28. jul 2017.

UNS i NUNS: Novinari na konferenciji o Fijatu – dekor, fikus

Premijerka Ana Brnabić trebalo bi da pokaže više poštovanja prema novinarima, rekla je Dragan Bjelica iz Udruženja novinara Srbije (UNS) povodom konferencije posle potpisivanja sporazuma štrajkača i Fijata, a na kojoj novinari nisu mogli da pitaju. Dodaje da je čak i Aleksandar Vučić odgovarao na pitanja novinara.

Tronedeljni štrajk radnika Fijata završen je potpisivanjem sporazuma između predstavnika Štrajkačkog odbora i predstavnika kompanije. Novinari su bili pozvani da prisustvuju tom događaju, ali im posle kratkog obraćanja premijerke Ane Brnabić nije bilo omogućeno da postavljaju pitanja.

„U pozivu koji je stigao dan uoči toga pisalo je da će biti izjava medijima. Do tih izjava nije došlo, premijerka se kratko obratila, a novinari bili dekor, publika. Više poštovanja prema novinarskoj profesiji trebalo bi da pokaže premijerka“, rekla je Bjelica gostujući u Danu uživo.

Ona je dodala da je komentar novinara bio da je i sadašnji predsednik države, a nekadašnji premijer, Aleksandar Vučić odgovarao na novinarska pitanja.

Svetozar Raković iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) ističe da je Vučić kao premijer dozvoljavao postavljanje pitanja, ali da na nezgodna pitanja nije odgovarao već ih je komentarisao.

Kada je u pitanju konferencija vezana za okončanje štrajka u Fijatu, koji je sazvala premijerka, on napominje da je to bila jedna od prvih koje Brnabić zakazuje sa nove funkcije, a da je tema „par excellence“ od intresa javnosti.

Bjelica kaže da sada većina ministarstava ima neke agencije koje plaća i koje izrađuju materijal i šalju novinarima, pa poručuje da sledeći put kada ne budu planirali da puste novinare da pitaju, pošalju gotov materijal redakcijama, a mediji će to preneti.

Predsednik Vučić je gostujući na TV Pink optužio medijska udruženja da su primala novac kako bi istraživala događaje u Savamali.

Raković kaže da posao predsednika, čak ni u ovoj državi, nije da se bavi medijima i komentariše ih, a da se izjavom datom na TV građani dele među sobom.

„Vučić je promenio uniformu, dlaku, ali ne ćud prema medijima. Novinarstvo ne služi da se sviđa predsedniku Republike, već da bude u javnom interesu. To i piše i u zakonima i u Ustavu“, ističe gost Dana uživo.

Predstavnica UNS-a kaže da je Vučić spominjući Savamalu i medijska udruženja govori u množini i da se ona tu uopšte ne bi prepoznala i da medijska udruženja ne treba oko toga da ulaze sa njim u polemiku.

Raković dodaje da dolazi vreme kada će se predsednik Republike baviti medijima koji mu se ne dopadaju, za razliku od, kako kaže, provučićevskih medija.

„Nije slučajno ta izjava data televiziji Pink. Umesto govora o nekim ključnim političkim temama koje dolaze na red, spinuje se javnost otvaranjem nekih priča. Način kako se obraća medijima pokazuje možda nameru da neke stvari spinuje, stvari koje u vrelim danima postaju sve vrelije, poput pitanja Kosova“, objašnjava Raković.

Kada je u pitanju samo istraživačko novinarstvo, on kaže da ga je i dalje malo. A da ga sem u nekoliko medijskih organizacija, na mejnstrim medijima nema.

„Jedan BBC ustupa mnogo više prostora tome nego naš javni servis, a bave se ključnim temama – korupcijom i kriminalom. Ako toga nema na javnom servisu onda se postavlja pitanje funkcije javnog servisa“, rekao je Raković.

Koleginica iz UNS-a kaže da je veliki problem i nepostojanje osnaživanja istraživačkog novinarstva, kao i nepostojanje dobrih i jakih medija na lokalu.

„Urednik Nedeljnika je rekao da je to veliki problem za funkcionisanje demokratije. Bez dobrog lokalnog novinarstva nema demokratije“, kaže Bjelica.

Posebno ukazuje na slučaj ubistva Milana Pantića, dopisnika Večernjih Novosti iz Jagodine, lokalnog novinara za kojeg kaže da je iskreno i hrabro radio svoj posao.

„Važno je da vidimo šta će da uradi lokalno tužilaštvo u Jagodini“, zaključuje gošća Dana uživo.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend