Stručna javnost na raspravi u Nišu: Treba li Telekom da proizvodi program

Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".

Snimak ekrana, N1

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović istakao je da ova komplikovana situacija posledica prethodnih medijskih zakona.

On je najpre podsetio da je Zakon koji je prethodio Zakonu o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine propisivao da se izdavači štampanih medija moraju odreći prodajne mreže, jer distribucija treba da bude odvojena od proizvodnje medijskog sadržaja, saopštio je UNS.

Sa druge strane, kako je rekao, Zakon iz 2014. godine je omogućio da operatori interneta i telekomunikacione kompanije mogu preko povezanih pravnih lica da imaju svoje medije.

„Znači, u neravnopravnoj tržišnoj utakmici bio bi Telekom. Zalažem se da se otvoreno kaže o čemu je reč i na koga se taj deo Člana 39 odnosi. Ako u jednom članu Nacrta zakona ostavljate državu u medijima, a u drugom tražite da Politika AD bude privatizovana, sve gubi smisao. Kada ispravljate greške iz prošlosti mora se tačno znati šta se i zašto ispravlja“, dodao je Brajović.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović je rekao da je dobra ideja da se u članu 39 precizira da se izuzetak odnosi na telekomunikacione operatore.

„Tačno je, ne možemo osakatiti Telekom i onemogućiti mu da se u 21. veku bavi multimedijom (…) Ne možemo sprečiti Telekom Srbija da se bavi multimedijom jer je on vlasnik Juronjuza u Srbiji, Blumberga i tako dalje. Podržavam predlog. Hajde da vidimo kako da izmenimo Član 39 i da se eksplicitno kaže da se ne odnosi na telekomunikacione operatore“, dodao je.

Za Dnevnik RTS-a Jovanović je prethodno naveo da je proizvodnja multimedije od strane operatora sastavni deo telekomunikacija i da je u skladu sa evorpskom praksom i direktivama Evropske unije.

„Najveće evropske kompanije su u vlasništvu država i ne možemo jednog operatora osakatiti na tržištu“, rekao je Jovanović.

Sa ovom konstatacijom nije bio saglasan profesor Rade Veljanovski, koji je na javnoj raspravi u Nišu rekao da informacija koju je ministar dao u Dnevniku RTS-a nije tačna.

„Po dobrom novinarskom običaju, uvek treba proveriti informaciju, a ja sam u petak razgovarao sa medijskim stručnjakom iz Nemačke. Kada sam mu rekao da se nama daje informacija da je Dojče Telekom upravo takav primer, koji ima svoje medije, on je bio zaprepašćen. Koji to medij ima Dojče Telekom? Nijedan. Imao je pre dvadeset godina portal i ugašen je“, rekao je Veljanovski.

Veljanovski je istakao da deli mišljenje ministra da Telekom kao i ostale organizacije u Evropi može da bude provajder i operator kablovskih distributivnih mreža i raznih platformi, odnosno posrednik između proivođača sadržaja i krajnjih korisnika – gledalaca, slušalaca i čitalaca. Ipak, Veljanovski smatra da Telekom ne sme da proizvodi sopstveni program.

Pomoćnica ministra informisanja i telekomunikacija Katarina Tomašević navela je operatore u Grčkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Poljskoj, Švedskoj, Belgiji, Estoniji, Austriji koji su vlasnici medija.

„Sve te zemlje imaju takve regulatorne okvire i mehanizme da nije moguće da se preko bilo kog medija u tom slučaju preslikava volja vlasti i volja politike“, rekao je Veljanovski.

Tomašević je pitala Veljanovskog kako je moguće da se volja vlasti preslika preko sportskih kanala. On je rekao da ne može preko sportskih, ali da nam niko ne garantuje da to neće biti slučaj sa nekim drugim kanalima.

Pomoćnica ministra je istakla da nijedna odredba Nacrta zakona ne može predstavljati potpunu garanciju.

„Ko vam garantuje bilo šta? Mi se trudimo da kroz ovaj Nacrt unesemo mehanizme koji daju što veću garanciju, ali niko ne može ništa u potpunosti da garantuje“, rekla je ona.