02. nov 2020.

Treba da se čisti

Početkom prošle nedelje napisao sam u Dnevniku da je „intenzivna javna prepiska odlazećeg ministra Vladana Vukosavljevića jedna od najštetnijih posledica napada na slobodu izražavanja i umetničke slobode u Zemunu“.

Bilo je inicijativa da se traži od samog ministra Vukosavljevića da povuče izjave, što mi je izgledalo pucanje u prazno jer on to ne bi uradio, a i bilo je potpuno jasno da neće biti deo nove vlade.

Onda je izvršena primopredaja i saopštenja su ostala.

Zaintrigiran informacijom da je nova ministarka energetike Zorana Mihajlović danas udaljila sa sastanka direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića zbog „nepoštovanja institucije Vlade“, otišao sam na sajt MKI da vidim da li se nešto već promenilo nakon dolaska Maje Gojković.

Na sajtu ministarstva vidim  biografiju nove ministarke, primetim da je rubrika „državni sekretar“ prazna, ali mi od svega najviše privuče pažnju činjenica da više nema onih sramotnih saopštenja o kojima sam pisao u Dnevniku, a koja je više puta medijska zajednica tražila da budu povučena.

Neko će kazati da su ova saopštenja svedočanstvo o jednom vremenu, mandatu i ministru i da ne treba da nestanu sa sajta resornog ministarstva.

Mišljenja sam da je bolje da ih nema – ne zbog ministra, već zbog svih onih časnih koleginica i kolega, kao i mnogih drugih, koje je uvredio i oklevetao bivši ministar.

Sećam se da je jedna od njegovih prvih akcija bila da se sretne sa nekadašnjim ministrima kulture i informisanja.

Četvorogodišnji mandat je pokazao da u praksi nije primenio njihova dobra i loša iskustva.

Raspitujući se o skidanju saopštenja koja je Vukosavljević pisao protiv novinara i ljudi iz kulture, saznajem da je nova ministarka kulture i informisanja, odlučila i da se povuku sve krivične prijave koje je prethodni ministar podnosio.

Maja Gojković je rešila da prvo počne sa čišćenjem onoga što je izlog ministarstva. Čekamo dalje korake u kulturi i informisanju da procenimo da li je na dobrom putu.

Nakupilo se puno toga što je neophodno uraditi, i to u vrlo kratkom vremenskom periodu: završiti Akcioni plan za Medijsku strategiju, izabrati još jednog člana REM-a koji najzad treba da izabere predsedavajućeg ovog tela, izabrati članove UO javnog servisa, vratiti na pravi put projektno finansiranje medijskih projekata, pokrenuti sistemske mahanizme za zaustavljanje govora mržnje prema javno izabranim ličnostima, novinarima i kulturnim radnicima, itd… I sve to u samo nekoliko meseci kako bi se zaustavio strmoglavi pad u globalnom rangiranju, kada je reč o slobodi medija, i kako bi se stvorila povoljnija klima za razvoj profesionalnog novinarstva.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend