Draža Petrović: Da nismo objavili Koraksovu karikaturu, pristali bismo da nam državni vrh uređuje novine
Zatvorska kazna za novinara Ljubišu Mitića: Službeno lice na „službenom putu“
Nastavak hajke: Jezivi plakati protiv NIN-a sa likom ubice Zorana Đinđića
Tim Berners Li: Stvorio sam internet, sad hoću da ga popravim
Smenjen urednik RTV Pančevo Milakov, kampanja protiv Živkovića „njegov lični čin“
Međunarodna i Evropska federacija novinara (IFJ i EFJ) i više od 850 fotografa, urednika i novinara potpisali su peticiju protiv odluke Gugla (Google) da medijima ne plaća nadoknadu za objavljivanje njihovih vesti.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da američki pretraživač Gugl ne može da bude „oslobođen“ zakona u Francuskoj i da to preduzeće mora da plati autorska prava medijima kao i sve druge firme.
Od tuđih vesti, fotografija, videa ili običnih infografika velike platforme zarađuju enormne količine novca, ne samo kroz oglašavanje već i kroz privlačenje korisnika čije podatke posle veselo prodaju ostalim komercijalnim kompanijama. Ne samo to, posle trijumfa autokrata širom sveta uz pomoć društvenih mreža i lažnih vesti, jasno je da neće više biti demokratije ako ne bude pouzdanog informisanja i zauzdavanja digitalnih džinova
Unija diskografa Srbije (UDS) pozvala je danas medijska i udruženja novinara, kao i REM i RATEL, da istraže koji kablovski emiteri emituju program u našoj zemlji putem kabla, a bez dozvole REM, čime, kako ističu, krše zakon, čine štetu hiljadama autora, proizvođača fonograma i interpretatora, ali i državi Srbiji, jer ne plaćaju PDV.
Skupština Evropske federacije novinara (EFJ) zatražila je da novinari dobiju pravednu i proporcionalnu naknadu za svoje tekstove koje koriste izdavači i veb pretraživači. Rezolucijom o autorskim pravima, čiji je jedan od predlagača Udruženje novinara Srbije, podržavaju se ključne odredbe Direktive EU o autorskim pravima koje se odnose na izdavačku industriju i autore u publikacijama čiji se autorski rad koristi i u onlajn sferi.
Više od 300 miliona digitalnih slika umetničkih dela iz muzeja, dela grafičkog dizajna, kao i fotografija, namenjenih mahom za nekomercijalnu upotrebu, sada je moguće pronaći preko pretraživača koji je pokrenula američka neprofitna organizacija Kriejtiv Komons.
Evropski parlament izglasao je preliminarni sporazum o novim pravilima za zaštitu autorskih prava na internetu, uključujući i kontroverzni član 13. Prema njemu, internet platforma je dužna da pre nego što se neki sadržaj pojavi proveri njegovo vlasništvo. Cilj nove regulative je bolja zaštita prava i prihoda za kreativnu industriju, ali, upozoravaju kritičari, mogla bi da ograniči slobodu govora.
Narodna biblioteka Srbije (NBS) vratila je digitalizovana izdanja „Politike“ od 1904. do 1941. godine, koja su prethodno uklonjena sa sajta NBS-a na zahtev Politike novine i magazini (PNM).
Prijedlog direktive pokrenuo je žestok lobistički rat medijskih kuća i umjetničke industrije te tehnodivova i pobornika slobode interneta.
Poznate ličnosti i paparaci fotografi, naravno, imaju veoma loš odnos, ali je on u poslednje vreme dodatno zakomplikovan. Zvezde se već duže vreme žale na paparace, koji vrebaju iza žbunja i vise sa bandere kako bi ih uhvatili bez šminke. Ipak, u poslednje vreme je dosta i žalbi sa druge strane. Protiv nekoliko poznatih ličnosti, među kojima su Dženifer Lopez i manekenka Điđi Hadid, podnete su tužbe zato što su na društvene mreže okačile fotografije na kojima su one, a koje je napravio neki paparaco.
Posle usvajanja predloga o promeni pristupa autorskim pravima na internetu u evropskom parlamentu, u onlajn svetu zavladale su brojne nedoumice.
Tehnološke platforme i internet aktivisti podigli su glas protiv odluke Evropskog parlamenta o reformi regulative o zaštiti autorskih prava.
Da li možete da zamislite život bez internet mema? Evropski parlament nedavno je doneo novi zakon o autorskim pravima, koji može izazvati postepen nestanak ove vrste viralnog sadržaja.
Evropski parlament usvojio je danas Direktivu o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu (DSM) koju svetska i evropska novinarska organizacija ocenjuju kao “veliki iskorak u zaštiti autorskih prava”
Posle dve godine debate, poslanici Evropskog parlamenta trebalo bi danas da glasaju o zakonu koji bi mogao da promeni odnos snaga između proizvođača vesti, filmova, muzike i dominantnih internet platformi, koje njihove sadržaje stavljaju na svoje veb sajtove, a da im za to ne plaćaju nikakvu naknadu.
Poljski dnevni listovi objavili su otvoreno pismo poslanicima Evropskog parlamenta, a deo vodećih novina, kao Gazeta viborča, Žečpospolita ili Djenjik Gazeta pravna, izašli su s praznom naslovnom stranom kao apel da se spreče digitalni giganti kao Gugl ili Fejsbuk da zarađuju besplatno koristeći sadržaje i vesti tradicionalnih medija.
Evropske novinske agencije pozvale su poslanike u Evropskom parlamentu da nastave da rade na direktivi o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu, optužujući internet-gigante Fejsbuk i Gugl za krađu vesti, prenosi RSE.
Korisnici koji objave neki sadržaj dostupan na internetu moraju da dobiju dozvolu osobe koja stoji iza tog sadržaja, objavio je najviši sud EU, dajući vetar u leđa kreativnim industrijama.
Poslanici Evropskog parlamenta odbacili su kontroverzni zakonski predlog o autorskim pravima, uz odluku da se na ovo pitanje vrate u septembru.
Evropa predlaže da se ukloni ključna pravna zaštita koju uživaju Google, Facebook i drugi internet giganti. Kada korisnici uploaduju sadržaj na društvene mreže, video sajtove i druge digitalne platforme, kompanije koje upravljaju ovim servisima nisu odgovorne za proveru da li ubačeni materijal krši autorska prava.
Send this to a friend
