Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Analizom tri vojvodjanska portala koji pripadaju Udruženju elektronskih medija „ComNet“ ustanovljeno je da je model udruživanja te mreže radi širenja propagandnih sadržaja primećen i u korpusu tekstova o pandemiji, pokazalo je istraživanje Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine predstavio je prva dva broja časopisa "Vijest" koji su pokrenuli ove godine.
Od početka oktobra na programima Radio televizije Vojvodine počeće emitovanje dokumentarnih emisija na ruskom, bugarskom i češkom jeziku, čiji će sadržaj biti posvećen nacionalnim manjinama.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović i predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić potpisali su danas u prostorijama Udruženja sporazum o saradnji u cilju punog i efikasnog uključivanja pripadnika ove manjine u oblasti javnog informisanja.
Treba li se, može li se, smije li se manjinski tjednik baviti temama etničke – a onda, jasno, i političke – većine? Kako možemo i smijemo znati da to nisu teme koje se vrlo tiču i hrvatskih Srba? Evo malog laboratorijskog eksperimenta u kontroliranim uvjetima...
Upravni odbora Hlas ljudu izabrao je danas za novu direktorku Milanu Arnjaš, članicu Odbora za informisanje u Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Članovi redakcije nedeljnika na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ uputili su pismo Udruženju novinara Srbije u kome izražavaju nezadovoljstvo načinom funkcionisanja Upravnog odbora (dalje UO) ove ustanove čiji je predsednik Miloslav Hrćan iz Kovačice, kao i mešanjem u rad istog od strane pokrajinskog poslanika Pavela Surovog iz Kisača. Pismo prenosimo u celosti.
Oko 12 miliona evra su građani Mađarske platili rad mađarskih medija u Srbiji od 2011. do kraja 2019. Istraživanje CINS-a pokazuje da je susedna država finansirala informativni sadržaj i kupovinu nekretnina medija koji sadržajem i vlasničkim vezama pokazuju bliskost sa Fidesom, strankom premijera Mađarske Viktora Orbana, što sagovornici CINS-a ocenjuju kao kupovinu uticaja. CINS otkriva i zašto je funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara tražio otkaz glavnog urednika najstarijih mađarskih novina u Srbiji, kao i zbog čega su glasovi vojvođanskih Mađara važni za rezultat na evropskim izborima.
Pokrajinska vlada dodelila je manjinskim medijima, čiji su osnivač Nacionalni saveti, ugovore o sufinansiranju.
Mediji koji u Subotici izveštavaju na mađarskom jeziku, a čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet (MNS), nalaze se pod potpunom kontrolom kadrova Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). U organima ovih medija neretko sede članovi partije, dok se u tri medija, listu Mađar so, nedeljniku Het Nap i Subotičkom mađarskom radiju direktori, odnosno glavni i odgovorni urednici, istovremeno nalaze i na visokim političkim funkcijama. Ovakva situacija protivna je novinarskim etičkim standardima i ugrožava slobodu medija.
Svi problemi sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji, pogađaju i manjinske medije. Samo jače i više boli-smatra Peter Kokai, osnivač i urednik Szabad Magyar Szó
Mediji na jezicima nacionalnih manjina imaju hroničan problem finansijske održivosti. Javni interes se povlači pred vidljivom komercijalizacijom, a u velikoj meri su prepušteni volji političkih elita u manjinskim zajednicama. Dve trećine su honorarci, a projektno finansiranje i direktna davanja, iako često nedovoljna, su najstabilniji izvor prihoda.
Nekadašnji i sadašnji saradnici mađarskog nedeljnika Családi Kör (Porodični krug) proslavili u krugu svojih čitalaca, putem video konferencije, 30 godina postojanja ovog lista.
„Trideset odsto sredstava za normalno funkcionisanje manjinskih medija bi trebalo da obezbedi matična država, trideset odsto država čija je manjina u pitanju i 30 odsto lokalna samouprava. Ostalih 10 odsto bismo zaradili od marketinga“, podseća na ideju koja je i ranije postojala Dragan Jovičić, direktor RTV Caribrod, medija koji polovinu programa emituje na bugarskom jeziku.
Direktorka Novinsko-izdavačke kuće Mađar so (Magyar Szó) Rozalija Ekres izabrana je za poslanicu Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini Srbije uprkos konfliktu interesa u kom se nalazi zbog svog političkog angažmana i rada u medijima, što je, prema mišljenju medijskih eksperata – nespojivo.
Sadržaj 4. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima pruža jasnu sliku šta se tokom godine događalo u manjinskim i lokalnim medijima u Srbiji i Evropi, izjavila je Nataša Heror, direktorka Heror Media Pont-a, glavnog organizatora 4. Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima, koja se ove godine 26. i 27. novembra održava online.
Zbog virusa korona broj pretplatnika lokalog periodičnog lista na rumunskom jeziku „Tibiskus“, smanjen je za oko 15 odsto, rekao je za „Komšijske novosti“ Vasile Barbu, odgovorni urednik tog lista i predsednik Kniževno-umetničkog društva „Tibiskus“.
Nakon 21 godine podstanaraskog života, danas je svečani dan za našu kuću. Naime, danas počinje emitovanje prve radijske emisije iz nove zgrade RTV-a na Mišeluku. Tačno u devet časova i tri minuta emitovan je signal programa Radio Novog Sada na mađarskom jeziku.
O “medijskoj reformi”, višejezičnim medijima i još ponečem
Direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Rusko slovo” iz Novog Sada Dr Boris Varga rekao je za portal Slobodna reč da Interni etički medijski kodeks obavezuje „Ruske slovo” da profesionalno, novinarski izvršava, a Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine da se ne meša u uređivačku politiku medija čiji je osnivač.
