24. feb 2022.

Bačka Topola: Konkursna zlatna koka zbog gubitaka morala da promeni vlasnika

Fondacija Panonija, u čijem je vlasništvu RTV Panon iz Subotice, kupila je Informativni centar Bačka Topola, čiji su mediji Radio regije i Express channel, od 2015. bukvalno poharali medijske konkurse u tom mestu. Ipak, ni skoro 400.000 evra od medijskih projekata nije bilo dovoljno za pozitivno poslovanje ove kuće. Informativni centar, nekad državna kuća, prodat je 2015. udruženju građana iz Pačira, tesno povezanim s jednom političkom strankom

RTV Panon u Subotici (foto: CINS)

„To je, nažalost, poslovna tajna o kojoj nemam pravo govoriti, ali je sve obavljeno u izuzetno korektnim okvirima.“

Ištvan Bodžoni, direktor RTV Panon iz Subotice, nešto pak drugo želi da poruči gradu i svetu: svi koji su i do sada radili u Informativnom centru Bačka Topola moći će i nakon prodaje te medijske kuće, njih 11 prema podacima iz APR, da zadrže svoj posao „uz znatno bolje uslove rada“.

Naravno, ističe Bodžoni u mejlu poslatom Cenzolovci, pre svega je potrebno zalaganje radnika u Informativnom centru.

Bolje uslove rada, ali, videćemo, i način poslovanja, trebalo bi da obezbedi od prošlog meseca novi stopostotni vlasnik bačkotopolske medijske kuće, osnivača Radio regije i kablovskog Express channela: Fondacija Panonija.

Ona je za ovu priču značajna kao osnivač RTV Panon, uticajne, veoma dobro tehnički opremljene i finansijski stabilne subotičke medijske grupacije koja emituje televizijski i radio program na mađarskom jeziku.

Preduzeće Informativni centar iz Bačke Topole nastalo je krajem 2015. nakon što je u drugom krugu privatizacije za 31.000 evra prodato Javno informativno preduzeće Bačka Topola, do tada u stopostotnom vlasništvu države.

Ipak, ni status konkursne zlatne koke još od prvog raspisanog konkursa u Bačkoj Topoli  – ta, od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine! – nije im, avaj, puno pomogao. Kako li je onda tek ostalima…

Privatizacija lokalnih medija 2014/15. velikim delom je uništila sistem lokalnih medija u Srbiji, podseća Bodžoni. Informativni centar je jedan od onih medija koji su nekako funkcionisali od 2015, ali je posle isteka moratorijuma od pet godina došao na ivicu zatvaranja.

Mađarska fondacija pomaže u privatizaciji

Ugovor o prodaji kapitala JIP Bačka Topola potpisali su 9. novembra 2015. direktor Agencije za privatizaciju Dragan Ugrčić i predsednik Udruženja za regionalnu komunikaciju (URKO) iz Pačira Endre Husak.

Za sto odsto vlasništva kapitala Opštine Bačka Topola u JIP Bačka Topola, izdavača jednog višejezičnog radija i jednog kablovskog TV kanala, URKO je pristao da plati 31.165 evra – nekih 16.000  evra manje od procenjene vrednosti kapitala (47.219,16 evra).

Osim celodnevnog emitovanja, nalik na ono što neguje Si-En-En, kuriozitet ove televizije bio je taj da je ciljano bila vidljiva za svega 8.000 ljudi u Pačiru i susednoj Staroj Moravici

Otkud jednom udruženju toliko novca? Pa snašli su se, što i nije čudno s obzirom na dokazanu sklonost ka biznisu ovog udruženja građana.

Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), novac za kupovinu bačkotopolskog IC-a stigao je iz Mađarske, tačnije od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju.

CINS dalje navodi i da Vlada Mađarske od 2017. godine za udruženje URKO svake godine izdvaja sedam miliona forinti, odnosno oko 20.000 evra, za troškove održavanja televizije.

Ispostavilo se da ni toliki iznos nije dovoljan da bi IC preživeo. No, podatak o pomoći koja redovno stiže od Orbanove vlade, te donacija državne fondacije (čiji je cilj „ostvarivanje ciljeva u vezi sa nacionalnom političkom strategijom mađarske vlade“) deo su šire priče o tesnoj vezi politike, lokalnih političara i ovdašnjih medija na mađarskom jeziku.

Vole medije, al’ vole i – banje

Kakvo je to sad Udruženje za regionalnu komunikaciju URKO i otkud oni u ulozi vlasnika lokalnog medija? Zadržite dah: Informativni centar im nije prvi medijski poduhvat, a bogami ni prvi izlet u biznis!

Osnovano još 1998. s ciljem „edukacije građana u cilju jačanja mesne privrede i zaštite životne sredine“, za URKO je šira javnost prvi put čula 2013. kada su čak i beogradski mediji, poput Politike i nedeljnika Vreme, izveštavali o „medijskom čudu“ – Televiziji Pačir, 24-časovnom kablovskom kanalu iza kojeg je stajao upravo URKO.

Osim celodnevnog emitovanja, nalik na ono što neguje Si-En-En, drugi kuriozitet ove televizije bio je taj da je ciljano bila vidljiva za svega osam hiljada ljudi – osim u Pačiru, samo još u susednoj Staroj Moravici.

Prema pisanju CINS-a, novac za kupovinu IC-a stigao je iz Mađarske, od Fondacije Bethlen Gabor, koja je pačirskom udruženju uplatila 64.600 evra za planiranu akviziciju

Opština Bačka Topola imala je, malo je reći, sve simpatije za ovu živopisnu seosku televiziju, pa im je 2013. i 2014. dodelila osam miliona dinara. Naklonost prema URKO-u nastavljana je i u potonjim godinama, kao da drugi mediji ne postoje.

Za tolike simpatije postoji makar jedno moguće objašnjenje. Na čelu Bačke Topole je u to vreme, tradicionalno, bio Savez vojvođanskih Mađara. Zanimljivo, među troje angažovanih u pačirskoj televiziji bio je i Zoltan Sombati, retko renesansna ličnost na ovim prostorima: ne samo da je bio osnivač URKO-a, na čijem je čelu bio do početka 2014, te televizijski delatnik, već je u to vreme bio i na čelu komunalnog preduzeća u Bačkoj Topoli; bio je i važan funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara u tom kraju, pa čak i predsednik Saveta Mesne zajednice Pačir. Nešto ranije, Sombati je od 2004. do 2012. sedeo u Skupštini Vojvodine kao, hát persze, poslanik SVM-a.

Pokretanje seoske televizije – ovde tek priča postaje neviđeno zanimljiva! – jedva da je zadovoljilo ambicije pačirskog udruženja građana. Leta 2014. godine, MZ Pačir, zajedno sa URKO-om, pravi firmu Pačir d.o.o. (odnos vlasništva 51:49) koja malo posle osnivanja otvara vrata lokalne termalne banje, Pačirske banje, koja je poslednjih godina postala veoma posećena; poznata vam je sigurno po ružičastom slanom jezeru.

Povezanost s politikom ovde se ni izbliza ne završava. Endre Husak, koji je zamenio Sombatija na čelu URKO-a, bio je kandidat SVM-a na pokrajinskim izborima 2012. i 2016, i na republičkim 2014, dok je donedavna direktorica IC Bačka Topola Kornelia Mirić Namestovski bila kandidatkinja SVM-a na parlamentarnim izborima 2012, 2014. i 2020, te na pokrajinskim izborima 2016. i 2020. Odskora novi direktor IC Sabolč Sabolčki, inače aktuelni predsednik Saveta MZ Pačir, takođe je bio kandidat SVM-a za poslanika u Skupštini Srbije – 2012, 2016. i 2020. godine.

Kada je URKO postao vlasnik IC Bačka Topola, milioni iz lokalnog budžeta nastavili su da se slivaju na njihov račun, ovaj put na konto medijskih projekata – sveukupno, više od polovine novca namenjenog za sve medijske projekte od 2015. dodeljeno je upravo Informativnom centru.

Obaška što već godinama u konkursnim komisijama sede predstavnici medija (7 nap, Mađar so) čiji je osnivač Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice u Srbiji. U kojem većinu, i faktičku kontrolu, ima upravo – Savez vojvođanskih Mađara.

BODŽONI: NEMAMO PLANOVE ZA NOVE KUPOVINE

Fondacija Panonija, za sada, nema planove za nove akvizicije medija. Ištvan Bodžoni naglašava da sa eventualnim daljim širenjem „treba biti izuzetno obazriv“. „Tako da nemamo planove za kupovinu novih medija. Više sam pristalica održavanja i jačanja dosadašnjih proizvodnih i distributivnih kapaciteta.“

Kad se neki medij kupuje uoči predizborne kampanje, a pogotovo kada kupac nije imun na političke uticaje, tajming teško da može da se ignoriše. Uloga IC-a u kampanji biće na dosadašnjem nivou, tvrdi Bodžoni.

„Da bi se u Info centru obnovio/ojačao rad na RTV programu, potrebno je nekoliko meseci rada i ulaganja, tako da će se doprinos Centra izbornim aktivnostima održati na dosadašnjem nivou, odnosno na nivou dopisništva, a ta funkcija je i do sada postojala.“

Panon(ski) medijski div

Uporedo sa Informativnim centrom, od početka konkursnog sufinansiranja medija 2015. redovni dobitnik u Bačkoj Topoli postaje i medijska kuća RTV Panon.

Televizija je osnovana 2006, a istoimeni radio dve godine kasnije. Nakon usvajanja Medijske strategije Mađarskog nacionalnog saveta 2012, Panon televizija je postala središte mreže vojvođanskih mađarskih televizija (na ogromno razočaranje u redakcijama na mađarskom jeziku Radio-televizije Vojvodine). U sastavu RTV Panon je i Subotički mađarski radio i dvojezični portal pannonrtv.com.

Od medijskih projekata inkasirali su samo do ove godine oko 45 miliona dinara, što je više od polovine ukupno datog novca svim medijskim projektima od 2015. godine – ali to im, avaj, nije puno pomoglo

Osnivač ovih medija je Fondacija Panonija koja je pokrenuta 2005, a među njenim brojnim osnivačima bio je i Mađarski nacionalni savet koji je od 30. juna 2010. postao suosnivač Fondacije Panonija. Fondacija zapošljava čak 129 ljudi.

Fondacija se finansira manjim delom iz sopstvenih izvora (marketing i pružanje produkcionih usluga), a većim delom učešćem na konkursima u Srbiji, Mađarskoj i EU. Panon ima više osnivača, ali je glavni osnivač Mađarski nacionalni savet, koji takođe učestvuje i u finansiranju rada Fondacije, potvrdio je Bodžoni za Cenzolovku.

Očito veliki uticaj Mađarskog nacionalnog saveta vidi se, recimo, po tome što je 2020. Ištvanu Bodžoniju produžen mandat na mestu upravitelja Fondacije Panonija, ali i direktora RTV Panon.

Za RTV Panon od 2011. do kraja 2019. godine Vlada Mađarske je preko gorepomenute državne Fondacije Bethlen Gabor uplatila više od devet miliona evra, objavio je CINS pre godinu dana, od čega skoro polovinu 2019. godine. CINS navodi da je Fondacija Panonija, zaključno sa 2020. godinom za RTV Panon izdvojila još najmanje 3,5 miliona evra, za koje nije poznato da li su isplaćeni.

U svemu tome, novac koji RTV Panon dobija u Bačkoj Topoli na medijskim konkursima, po njihovim merilima, predstavlja kap u moru. Prema bazi podataka Centra za održive zajednice iz Novog Sada, Panon radio i Panon televizija prihodovali su „svega“ oko 7,5 miliona dinara – znatno manje nego u matičnoj im Subotici, gde su im za sve ovo vreme komisije dodelile oko 21,5 miliona dinara.

Prodaja jeste opcija

Onako kako je Opština Bačka Topola godinama upucavala budžetski novac u Informativni centar dok je imala vlasništva nad njim, nastavilo se, u nešto manjim dozama, i nakon što im je medijsko čedo privatizovano. Džaba sve to, ispostavilo se, kad su rashodi vazda veći od prihoda.

Impresivne visoke prihode od medijskih projekata, novi kupci, Fondacija Panonija, pak ne navode kao motiv za akviziciju u Bačkoj Topoli, već akcentuju nešto posve drugo.

„Pošto je Bačka Topola važan centar mađarske zajednice u Vojvodini, odlučili smo da pokušamo da spasimo Centar od zatvaranja, i sa mogućim minimalnim ulaganjima obezbedimo rad u tom RTV studiju. Pored programa na mađarskom, za nas je bilo značajno i to što Centar ima i program na srpskom jeziku, koji takođe želimo da zadržimo i po mogućstvu dalje razvijamo“, ističe Ištvan Bodžoni.

O stanju u kojem je Informativni centar prilično govore finansijski izveštaji ove firme. Tako, od 2018.do 2020. ispada da je Informativni centar živeo isključivo od subvencija, dotacija i donacija, dok je, s druge strane, gro tih prihoda odlazio na pokrivanje zarada zaposlenih (prosečna bruto zarada u 2020. iznosila je 61.300 dinara).

Ukupni prihodi u 2020. iznosili su malo više od 10 miliona dinara, od čega je 8,8 miliona stiglo od subvencija, dotacija i donacija, dok je na zarade otišlo nešto više od osam miliona, tačnije 8,1 milion. Sveukupno, zabeležen je neto gubitak od 2,4 miliona dinara.

Godinu dana ranije prihodi su bili 8,2 miliona, a neto gubitak na kraju godine iznosio je skoro 2,9 miliona dinara. Fiskalna 2018. završena je s gubitkom od 1,4 miliona dinara. Te godine ukupni prihodi bili su oko 8,5 miliona, rashodi oko 9,9 miliona, od čega je na zarade otpalo 6,4 miliona.

Fondacija Panonija možda i ne mora da otkriva koliko je platila akviziciju Informativnog centra, no iz ovih podataka jasno je da to ne bi smelo biti više od cene za koju je URKO pre skoro sedam godina pazario nekadašnju opštinsku medijsku kuću.

Od 17. januara Informativni centar, odnosno njegovi mediji Radio regije i Express channel postali su deo RTV Panon, ali je, napominje Bodžoni u odgovoru našem portalu, IC zadržao svoju pravnu formu samostalnog privrednog subjekta i medija – samo se vlasnička struktura promenila.

„Što se tiče programske šeme, u Radiju regije i dalje će se emitovati programi na mađarskom, srpskom i slovačkom jeziku na već poznatoj frekvenciji od 107,9 MHz, s tim da će radnim danima u popodnevnim časovima do narednog dana ujutru, kao i tokom čitavog vikenda, na ovom talasu biti emitovan program Subotičkog mađarskog radija“, objavljeno je na portalu RTV Panon.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend