01. feb 2022.

Čovek za sačekuše

Mnogo ljudi, zakonomernost je u Srbiji, bar u poslednjih nekoliko decenija, stalno su tu, oko vas. Samo je pitanje kad i kom obliku će se pojaviti, baš kao u nekom začaranom krugu.

Predraga Jeremića upoznao sam početkom devedesetih, na Fakultetu političkih nauka. Bili smo u istoj grupi na odseku za novinarstvo.

Po završenim studijama putevi su nam se razišli. Nisam ga dugo sretao ni viđao. Naleteo bih, doduše, povremeno na njegovo ime u nekim opskurnim tabloidima, a napisao je i nekoliko knjiga sa zajedničkim izrazom „sačekuša“ u naslovima.

Bavio se uglavnom kriminalom, temom koja meni nije bila previše interesantna, kao ni sam Jeremić.

Zato sam bio prilično iznenađen kad mi se aprila 2004. godine, telefonom, naglašeno prijateljskim tonom, javio Jeremić. Interesovao ga je „slučaj Pahomije“, pisao bi o tome, pa je hteo da čuje i mene kao urednika Vranjskih, lokalnog nedeljnika, koji je pokrenuo ovu temu. Ispričasmo smo se Peca i ja i, što bi se reklo, drugarski rastadosmo.

Kupim sutradan nešto što se zvalo Internacional, a prodavalo se na kioscima, kad ono – sačekuša, što bi rekao Jeremić.

Tekst na dve strane, nekoliko mojih rečenica, a u epicentru falsifikat, i to baš onako amaterski urađen: „priznanice“ kojom se, je li, dokazuje da sam od makedonske obaveštajne službe primio 20.000 nemačkih maraka da bih oljagao Pahomija i SPC.

Časa nisu časili ni advokati preosvećenog koji su odmah podneli dve krivične prijave protiv Gorana M. Antića, novinara Vranjskih, i moje malenkosti, jerbo je, eto, Peca Predrag Jeremić razotkrio pozadinu belosvetske zavere.

Prijave su, naravno, odbačene, postupak protiv Pahomija se nastavio, Internacional je prestao da izlazi a krivična prijava KTR 466/04 protiv Nevenke Stojčević, v. d. glavne i odgovorne urednice Internacionala, i njenog zamenika Predraga Jeremića, verovatno i dan-danas čami u budžacima Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu.

Peci Predragu Jeremiću se u međuvremenu gubi trag, ali pošto je reč, kako već rekoh o začaranom krugu, samo za izvesno vreme.

U poslednjih godinu i više dana gotovo da nije bilo jutra na Pinku ili Hepiju bez mog kolege sa fakulteta.

Peca Predrag Jeremić je u međuvremenu proširio ekspertizu, pa je osim kriminala, komentarisao sve i svašta, od uobičajenih njegovih tema do visoke politike.

I, kako saznadoh ovih dana, što bi rekli klinci, ponovo je u fuulu. Priprema film, kako je sam objasnio, o članu borda United Grupe Draganu Šolaku. I to u sopstvenoj produkciji.

Onih 2,4 miliona dinara koje je njegov portal dobio od 2018, kada je upisan u registar medija, a samo prošle godine 900.000, na konkursima od Novog Sada, Velike Plane, Čačka, Smedereva i Sokobanje, valjda su samo služili kao kreativni podsticaj.

I, sad, pošto je i ovaj medij u vlasništvu United Grupe, ne bih da nagađam kakav će biti sadržaj budućeg, je li, Pecinog istraživačkog projekta.

Ipak, zbog druženja sa Tomislavom Lovrekovićem, autorom „kokoška performansa“ i čuvenog „dokumentarca“ o ugroženosti porodice Vučić, mogao bih bar da predložim naslov.

Recimo, „Sačekuša“. Nije možda inventivno, ali je barem u duhu lika i dela Pece Predraga Jeremića.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend