06. dec 2022.

Istraživanje: Mediji u Novom Pazaru skoro svakodnevno krše novinarski kodeks

Analizom rada medija u Novom Pazaru otkrili smo da pojedini mediji u ovom gradu skoro svakodnevno krše novinarski kodeks i ne mare za osnovna pravila novinarstva. 

Prema našim podacima i analizi rada medija na teritoriji Novog Pazara u periodu od 3. oktobra do 3. decembra 2022. godine, mediji među kojima su većina internet portali i stranice na društvenim mrežama, često objavljuju vijesti koje krše osnovna pravila novinarstva.

Nepoštovanje žrtvi

Kada su u pitanju žrtve, mediji u Novom Pazaru često objavljuju fotografije i njihova puna imena i prezimena, prilikom čega direktno krše pravilo o POŠTOVANJU PRIVATNOSTI ŽRTVE, poglavlje 7, tačka 1 u kojoj stoji da je STROGO ZABRANJENO  objavljivanje imena i fotografija žrtava kao i počinilaca koje ih jasno identifikuju a koje glasi:

Prilikom izveštavanja o nesrećama i krivičnim delima, nije dozvoljeno objavljivanje imena i fotografija žrtava i počinilaca koje ih jasno identifikuju. Takođe, nije dozvoljeno ni objavljivanje bilo kakvih podataka koji bi indirektno mogli da otkriju identitet bilo žrtve, bilo počinioca, pre nego što nadležni organ
to zvanično saopšti.

Novinar mora da ima svest o moći medija, odnosno o mogućim posledicama po žrtvu ili počinioca ukoliko se otkrije njihov identitet. Posebno mora da ima u vidu težinu mogućih posledica u slučaju eventualne greške/pogrešne pretpostavke
u izveštavanju.

Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“ za kršenje etičkih principa profesije. (Novinarski kodeks Srbije, poglavlje 7. tačka 1.)

Objavljivanje uznemirujućeg sadržaja

Mediji u Novom Pazaru su samo u prošloj nedjelji već nekoliko puta objavili i otkrili identitet maloletnika koji je pretučen u školskom dvorištu. I ne samo to, na naslovnim stranama web sajtova postavljene su njegove slike i slike povreda koje su mu nanete i tako je direktno uznemirena javnost i otkriven identitet žrtve.

Senzacija i želja za klikovima vodi glavnu ulogu kada je prikazivanje ekplicitnog sadržaja u pitanju. Nasilje koje je žrtva psihički doživjela može da ugrozi njeno mentalno stanje a mediji po tom pitanju su nemilosrdni prema žrtvi pa neki od njih čak objave sadržaj na kojem se nalazi žrtva tog nasilja i koja sve to može sada naći na internetu zahvaljujući tim medijima ili stranicama koje su takav sadržaj objavile i dozvolile da se šire po društvenim mrežama.

Uznemirujući sadržaj i senzacija su postali definicija novinarstva kada se radi o izveštavanju u ovom gradu. Imali smo priliku da pišemo o tome u slučaju Zukorlić, prilikom čega je članica Komisije za žalbe savjeta za štampu Tamara Skrozza ocijenila za 020 media da su mediji tom prilikom prekršili kodeks jer su objavili sliku pokojnika u tom stanju na naslovnoj strani.

Izlaženje iz okvira novinarstva nije samo u pisanju već i u video sadržaju. Prilozi, emisije, kao i fotografije, često su tema kršenja novinarskog kodeksa kojeg Novopazarski portali zanemaruju pri izveštavanju.

Fotografije ubijenog psa, i voice over-i koji detaljno opisuju na koji način je pas ubijen takođe su tema kršenja novinarskog kodeksa potvrdila je Skrozza za naš portal, a prekršeno je poglavlje 4. tačka 4. u kojoj stoji:

Novinaru je zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.

 

Prema pravilima Savjeta za štampu, blurovanje (zamagljivanje) eksplicitnog sadržaja ne opravdava čin objavljivanja takvog sadržaja u medijima, čak i tada on je uznemirujuć za određenu publiku.

