik za zaštitu podataka tužbe usvoji – internet kompanijama sledi milionska kazna. Iznos: 4% globalnog prihoda. I dok korisnici u Evropskoj uniji biraju hoće li da sačuvaju podatke ili okače fotku na Instagram, srpski korisnici mogu da odahnu jer se pravila EU na njih ne odnose.

„U suštini na građane Srbije ne“, kaže Jelena Adamović.

Uredba tzv. GDPR, ipak pogađa srpske kompanije.

„To su kompanije koje ili nude robu i usluge građanima tj. ljudima na teritoriji Evropske unije ili prate njihovo ponašanje, pri čemu kada kažemo prate njihovo ponašanje mislimo u online okruženju prate njihovo ponašanje“, dodaje sagovornica N1.

Dilemu da li se, kako i na koga u Srbiji odnosi evropska Uredba o zaštiti podataka razrešila je kancelarija Poverenika za zaštitu podataka o ličnost. Naime, na sajtu Poverenika nalazi se dokument koji odgovara na najčešća pitanja o obavezama koje je GDPR doneo Srbiji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend