Vučković (Radnik.rs): Mediji koji rade u javnom interesu teže dolaze do novca

„Mediji bliski vlasti nisu imali probleme u aspektu radnog prava, jer je njihovo finansiranje sigurno“, precizirao je Vučković u serijalu razgovora Prestup.

Kako je ocenio, „oni prodaju novine za 25, 30 dinara“, ali se ne finansiraju od toga, već putem reklama i projekata.

„Mediji koji rade u javnom interesu teže dolaze do finansija. To ne znači da su vlasnici ili poslodavci u takvim medijima automatski loši ljudi, možda jednostavno nemaju novca“, objasnio je Vučković.

On smatra da je potrebno pronaći načine da mediji budu održiviji i da se mora pričati o radnim pravima medijskih radnika.

„Apsurd je da o radnim pravima izveštava novinar koji sam nema ugovor o radu“, predočio je Vučković.

On je medijskoj sceni Srbiji dao „klimavu dvojku“, jer su medijski radnici koji deluju u javnom interesu „automatski etiketirani kao opozicionari“.

„Interpretacija vlasti je da mi na neki način sarađujemo sa opozicijom samim tim što radimo svoj posao“, obrazložio je Vučković.

Za takvo uverenje, prema njegovom uverenju, zaslužna je „koalicija koja vlada“, jer postoje favorizovani i „skoro ostrakizovani“ mediji.

„Lično, imam mnogo kontakata sa Ministarstvom rada. To ministarstvo me ne obaveštava o sednicama Socijalno-ekonomskog saveta na kojima bi trebalo da prisustvujem kao novinar. O tome moram da se informišem preko ličnih kontakata u sindikatima“, ukazao je Vučković.

Kada poziv važi samo za odabrane, to onda, kako je napomenuo, nije novinarstvo, nego pi-ar, u kojem apsolutno nema ni kritike, ni objektivnosti.

„Političari medije smatraju vrstom sredstva za promociju ideologije, a vlast okrivljuje medije koje izopštava da ne žele da prate njihovo političko delovanje“, smatra Vučković.

Prema njegovom stavu, najveći pritisak na medije je „onaj nevidljivi“, ekonomski.

Kako je podsetio, „postoje konkursi, i Ministarstva kulture i lokalnih samouprava, gde se neki mediji favorizuju, iako ne ispunjavaju zakonske uslove, a često krše i novinarski kodeks“.

Lažne vesti su, konstatovao je Vučković, globalni trend, a razvoj društvenih mreža uticao je da se vesti ni ne čitaju, već da pažnju privlače bombastični naslovi.

„Može se videti da se lažne vesti koriste uglavnom za interese tabloida za koje bi se moglo reći da su bliski vlasti“, ocenio je on i konstatovao da je „veći deo tih vesti smisleno napravljen“.

Vučković misli da solidarnost među novinarkama i novinarima postoji, ali je pitanje kako se može manifestovati „kada smo svi atomizirani, rascepkani“.

Postoji podela za koju iskreno smatram da dodatno pravi problem, a to je podela među medijskim udruženjima, zaključio je Vučković.