18. sep 2020.

Interni etički medijski kodeks sprečava sukob interesa između nacionalnog saveta, stranaka i novinara

Direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Rusko slovo” iz Novog Sada Dr Boris Varga rekao je za portal Slobodna reč da Interni etički medijski kodeks obavezuje „Ruske slovo” da profesionalno, novinarski izvršava, a Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine da se ne meša u uređivačku politiku medija čiji je osnivač.

“Interni etički medijski kodeks NIU „Ruske slovo” nije samo dokument lepih želja i namera. Njegova osnova nastala je još pre izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014. godine, kada je nedeljnik „Ruske slovo” doneo svoj unutrašnji kodeks praćenja izbora, pre svega kako bi sprečio sukobe interesa između nacionalnog saveta, stranaka i novinara”, kaže Varga.

On podseća da je izradu takvog samoregulatornog dokumenta predviđao i nacrt nove Medijske strategije Srbije, međutim sve je to “završilo u magli, pa u –  zapećku”.

Varga navodi da je stranačka aktivnost prilično zastupljena kod novinara „Ruske slovo”, a iz toga interesovanje da se uđe u Nacionalni savet rusinske nacioanlne manjine.

“Dovoljno je samo reći groteskno-bizarnu činjenicu da je sada već bivša predsednica Novinarske asocijacije Rusina, koja je takođe osnovana uz pomoć Nacionalnog saveta Rusina, članica nacionalnog saveta, zamenica predsednice Skupštine opštine Vrbas i aktivni partijski kadar koja je iz Demokratske stranke preletela u Srpsku naprednu stranku”, kaže Varga.

Boris Varga je za direktora NIU „Ruske slovo” izabran 2018. godine kao nestranačka ličnost.

“Možda to danas čudno zvuči, ali i to postoji u Srbiji. Zato je bilo prostora i volje da se u NIU „Rusko slovo” pokrene jedna ovakva inicijativa. Interni etički medijski kodeks bi trebao da bude osnova uređenja međusobnih odnosa između osnivača-vlasnika i samog medija. Ljudi koji nisu iz novinarske struke često ne znaju šta je to sloboda govora i informisanja, iako je ta kategorija postala jedan od ‘deset zapovesti’ civilizovanog sveta još od Drugog svetskog rata i donošenja Osnovne povelje o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Međutim, svaki Interni etički medijski kodeks je mrtvo slovo na papiru ukoliko se ne primenjuje i to ne samo u javnim, nego i u privatnim medijima”, objašnjava Varga.

Kako kaže, tri mlada novinarska kadra je izašlo iz članstva vladajuće stranke ili se odreklo mesta u nacionalnom savetu kako bi mogli da rade za novine i sajt “Ruskog slova”.

“Kao direktor koji na ovu funkciju nije došao partijskim putem, svestan sam da takav pristup može imati sirovi odgovor partokratije, ali za razliku od političara, novinari bi trebali da veruju u profesionalne vrline”, smatra Varga.

Interni etički medijski kodeks nastao je pre svega kao pilot projekat u 2019. godini, na kom su Novinsko-izdavačka ustanova „Ruske slovo” i Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine u posredništvu Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izradili samoregulatorni mehanizam rešenja koji će obezbediti interne procedure, pravila i kodeks za unapređenje uređivačke nezavisnosti i medijskog profesionalizma u NIU „Ruske slovo”.

Interni etički medijski kodeks NIU „Ruske slovo” odnosi se na nedeljne novine „Ruske slovo” i novinsku agenciju „Rutenpres” koja izveštava na dnevnom nivou na sajtu i u sastavu je NIU „Ruske slovo”. Interni etički medijski kodeks ima nekoliko poglavlja. Prvo – definiše nedeljne novine „Ruske slovo” i novinsku agenciju „Rutenpres” kao javni servis na rusinkom jeziku, te se preuzimaju obaveze koje proizilaze iz toga. Drugo – definiše odnos Nacionalnog saveta Rusina prema NIU „Ruske slovo”. Treće je – kadrovska politika. Novina u kodeksu je da se uvodi anketno izjašnjavanje kolektiva i redakacije u vezi izbora glavnog i odgovornog urednika i direktora, koje u stvari bira Upravni odbor (većinu kojih imenuje Nacionalni savet Rusina), kao i tri člana koje po Statutu imenuje direktor. Četvrto poglavlje je sprečavanje sukoba interesa koje je izvučeno iz Kodeksa novinara Srbije. Posebno je regulisana situacija u kojoj novinari i urednici koji su članovi nacionalnog saveta, mogu da utiču na rad NIU „Ruske slovo”, što se u praksi često dešava. Peto i poslednje poglavlje je nadzor, odnosno kontrola sprovođenja za koje je zaduženo četvoročlano telo: iz kolektiva NIU „Ruske slovo”, Nacionalog saveta Rusina, Novinarske asocijacije Rusina i Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Sva dokumenta su stavljena na sajt NIU „Ruske slovo”, na rusinskom i srpskom.  

Prema njegovim rečima, Nacionalni saveti se manje direktno interesuju za ovaj kodeks, jer pre svega oni treba da se odreknu poluge moći zarad nekih viših interesa, a to teško ide bez neke jače inicijative – ili od strane novinara ili spolja, odnosno “od gore”.

“Novinari u svakom mediju čiji je osnivač nacionalni savet treba sami da se izbore za tu inicijativu, a ne da čekaju da im se OEBS ili NDNV izbore za taj kodeks. Istovremeno to mora biti uzajamna reakcija u Srbiji međunarodnih insititucija, novinarskih udruženja i samih novinara”, smatra Varga.

Kako kaže, novinari u medijima treba sami da pokrenu inicijativu pred nacionalnim savetima za potpisivanjem ovakve samoregulacije.

“Ako su novinari dovoljno jaki, odlučni i istrajni da se izbore za slobodu govora u svom mediju, a nacionalni savet pokaže demokratsku volju i civilizacijsko dugoročno razumevanje svoje uloge u društvu i slobodu medija za svoju zajednicu. Ako su u nacionalnom savetu isključivo partijski kadrovi, seoske baje i lokalni džambasi – od toga neće biti ništa. Sloboda nikada ne dolazi sama, mora se za nju boriti svaki dan”, podseća Varga.

On navodi da su Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine, odnosno članovi njihovog Odbora za informisanje, a koji su novinari, imali dovoljno svesti, hrabrosti i demokratskog potencijala da učine da “Ruske slovo” postane istinski javni servis na rusinskom jeziku.

“Autocenzure ima i uvek će je biti, posebno u partokratskim državama kakva je Srbija, u medijima koji zavise od državne pomoći. Posebno u okolnosti ekonomske krize i neizvesnosti koja nas ubrzo čeka kao posledica kovid pandemije”, smatra Varga.

Dodaje da je u planu da se u proleće 2021. godine ovaj model Internog etičkog medijskog kodeksa ponudi i drugim medijima i nacionalnim savetima u Srbiji, kako na severu u Vojvodini, tako i na jugu – u Sandžaku i Preševskoj dolini.

“Sudeći po ranijim razgovorima i OEBS je zainteresovan za primenu tog modela, a “Ruske slovo”, NDNV i nezavisni eksperti su spremni da svoje znanje i iskustvo podele i sa drugim manjinskim zajednicama”, navodi Varga.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend