Radojković je na onlajn konferenciji izdavačke kuće CLIO i nedeljnika Vreme „Javni servis – nasleđe i budućnost“, o ulozi javnih medijskih servisa, rekao da se ne poštuje Zakon o javnim medijskim servisima iz 2014. godine koji nabraja ciljeve da bi ti mediji služili javnom interesu.
To su: sloboda izražavanja pojedinaca i javnog mnjenja, promovisanje demokratskih vrednosti, sloboda poštovanje pluralizma i ideja, nepristrasno obradjivanje političkih, socijalnih i drugih pitanja uz omogućavanje sučeljavanja stavova. Ali, „kada se pogleda struktura sadražaja koje gradjanima nude komercijalne ustanove sa nacionalnom frekvencijom, vidi se da se one ne obaziru na većinu nabrojanih obaveza kako bi se ostvario javni interes“, rekao je Radojković.
Predstavnica Ministarstva kulture i informisanja Slavica Trifunović je rekla da su , ako se kaže da su javni medijski servisi „noseći elementi“ demokratije, a da bi to ostvarili moraju imati „stabilno finansiranje i prilagođavanje digitalnom dobu“.
„Naša država je posvećena tome, što se vidi iz Strategije sistema javnog informisanja od 2020. do 2025. godine, u okviru koje su predviđene mere za poboljšanje položaja javnih medijskih servisa i kroz izmenu regulative“, kazala je Trifunović.
Ambasador Kanade u Srbiji Džajls Norman je rekao da tamošnji medijski javni servis ima važnu ulogu u održavanju demokratičnosti Vlade, a finansira se i iz budžeta i od reklama.
Podsetio je da je Kanada, kao i Srbija, jedna od 36 zemalja koje su potpisale Globalnu deklaraciju o medijskim slobodama.
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.