10. jan 2022.

Dezinformacije i korona: U 2021. dominirali antivakseri

Drugu godinu nakon što je svet upoznao novi virus korona, obeležio je početak vakcinacije u čitavom svetu, ali i izrazito negativan narativ o vakcinama protiv kovida 19. Na antivakserskim portalima i društvenim mrežama često su deljene neutemeljene, manipulativne ili lažne vesti u vezi sa vakcinacijom. Novinari koji se bave proverom tvrdnji u medijima zbog toga su imali dosta posla, a Raskrikavanje vam u analizi koja sledi donosi četiri najčešće grupe sumnjivih tvrdnji kojima smo se bavili prošle godine u vezi sa vakcinama.

Foto: Daniel Schludi, Unsplash

Sumnjiv sastav vakcine – sadrži metale

Među mnoštvom neutemeljenih ili lažnih tvrdnji o vakcinama protiv kovida 19, na društvenim mrežama su se u maju prošle godine pojavile i dezinformacije da vakcine sadrže metale i imaju magnetna svojstva. U video zapisima od nekoliko sekundi, pojednici su na deo ruke, na koji su navodno primili vakcinu, stavljali magnet koji se zadržavao na tom delu tela. Pojedinci iz videa međutim nisu davali nikakav dokaz da su prethodno primili vakcinu, niti o kakvom magnetu je reč, a stručnjaci i kompanija Fajzer su demantovali tvrdnje da vakcina sadrži metale.

U istom periodu na Tik Toku i Fejsbuku pojavio se i video koji „dokazuje” da vakcina sadrži mikročip koji privlači magnet. Naime, nepoznat muškarac je demonstrirao kako izgleda mikročip koji se nalazi u igli šprica i koji privlači magnet. Za antivaksere je ovaj video bio pokazatelj da vakcina protiv kovida sadrži čipove. Američka kompanija čiji se logotip vidi na ambalaži šprica, potvrdila je tada za Raskrikavanje da je reč o mikročipovima za životinje, koji se koriste za identifikaciju i nisu povezani sa vakcinama protiv kovida.

Vakcina protiv kovida kao uzrok smrtnih ishoda

Na mrežama su se našle i brojne neutemeljene ili lažne tvrdnje o smrtnim ishodima koje je navodno uzrokovala vakcina protiv kovida 19. Magazin Tabloid je u martu 2021, kreativno izmislio da su „200 puta veće šanse da neko umre od Fajzerove vakcine, nego od kovida 19”, pripisujući ove reči direktoru francuske Nacionalne zdravstvene službe, koji ih nije izgovorio. I profesorka psihologije, Mila Alečković je početkom maja na Tviteru „reciklirala” neutemeljene tvrdnje da je porast broja preminulih na Gibraltaru i u jednom staračkom domu u Španiji uzrokovala vakcinacija Fajzerovom vakcinom, što su zdravstvene institucije ranije osporile. Smrti četvorice pilota avio kompanije Britiš ervejz, antivakseri su povezali i takođe pripisali vakcinama, što se takođe ispostavilo kao neistina.

Dramatična tvrdnja da je u Kanadi 13 vakcinisanih trudnica u jednom danu rodilo mrtve bebe proširila se u grupama na Telegramu sredinom decembra, iako su je ranije demantovale zdravstvene vlasti Vankuvera (grad u Kanadi u kome se lažna vest prvo pojavila), dodajući da takve „dezinformacije izazivaju nepotreban stres roditeljima koji očekuju dete, a vakcinisani su”.

Pulmolog Branimir Nestorović otišao je i korak dalje, te je nedavno na ruskoj društvenoj mreži VKontakte napisao da je direktor Svetske zdravstvene organizacije nehotice priznao da vakcinama ubijaju decuNaime, direktor SZO-a Tedros Gebrejesus napravio je grešku u izgovoru, koju je odmah ispravio, ali su je protivnici kovid vakcina interpretirali kao njegovo nenamerno priznanje istine.

Manipulacijom statističkim podacima protiv kovid vakcina

Kako bi „dokazali” da je štetnost vakcine veća od njene efikasnosti, antivakseri su manipulisali statističkim podacima, koji su usled nedostatka konteksta zvučali dramatičnije. Tako je portal Srbin.info, krajem jula, objavio da je u Škotskoj umrlo preko pet hiljada ljudi u roku od 28 dana od primanja vakcineRazloga za paniku nije bilo jer se radilo o ukupnom broju preminulih iz bilo kog razloga, a naglašeno je i da navedene brojke ne ukazuju na to da je vakcina uzrok smrti. Protivnici vakcinacije su na sličan način koristili i podatke iz Velike Britanije i Singapura, kako bi „dokazali” da vakcina ne radi kako bi trebalo, što se uz potpun kontekst, ipak ispostavilo kao netačno. O ovim manipulacijama pisali smo u oktobru (više o tome možete pročitati ovde i ovde).

Kako bi doveli u pitanje bezbednost vakcine protiv kovida, korišćeni su i podaci britanskog Yellow Card-a (Žuti karton, aut.prim.) i baze Svetske zdravstvene organizacije, Vigi Acess koje omogućuju građanima da prijave sumnjive neželjene reakcije koje su se javile nakon vakcinacije, o čemu možete čitati ovde i ovde.

Podaci u ovim bazama međutim ne mogu biti korišćeni kao potvrđena veza između sumnjive neželjene reakcije i primljene vakcine protiv kovida 19 jer i drugi faktori mogu biti uzrok tih neželjenih reakcija. Takođe, veliki broj reakcija se odnosi na blage i moguće simptome poput bola na mestu uboda, povišene telesne temperature ili malaksalosti.

Vakcina ne štiti, ali ivermektin pomaže u lečenju kovida 19

Dok su oštro kritikovali vakcinu, gotovo svi antivakseri su istovremeno promovisali ivermektin, kao efikasan lek u prevenciji i lečenju virusa korona. Iako se učinkovitost ovog antiparazitika u lečenju virusa korona ispituje u brojnim studijama, nijedna je dosad nije potvrdila.

Recimo, pulmolog Branimir Nestorović je krajem marta na fejsbuku podelio članak indijskog portala o koktelu lekova koji pomažu u lečenju korone, a među njima se našao i ivermektinNestorovićevu objavu je prenelo nekoliko portala u Srbiji, a njegovi pratioci su se u komentarima ispod objave raspitivali gde mogu da nabave ivermektin.

Ivermektin je inače odobren u prevenciji i lečenju virusa korona u nekim slabije razvijenim zemljama Afrike, Latinske Amerike i južne Azije, ali ne i u visoko razvijenom Japanu, kako je to u nekoliko navrata tvrdio uticajni teoretičar zavere sa Fejsbuka, Saša BorojevićOvaj lek se ne nalazi na listi lekova koji se u Japanu primenjuju za lečenje kovida.

Podsetimo i da je početkom novembra, pažnju javnosti u Srbiji privukla Viber grupa „Ivermektin-preporuke”, koja je tada brojala oko 11.000 članova, među kojima su bili i pojedini lekari koji su savetovali kako i u kojim dozama ivermektin sme da se pije preventivno ili tokom lečenja kovida.

Šta je zapravo ivermektin i kada se koristi možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend