Čije dosijee čita predsednik?

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže za Danas da ta izjava nije slučajno privukla dosta pažnje, jer je čak i za naše prilike zvučala gotovo bizarno.

– NJenu sadržinu moguće je komentarisati polazeći od dve pretpostavke. Prva, bolja varijanta, bila bi da se ona može pripisati specifičnom predsednikovom načinu izražavanja, odnosno sklonosti da često, na hiperboličan način govori o ljudima ili događajima, pa i svojim namerama i mogućnostima. Druga varijanta je mnogo lošija. Jer, situaciju u kojoj predsednik zaista ima na raspolaganju dosijea građana, i slobodnu mogućnost da ih prezentuje javnosti, pogotovo u okviru nekakvih političkih raspravljanja sa opozicijom, bilo bi nemoguće dovesti u sklad sa zakonom – ističe Šabić. On dodaje da dosijei koji sadrže podatke o nečijim namerama da nekog ubije mogu biti službeni, kriminalistički, pravosudni ili medicinski.

– Predsednik nije organ gonjenja ni pravosudni organ. Nema gotovo ničeg u okviru njegovih zakonskih ovlašćenja što bi opravdavalo obradu podataka o ličnosti iz ovih dosijea. Izuzetak bi mogla predstavljati samo obrada u okviru postupka za pomilovanje koje predsednik daje, ali u konkretnom slučaju o tome očito nije reč – navodi Šabić.

Što se tiče uvida u podatke iz medicinskih dosijea, dodaje poverenik, tu je situacija još jasnija. On, kako ističe, nije dozvoljen nikome, osim ako postoji pristanak lica o čijim podacima se radi ili odluka suda. Šabić naglašava da je nebrojeno puta upozoravao na neadekvatan, zabrinjavajuće loš odnos naših državnih organa prema zaštiti podataka o ličnosti, kao i na ogroman raskorak između normativnog i stvarnog.

– Krivični zakonik izričito predviđa da će se službeno lice koje podatke o ličnosti iz predmeta neovlašćeno saopšti drugom, odnosno upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniti zatvorom do tri godine. Međutim, u dosadašnjoj praksi, iako je bilo ne malo razloga za njenu primenu, ova odredba gotovo da je ostala mrtvo slovo na papiru – zaključuje Šabić.

Istup Aleksandra Vučića je za Tamaru Tripić iz DS poslednji u nizu dokaza da su zakonska ovlašćenja predsednika republike irelevantna i da javnim prekoračenjima on samo pokazuje da je uveren da su se građani na to već navikli i prihvatili.

– Nereagovanje nezavisnih institucija jasno govori o njihovoj nemoći. Aleksandar Vučić ima dosije neke starije gospođe i volela bih da kaže ko je dosije pravio, ko mu je isti neovlašćeno dostavio i o kome on sve ima dosijee. I šta će predsedniku države uopšte dosijei građana? Izjava predsednika je najbrutalnije izazivanje straha i neizvesnosti kod građana jer nema institucija i zakona koji su iznad svake vlasti, nema elementarnih stubova svake države koji su oslonac građana još od vremena stvaranja država i nema ničeg što će stati između bahate uzurpacije poluga države i običnog čoveka, makar to bila i gospođa koja je izvršila neko krivično delo – ocenjuje Tripić za Danas.

Reakcija tužilaštva

„Da li će tužilaštvo reagovati povodom Vučićevog kršenja zakona, pitanje je za njih. Do sada, u mnogim situacijama koje su jasnije, direktnije, čak drastično ukazivale na sumnju da je počinjeno krivično delo zloupotrebe ličnih podataka, nisu ni izbliza pokazivali spremnost da na to adekvatno reaguju“, ocenjuje Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.