24. jan 2020.

Strateška doza Vučića

Kao grom iz vedra neba sruči se vest na zemlju Srbiju da je dokument na kojem se radi već godinama – poznat pod imenom: Medijska strategija – usaglašen između vlasti i novinarskih i medijskih udruženja, te da će uskoro biti usvojen na Vladi Srbije.

Zamišljam kako će, po usvajanju, premijerka Ani Četiri Pištolja ovim dokumentom, tvrdo ukoričenim – iz nekog razloga, u mašti je vidim raščupanu i nadrkanu – lupiti o sto tako snažno da će svi ministri u pod pogledati i da će se svaki od njih pokajati za svoja medijska nepočinstva.

Taj Brnabićkin šut Strategijom o sto biće toliko snažan i odlučan da će se čuti i na Andrićevom vencu.

Vučić će, u napadu anksioznosti, na raport pozvati medijsku savetnicu Suzanu Vasiljević i reći joj da je došlo vreme da u Srbiji procvetaju medijske slobode i pluralizam mišljenja.

On je, pročitavši u gradskom autobusu temeljito Medijsku strategiju, odlučio da se više ne pojavljuje u javnosti osim u iznimnim situacijama.

Kaže, hoće televizijama da ostavi prostor i za druge medijske sadržaje, jer pojedine kuće su kupile serije i filmove koje ne stižu da emituju od njegovih dugotrajnih solilokvija.

Potom naprednjački PR timovi i PR ekipe njihovih brojnih koalicionih prijatelja, dakle oni koji kreiraju ovu našu dražesnu medijsku stvarnost, pokleknu duhom i kažu sebi – e, sad smo najebali!

Nećemo moći više da radimo ono što smo do sada radili i moraćemo da se pridržavamo visokih profesionalnih i etičkih standarda, te da budemo politički korektni.

Zaključiše da je nastupilo poststrateško vreme koje će podrazumevati da se, recimo, o političkim protivnicima govori sa izvesnom dozom uvažavanja.

To, opet, mišljahu oni, znači da će ostati bez posla ili će morati na doškolovanje; naime, oni su u svojim visokouniverzitetskim ustanovama zatvorenog tipa imali samo ispite – podmetanje, tračarenje, cinizam, pokvarenost, opakost, lupeštvo i niskost.

A tek što se, čuvši za Strategiju, skenjahu DJ Vučićević, Željko Mitrović i Nebojša Krstić.

Ovaj prvi imade nameru da skoči sa Brankovog mosta i da Informer testamentom ostavi studentima novinarstva Fakulteta političkih nauka, ali ga jedan kolega odgovori, rekavši da će ovaj dokument omogućiti Informeru da se transformiše u srpski Gardijan.

Željko Mitrović u svojim mokrim snovima priznade sebi da se neće moći pridržavati strateških smernica i odluči da proda svoje medijske kompanije Junajted grupi, da većinu novca donira obolelim od retkih bolesti, a da ostatak uloži u biznis – otvori trafikicu u kojoj će, u Knez Mihailovoj, prodavati kokice i šubare sa kokardama.

Što se tiče Nebojše Krstića, tu će Srbija biti na dobitku – tačno je da će PR scena ostati bez jednog od vodećih mislilaca, ali će zato ovaj multimedijalni umetnik snimiti nekoliko muzičkih CD-ova i ostvariti brojne uloge u mejnstrim igranim filmovima, gde će glumiti zajebanog švalera.

Pošto ništa više neće biti kao što je bilo, pokrenu se i diskusija o tome šta da se radi sa bogatim vučićevskim medijskim nasleđem.

Setiše se najveći umovi naše današnjice ideje da se od javnih toaleta u Srbiji, koji bi se konzervirali u postojećem stanju, naprave muzejčići koji će privlačiti brojne ekstravagantne turiste sa zapada, iste one koji ovih dana zimuju u Siriji, i odlučiše da se, paralelno sa tim, napravi i veliki muzej medija.

Tu će biti angažovan Ivan Tasovac, koji ima dosta iskustva i kao otvarač muzeja i kao medijski ekspert. Ovaj multimedijalni muzej medija biće svakako svetska atrakcija, koja će od prodaje ulaznica omogućiti Srbiji ubrzan ekonomski razvoj.

Na kraju, Strategija će imati i snažan uticaj na političke, demografske, zdravstvene i ekološke prilike u zemlji i inostranstvu, a bogami i diljem Kosmosa.

Ako imamo u vidu pojedina istraživanja koja kazuju da svako pojavljivanje Aleksandra Vučića na televiziji za posledicu ima to da se bar sto mladih ljudi odluči da zauvek napusti ovu zemlju, strateško odsustvo ovog gospodina u medijima zaustaviće „odliv mozgova“.

Svaki put kad se Vučić pojavi na nekoj legendarnoj konferenciji za novinare, značajan broj građana – i onih koji su za i onih koji su protiv njegove osobnosti – zadobije ozbiljne zdravstvene smetnje, pa će strateški dokument tako imati blagotvorno dejstvo na zdravlje nacije.

Takođe, istraživanja ali i elementarna logika ukazuju da se prilikom svakog gostovanja Vučića na Pinku ili na nekoj od televizija medijskog konglomerata Kopernikus, a pogotovo na javnim medijskim servisu – u svetu pojavi neki novi smrtonosni virus, a u Kini premine jedna panda.

Osim toga, negde u dalekim bespućima Svemira Crna rupa proguta Galaksiju u okviru koje je delovala bar jedna inteligentna zajednica.

Za kraj, jedan sarajevski vic.

Uhvatio Mujo zlatnu ribicu u Miljacki, a ova mu veli: Ispuniću ti sve želje, samo me nemoj nazad vraćat!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend