18. feb 2021.

Bitange i princeza

Zamerio mi moj prijatelj Duško Milošević što sam u kolumni „Praznik u mečkinoj rupi“, objavljenoj pre dva dana – „promašio ono najvažnije“, pa kaže da „ne može bilo kome od nas ljubav i poštovanje prema sopstvenoj zemlji da pomuti bilo kakva satrapija na vlasti“.

Slažem se, odgovorih, ali smatram da ljubav i poštovanje prema sopstvenoj zemlji, ne mogu ni da se nametnu dekretom. Ovaj praznik je najbolji dokaz, jer ga je uvela jedna a do besmisla dovela druga “satrapija na vlasti”.

Očigledno je reč o uverenju da su otadžbina, zemlja, domovina… kako god ih nazvali, nešto uzvišenije, vrednije i važnije od države, shvaćene kao politički sistem, organizacija društva i trenutna raspodela moći.

Iste vrste je i polemika koja se rasplamsala po društvenim mrežama onog trenutka kad je novinarka N1 televizije Jelena Zorić odlučila da primi državno odlikovanje – Srebrnu medalju za posebne zasluge, koja joj je dodeljena povodom Dana državnosti. Samo što je ovde reč o uverenju da su lično dostojanstvo, hrabrost i profesionalnost vredniji i važniji od države, takođe shvaćene kao trenutna raspodela političke moći.

„Moja lična odluka je da ovu medalju primim, ali i da je posvetim svim radnicima u zdravstvu preminulim od kovida, lekarima, medicinskim tehničarima, sestrama, spremačicama, servirkama, vozačima, bukvalno svakom radniku u zdravstvu preminulom od kovida“, navela je koleginica Zorić, koja je krajem prošle godine dobila nekoliko značajnih priznanja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije dodelilo joj je nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, Udruženje novinara Srbije nagradu „Aleksandar Tijanić“ za borbenost u novinarskom izražavanju i orginalan novinarski potez tokom julskih protesta ispred Narodne skupštine. Bolji poznavaoci prilika u ovdašnjem organizovanju novinara bi rekli: respekt sa obe strane!

Tome treba dodati i da je Srpski filantropski forum za izuzetno profesionalno izveštavanje u 2020. dodelio povelju Jeleni Zorić. Ona je ovu nagradu posvetila svojim kolegama snimateljima (Ivan Žugić, Aleksandar Cvrkotić, Marko Tikvarovski i Denijal Dabić), koje je pomenula i povodom upravo joj uručenog “državnog ordena”.
Kolega Velimir Ilić je na Fejsbuku objavio odličan tekst o ovom “slučaju”. Naglasivši da je Jelena Zorić “jedna od najčestitijih novinara sa ovih prostora i sjajna reporterka”, koju su “prethodnih meseci bodrili hiljadama aplauza dok je, gutajući suzavac, boreći se za vazduh i odmerenu reč, s mikrofonom u ruci, svedočila o brutalnosti režima i represiji prema učesnicima protesta ispred Skupštine Srbije”, podsetio nas je da je njoj isti taj režim “crtao metu na čelu jer nije kalkulisala da kaže popu pop, a miljeniku domaće ekonomije da mu država podupire staklenike ispod kojih gaji marihuanu”.
(Jelena Zorić prati slučaj „Jovanjica“, a njoj je krajem prošle godine pretio Svetislav Bojić, advokat optuženog Predraga Koluvije.)

“Jelena je među prvima obukla skafander i ulazila u crvene kovid zone, svedočeći o medicinarima dok ih država tapše po ramenu, a bezbrižno prepušta sudbini profesije da umiru spasavajući tuđe živote”, napisao je Ilić u duhu stare dobre “Borbe”.

I upitao: ”Da li je to ista Jelena koju danas, pljujete po Tviteru, Fejsbuku i kojekuda još jer je odlučila da preuzme nagradu iz ruku jednog Državnog Službenika, Mandatara i narcisoidno umišljenog državnika s ograničenim rokom trajanja? Pitate li se nije li, možda, Kabinet Onomatopeje Laveža, dodeljujući Jeleni odlikovanje, računao upravo na vas i vaše komentare, zamerke i osude, na vaše prostakluke, nas vas imene i bezimene Tviter i Fejsbuk zlovoljnike, koji ste Jelenu zbog odlikovanja nazvali ‘plavušom’, ‘prostitutkom’, ‘Pepeljugom’ i kako već sve ne?”

Ma kako bilo prozirno, mnogi su progutali još jedno “zavadi pa vladaj” kao som kad se upeca na durdubak? I sad traže da Jelena vrati državno priznanje? Isto onako kao što su – koliko god bizarno zvučalo poređenje – vratili onih sto evra koje im je ta država, trenutno oličena u predsedniku svega ovoga, dodelila “kupujući pristanak da progutaju mrvu nečeg što im je prethodno višestruko uskraćeno”, kako je to primetio kolega Ilić.

Država nije režim. Teško je verovati u državu kad ne valja, kad je u rukama loših ljudi i kad je upregnuta u kola samo jedne politike – ni kad praznuje, ni kad nagrađuje. S druge strane, ne treba od nje praviti nekakvu bezgrešnu bajkovitu “princezu”, jer uvek može da naiđe “luda noć”, kao u onom evergrinu “Bijelog dugmeta”. Ako se dobro sećam, stihovi idu “ja sam bila mamina princeza, sve do sad i šta mi bi”.

Naš je problem što je bitangi sve više a noć sve duža!

* * *

Napravih prekjuče i jednu omašku. Napisah da Sretenje “spada u petnaest najznačajnijih hrišćanskih praznika i odnosi se na susret Simeona Bogotvorca i Isusa Hrista”, a tačno je, kako me je upozorio Miloš Živanović iz Čačka, da je reč o Simeonu Bogonoscu, kome je Bog rekao da neće umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend