22. jun 2018.

Nova pravila EU zadaju glavobolje internet gigantima

Evropa predlaže da se ukloni ključna pravna zaštita koju uživaju Google, Facebook i drugi internet giganti. Kada korisnici uploaduju sadržaj na društvene mreže, video sajtove i druge digitalne platforme, kompanije koje upravljaju ovim servisima nisu odgovorne za proveru da li ubačeni materijal krši autorska prava.

Nova pravila Evropske unije, postavljena za glasanje u sredu, mogla bi izmeniti ovaj dugogodišnji pristup, tako što će veb servise primorati da aktivno sprečavaju objavu sadržaja zaštićenog autorskim pravima na svojim sajtovima i aplikacijama. Uredba bi izdavačima takođe omogućila nova zakonska prava u okviru traženja nadoknade za delove članaka koje Google i drugi agregatori vesti objavljuju na mreži.

Glasanje koje predstoji je deo šire akcije protiv tehnoloških kompanija. Kako svet postaje sve podložniji uticaju internet giganata poput Google-a i Facebooka, regulatori i kreatori polisa počinju da dovode u pitanje prethodne pristupe kompanija iz ovog sektora.

Ishod glasanja u sredu će pomoći u određivanju pozicije EU parlamenta, pred završne pregovore o prilagođavanju pravila prije nego što ona postanu zakon. Ovome je prethodilo žestoko lobiranje, koje je tehnološke gigante i internet aktiviste stavljalo protiv izdavača, autora i umetnika.

Vlasnici autorskih prava za muziku, fotografije i druge sadržaje kažu da su potrebna pravila kako bi se pregovaralo o pravičnoj kompenzaciji za njihov rad od veb kompanija kao što su Google i Facebook, za koji tvrde da indirektno profitiraju iz prikazivanja sadržaja vlasnika autorskih prava.

„Ove platforme monopolizuju tržište kako bi se pristupalo kulturnim sadržajima na internetu“, istakla je Veronique Desbrosses, generalni direktor za GESAC – evropsko udruženje autorskih grupa. „Tehnološki giganti ne plaćaju kreatorima pošteno,“ dodala je ona.

Trenutna pravila EU štite platforme od zakonske odgovornosti za ono što se pojavljuje na njihovim veb lokacijama sve dok ih neko ne obavesti o tome, poput situacija kada korisnici zastupaju terorističku propagandu. Nakon ovoga se od kompanija zahteva da odstrane ilegalni sadržaj.

Kada su autorska prava u pitanju, servisi kao što je Google-ov YouTube već koriste tehnologiju koja skenira i identifikuje zaštićeni sadržaj koji se uploaduje na servis. Vlasnici autorskih prava potom mogu zahtevati ili da se sadržaj ukloni ili mogu odlučiti da zarađuju novac tako što će postaviti oglase i deliti prihod sa korisnikom koji je okačio sadržaj.

Google-ov sistem, poznat kao Content ID, pomogao je kompaniji da vlasnicima autorskih prava plati oko dve milijarde evra poslednjih godina, izjavio je u utorak Marco Pancini, direktor javne politike EU u Google-u.

Prema novim pravilima, Google i Facebook bi mogli biti u obavezi da spreče da se određeni radovi autora uopšte pojavljuju na njihovim veb lokacijama, ukoliko vlasnici prava to zahtevaju. Ovo će stvoriti pravne glavobolje za kompanije i verovatno će zahtevati od njih da dobiju i licence za materijal koji se objavljuje, prenosi Benchmark.

Internet aktivisti su zabrinuti zbog toga što bi nova pravila mogla ograničiti pravo na slobodu izražavanja na internetu. Deljenje meme materijala može biti obuhvaćeno novim pravilima, jer se često zasniva na slikama zaštićenim autorskim pravima, što se navodi i kao primer ograničavanja sloboda izražavanja.

„Metode koje se koriste za rešavanje ovih problema nisu samo neadekvatne, već su zaista katastrofalne“, rekla je Julia Reda, nemačka članica Evropskog parlamenta koja se suprotstavila delovima novih pravila o autorskim pravima.

Nakon što Parlament bude glasao o novim pravilima, tri institucije – parlament, Komisija i države članice EU – će ispitati sve konačne tehničke detalje pre nego što paket predloga postane zakon.


Izvor: BLOOMBERG, BENCHMARK

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend