Registar medija i unapređenje transparentnosti: predlog u okviru OGP procesa

U vremenu kada se uvođenje principa dobre uprave sve češće svodi na formalnost, a stvarna otvorenost institucija izostaje, Registar medija ostaje nedovoljno iskorišćen alat za unapređenje transparentnosti. Iako zamišljen kao centralno mesto za pristup podacima o vlasništvu i finansiranju medija, njegova ograničenja ukazuju na širi problem – odsustvo sistemskog pristupa lako pretraživim, otvorenim podacima koji mogu da usmeravaju politike u medijskom sektoru. Upravo zato, inicijativa Open Government Partnership predstavlja važan okvir za redefinisanje njegove uloge i pretvaranje registra iz formalne baze podataka u instrument javne politike.

Šta je Registar medija i zašto je on važan?

Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre zamišljen je kao otvorena baza podataka o domaćim medijima. U teoriji, Registar je zamišljen kao ključni alat transparentnosti jer pruža uvid u podatke o krajnjim vlasnicima, izdavačima, urednicima i državnom finansiranju medija.

Zahvaljujući Registru, građani, istraživači, novinari i ostali zainteresovani mogu da saznaju, na primer, ko stoji iza najuticajnijih medija u zemlji ili koliko je određeni medij dobio državnog novca putem javnih konkursa.

U širem, društvenom smislu, Registar je i alat medijske pismenosti jer omogućava građanima da kritički procene nepristrasnost i kvalitet informacija koji mediji plasiraju, imajući u vidu vlasničke odnose i njihovu povezanost sa državom.

U praksi, međutim, Registar medija i dalje ne ispunjava svoju funkciju u potpunosti zbog brojnih strukturnih slabosti. Najpre, Registar je teško pretraživ (u ovom trenutku jedine  mogućnosti pretrage su prema nazivu medija ili registarskom broju, dok pretraga, na primer, na osnovu vlasnika izostaje); podatak o vlasništvu je tekstualni podatak i do njega se dolazi isključivo čitanjem dokumenta u sekciji Objavljena dokumenta; podaci o državnim davanjima odnose se isključivo na javne konkurse, dok podaci o drugim državnim davanjima (na primer, kroz javne nabavke ili druge marketinške ugovore sa institucijama) izostaju; otvara se pitanje ažurnosti podataka i dinamike kojom se oni registruju; podaci nisu dostupni u mašinski čitljivom formatu i sl.

Osim navedenih problema, važno je napomenuti i da su podaci o medijima „rasuti“ u nekoliko otvorenih onlajn baza podataka i da ove baze među sobom „ne pričaju“. Najpre, tu je Portal javnih nabavki u kojem se objavljuju podaci o javnim nabavkama za državno oglašavanje koje dobijaju pojedini mediji; Jedinstveni informacioni sistem je baza kojom upravlja Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT)i služi isključivo za praćenje javnih konkursa za medije; Regulatorno telo za elektronske medije vodi svoju bazu dozvola za emitovanje radijskog i TV programa i sl.

Dakle, iako je minimum zahteva za objavljivanjem podataka ispunjen, suštinska transparentnost izostaje.

Registar medija i potencijal OGP zagovaračke platforme

OGP (Open Government Partnership, Partnerstvo za otvorenu upravu) je međunarodna inicijativa u kojoj, pored Srbije, učestvuje još 70 zemalja sveta. Cilj ove inicijative je otvorena i građanima okrenuta uprava. Dosadašnje obaveze Srbije u okviru ove inicijative ticale su se upravo upotrebe tehnologije za unapređenje kvaliteta i dostupnosti javnih usluga, kao i objavljivanja velikih skupova otvorenih podataka, pa bi u tom kontekstu, unapređenje Registra medija predstavlja jednu od najkonkretnijih i najizvodljivijih aktivnosti. Kroz ovaj proces je, na primer, pre par godine uspostavljen i Jedinstveni informacioni sistem MIT, a unapređenje Registra bio bi sledeći logičan korak.

BIRN Srbija je, zajedno sa ostalim organizacijama civilnog društva koje učestvuju u OGP procesu, predložila izmenu Registra kao jednu od tačaka kojim bi se dopunio postojeći OGP Akcioni plan. Međutim, ovaj predlog nije prihvaćen, a time je propuštena još jedna šansa za unapređenjem transparentnosti, modernizacijom i daljim reformama.

Šta bi trebalo promeniti?

Konkretan predlog civilnog društva bio je da se kroz tri seta aktivnosti dođe do unapređenog Registra. Najpre, trebalo bi uraditi uporednu analizu registara medija u zemljama EU koje imaju sličan medijski sistem kao Srbija. Jedan od mogućih primera dobre prakse bi bio registar „Vlasništvo i načini financiranja medija“ koji vodi hrvatska Agencija za elektroničke medije (dostupan ovde https://vsif.aem.hr/). Drugi korak bi bilo usklađivanje zakonskih i podzakonskih akata sa novim funkcionalnostima Registra, dok bi treći bio  tehničko unapređenje.

Ovako predložen sled koraka trebalo bi da dovede do funkcionalnijeg, podacima obogaćenog i lako pretraživog Registra. Osim toga, ovaj predlog bi trebalo da podstakne i suštinske institucionalne promene koje bi ovaj registar posmatrale ne samo kao bazu podataka već i instrument za javne politike. Ovako uređen registar, na primer, lakše bi signalizirao rizik od koncentracije (kada jedan izdavač ima veliki broj medija u svom vlasništvu) ili ukoliko se određeni medij predominantno finansira iz budžeta.

Dodatno, o važnosti uspostavljanja funkcionalnog Registra medija govori i novo EU medijsko zakonodavstvo koje dolazi sa EMFA (European Media Freedom Act), sa kojim Srbija planira da se uskladi. EMFA, između ostalog, govori o potrebi objavljivanja podataka o vlasništvu u kontekstu uređivačke nezavisnosti, ali i u kontekstu prepoznavanja specifičnog položaja medija na platformama društvenih mreža, za koje će registri biti glavni izvor informacija.

U tehnološkom smislu, a naročito u smislu razvoja veštačke inteligencije (AI), kvalitetni i provereni podaci koji su u posedu institucija, pa i onih o medijima, biće ključni jer mogu smanjiti broj grešaka i halucinacija u AI sistemima.

Gde je nastao problem?

Unapređenje Registra medija nije prihvaćeno kao mera unapređenog Akcionog plana OGP za poslednje dve godine njegove primene. Dva su glavna razloga ovakvog ishoda.

Jedan, tehničke prirode, koji se tiče neusklađenih rokova za sprovođenje OGP plana i plana rada Ministarstva informisanja i telekomunikacija na novoj medijskoj strategiji i usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa EMFA.

Drugi, suštinski problem, je nedostatak participacije i gotovo prekinut dijalog resornog ministarstva i dela medijskih organizacija i novinarskih udruženja. Nezavisne organizacije okupljene oko Koalicije za slobodu medija (kojoj i BIRN pripada) su još krajem 2025. godine rešile da suspenduju sve pregovore sa državnim telima kao način podrške zahtevima studentskih i građanskih protesta, ali i kao način da se skrene pažnja na sve lošiji položaj nezavisnih medija, sistemsko gušenje medijskih sloboda i dramatičan porast napada na novinare.

Osim toga, članice Koalicije za slobodu medija nisu htele da prihvate učešće u radnim grupama Ministarstva informisanja i telekomunikacija na kojima bi se pitanje unapređenja Registra medija moglo rešavati kroz razgovore o novoj medijskoj strategiji i izmene zakonodavstva, jer se njene članice protive instrumentalizaciji radnih grupa u koje su često uključene tzv. GONGO (vladine nevladine) organizacije kako bi se fingirala participacija šireg medijskog sektora.

Unapređenje Registra medija zato ne bi trebalo posmatrati kao izolovanu tehničku intervenciju, već kao deo šire reforme odnosa države prema transparentnosti i javnosti podataka. Bez funkcionalnog, otvorenog i pouzdanog registra, svaka rasprava o medijskom pluralizmu, finansijskoj odgovornosti i uticaju države na medije ostaje nepotpuna.