Potpisani članovi redakcije novina na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ ovim putem protestuju protiv uređivačke politike, koja se u ovom nedeljniku vodi otkako je na mesto v.d. odgovornog urednika postavljen Miroslav Benka.
Evropska asocijacija dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima (MIDAS) zatražila je od Evropskog parlamenta finansijsku podršku zbog teške situacije koju je prouzrokovala pandemija koronavirusa.
FAR je napunio četiri godine i polako ulazi u vreme zrelosti i nije mu lakše. Naprotiv teže mu je. I to zbog njega samog i profesionalnih principa koje poštuje i sledi, a protiv kojih su gotovo sve okolnosti. Od javnog ukusa, koji nameće većina „velikih medija“, pa do sveopštih prilika u kojima smo svi mi, pa i FAR. Ali ne treba kukati i tražiti izgovore, nego treba raditi i u radu tražiti rešenja.
Kolektiv Libertatee, koja postoji 75 godina, smatra da je ova smena najkraći put da se jedini slobodnomisleći medij na rumunskom jeziku stavi pod direktnu kontrolu vladajuće stranke
Najveći broj medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina uglavnom su pod uticajem glavnih manjinskih stranaka u svojim zajednicama. ”Mejnstrim” mediji su pod uticajem ili kontrolom političkih elita, kritički glasovi su proterani, a umerene i argumentovane debate ne postoje. Mala šaka slobodnih medija jedva preživljava, njihovi najveći izazovi su ljudski i finansijski resursi. Ovi mediji su neretko izloženi ignorisanjem od strane lokalnih političkih funkcionera i predstavnika javnih preduzeća, koja često ne odgovaraju na novinarska pitanja od javnog značaja. Teško je živeti na jednom manjinskom tržištu, koji je svaki dan sve manji zato što građani odlaze iz ove države.
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević danas je u Pokrajinskoj vladi uručila ugovore za sufinansiranje listova na jezicima nacionalnih manjina čiji su osnivači nacionalni saveti, vredne 312 miliona dinara.
Od 22 izabrana medija nacionalnih manjina u Srbiji, koji medijske sadržaje objavljuju na jednom ili dva jezika, 16 svakodnevno objavljuje sadržaje na društvenoj mreži Fejsbuk, pokazalo je istraživanje Komšijskih novosti (www.komsijskenovosti.rs).
Treća evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima održava se 28-29. novembra u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu.
Medijsko odeljenje Misije OEBS u Srbiji i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) predstavili su danas u Novom Sadu radnu verziju internog Etičkog kodeksa Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine i Novinsko-izdavačke ustanove Ruske slovo.
Udruženje novinara Srbije (UNS) podržava odluku redakcije lista na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ da na jučerašnji događaj „Susret novinara“ u Bačkom Petrovcu pošalje novinara Juraja Bartoša, uprkos pritisku i suprostavljanju Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, koji je njihov osnivač.
Nakon završene javne rasprave o nacrtu nove medijske strategije nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su i osnivači manjinskih medija o čijem budućem statusu se raspravlja, otvoreno su protiv većine predloženih rešenja za manjinsko informisanje. Dok iz saveta tvrde da predložene mere ugrožavaju stečena manjinska prava, medijski stručnjaci i novinarska udruženja naglašavaju da je cilj mera da se smanji politički uticaj na te medije.
U vremenima kada većina ljudi informacije o svetu koji ih okružuje i najbližoj okolini traži i dobija na neistinitim, no tiražnim taboidima, „rijaliti“ televizijama, ili pomodnim društvenim mrežama, trogodišnje opstajanje na medijskoj sceni je ne mali uspeh. Pogotovo za portal iz malog grada, koji se od starta pred sobom zakleo da će ono što obajavljuje prvo tri puta meriti, pa jednom (s)reći, truditi se da nikog ne vređa, ali i da ne zatvara oči pred važnim pojavama i događajima, bez obzira kome išle, a kome ne išle u prilog.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je prekjuče ugovore za sufinansiranje listova na jezicima nacionalnih manjina, čiji su osnivači nacionalni saveti, vredne 312 miliona dinara, što je za 12 odsto više nego u prethodnoj godini, saopštila je Pokrajinska vlada.
Zamenica glavnog i odgovornog urednika Drugog programa Radio-televizije Vojvodine Ana Jaškova govorila je za Komšijske novosti o problemima i izazovima sa kojima se susreću redakcije na manjinskim jezicima u Radio-televiziji Vojvodine, gledanosti ovih programa, autocenzuri, zakonodavnom okviru i slobodi medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
„Mediji civilnog društva još uvek nisu dovoljno prepoznati, ali u značajnoj meri mogu doprineti medijskom pluralizmu, kao i boljem dijalogu između nacionalnih zajednica. Značaj ovih medija neprocenjiv je za oblast manjinskog informisanja“, kaže u razgovoru za „Komšijske novosti“ odgovorni urednik dvojezičnog portala FAR iz Dimitrovgrada Petar Videnov.
Manjinski mediji su deo kulturnog nasleđa, poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević na današnjem svečanom otvaranju Druge evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima u Novom Sadu.
Novinar i politikolog Boris Varga koji je od septembra 2018. godine na funkciji direktora Novinsko izdavačke ustanove „Ruske slovo“ iz Novog Sada, za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a…
„Mediji u Srbiji nisu potpuno slobodni. Taj zaključak odnosi se i na manjinske medije. Problemi su slični, ali se kod manjinskih medija oni višestruko osećaju, jer je manjinski medijski prostor suženiji, novinari tu nemaju mnogo alternative“, rekao je za „Komšijske novosti“ novinar-publicista Čaba Presburger. Nekadašnji glavni urednik dnevnog lista "Mađar so" kaže da na uređivačku politiku manjinskih medija „nesumnjivo postoje politički uticaji i politički pritisci“.
Osnivačica i glavna i odgovorna urednica sajta „Storyteller“ Vladimira Dorčova Valtnerova za „Komšijske novosti“ govori o medijskim slobodama u medijima na jezicima nacionalnih manjina, njihovom ekonomskom položaju, odnosima sa nacionalnim savetima… – Kako biste ocenili medijske slobode u medijima na jezicima nacionalnih manjina, a kako uopšte u medijima u Srbiji? Ima li razlike? Medijske slobode…
Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš izjavila je danas da je sloboda informisanja u medijima na manjinskim jezicima, čiji su osnivači nacionalni saveti manjina, "izrazito ugrožena".
