Vlast i Klaster 3: Koče u reformama, ali ne i u interesovanju za EU fondove

Umesto aktivnog rada na reformama, predstavnici vlasti licitiraju s datumima.

„Sa pokušamo da završimo sve do sredine jula kako bi eventualno mogli da otvorimo, odnosno oni da otvore, klaster tri krajem jula i to je ambiciozan plan“, izjavila je Ana Brnabić, predsednica Skupštine.

Onda je još ambiciozniji plan bio onaj Vučićev na kraju 2024. godine.

„Očekujem da nam otvore klaster, kraj januara početak februara“, izjavio je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sličnu procenu imala je i ministarka za evrointegracje Tanja Miščević, a novoizabrani na toj funkciji daje novi rok.

„Što će nam omogućiti da veoma brzo, dakle nadam se, otvorimo i klaster tr. Prvi slot vremenski biće već krajem septembra meseca ove godine“, izjavio je ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Nov datum i težnje ka otvaranju postoje, ali to nije dovoljno.

„Naravno da poruke koje stižu iz EU ne mogu da budu drugačije, oni nam kažu u teoriji to može da se desi tada, ali neće se desiti dok Srbija ne uradi svoj domaći zadatak“, kaže Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa.

EU ponavlja da Srbija mora veoma intenzivno da radi na rerformama u oblasti pravosuđa, medija i izbornih zakona. Cilj Srbije je da se koriste benefiti statusa kandidata, a da se taj status nikada ne pretvori u status članice, smtraju analitičari.

„Mi smo na prethodnom zasedanju usvojili set od tri medijska zakona koje smo u potpunosti usaglasili sa kolegama iz Evropsek komisije i na dobrom smo putu da sprovedemo izbor članova saveta REM-a i da usvojimo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku“, navodi ministar Starović.

Vlast, ipak, uverava da ulaže sve napore da ispuni dodatni set reformi na šta se obavezala još u novembru, a politikolozi smatraju da je problem u tome što aktuelni režim samo formalno donosi setove zakona.

„Sa takvim stavom i pogledom nije bitno šta zaista piše u zakonima kada će oni biti zaobilaženi i selektivno primenjivani. Mislim da evropski zvaničnici to razumeju“, smatra Aleksandar Đokić, politikolog.

Klaster tri sadrži 8 pregovaračkih poglavlja, pored ostalog, ona o oporezivanju, medijima i ekonomskoj politici.

Vučić je svojevremeno istakao koje zemlje ne daju zeleno svetlo Srbiji. U decembru su protiv bile Švedska, Finska, Holandija, Hrvatska i Bugarska , a analitičari smatraju da vlast samo fiktivno traži krivca.

„Srbija je samo sebe dovela u tu poziciju koja sasvim odgovara našem domaćem režimu. Ona ne napreduje ali to znači da ne uzima konkretne obaveze na sebe“, kaže politikolog Đokić.

Kako ne bi bila nadzirana od objektivnih i nezavisnih institucija, svesno se drži u procepu, i ukoliko vlast tako nastavi postoji šansa da uđemo u četvrtu godinu kako je proces evrointegracija pauziran.