Senzacija u novopazarskim medijima i click-bait

Kada je senzacija u pitanju, Novopazarski mediji često u svojim naslovnim stranama objave sadržaj koji vas navede na to da kliknete, a potom se razočarate jer vam nije pružena senzacija koju ste očekivali.

Žrtve click bait-a su često ljudi koje nije briga za to od koga uzimaju informaciju niti to da li medij kao takav krši bilo kakav novinarski kodeks ili zakon ove zemlje.

Da budemo jasni, senzacija nije zabranjena u slučaju kada stvarno imate senzaciju ali u formi da ona kaže cijelu suštinu priče i naglasi glavnu činjenicu u okvirima zakona i javnog izveštavanja bez da uznemiri bilo koga.

Svi iskusni novinari trude se da izbegnu senzaciju, pa svoje naslove prilagođavaju činjenicama o tome šta se zapravo desilo.

Primjer senzacije koja je nepoželjna u medijima može biti sledeći:
Novinar koji poštuje novinarsku etiku bi u ovom slučaju napisao : “Privedena jedna osoba zbog pokušaja ubistva” ili sličan naslov koji ne stvara toliko tenzije koliko ima samo u ove dve rečenice.

Komentarišući senzaciju u Novopazarskim medijima, građanski aktivista Elmin Čuljković kaže da kao čitalac često nailazi na naslove koji su jako uznemirujući i da naši mediji ne biraju principe i načine kada objavljuju vijesti o tome da li će nekoga uznemiriti tom objavom.

Stičem utisak da su mediji izgubili osnovne principe u trci za par klikova i senzacionalnu vijest. Postavljanje uznemirujućih fotografija je jako gnusan način da dođu do klikova.

Ne znam da li oni razmišljaju šta podstiču sa snimcima i fotografijama žrtava kod građana?

Mislim da na taj način uvećavaju bol kod ljudi koji imaju empatiju a takođe podstiču nasilje kod ljudi koji su skloni tom nasilju. Naročito mediji u našem regionu ne biraju šta će postaviti na svojim portalima.

Imali smo priliku da vidimo snimke od utapanja dječaka u Tutinu do ubijanje psa u Pazaru. To je stvarno ogavno i treba što prije da se prestane sa takvim izvještavanjem.

(Ne)objektivnost medija u Novom Pazaru

Ma koliko se mediji pozivali na objektivnost u Novom Pazaru, ta objektivnost je vidljiva samo u određenim sadržajima. Mediji u Novom Pazaru često se ne pozivaju na izvore kada je opšte informisanje građana u pitanju a prilikom obrade jedne teme, ne trude se da saznaju i drugu stranu priče.

Tom prilikom, izbegavaju da daju odgovor na uzrok ili posledice određenog događaja jer ne poseduju kompletnu informaciju o dešavanju.

Na taj način, portali često objavljuju netačne ili polutačne informacije građanima koji ih prate i stvara se pometnja jer pratioci tih medija ostaju neobavješteni ili im se plasira samo ono što politika kuće dozvoljava.

U toku izbora za Nacionalne savjete, pojedini mediji su često davali drugačije informacije i izveštavali pristrasno, davajući svoja lična mišljenja o izjavama opozicionih lidera koji se ne slažu sa mišljenjima urednika ili novinara, putem internet stranica i društvenih mreža.

Pojedini mediji su izvještavali i proglašavali pobjednike različito u izbornoj noći u skladu sa svojom političkom pozadinom, uzimajući kao finalne rezultate one koji su dolazili iz izbornih štabova političkih partija bez naglašavanja činjenica da to nisu finalni rezultati.

Finalni rezultati RIK-a su objavljeni tek nakon ponovljenih izbora u Suvom Dolu a prvog decembra su potvrdili informaciju koju smo mi prenijeli a to je da su pobjedu slavili i SDP i SPP i ako mi nismo potvrdili da je bilo koja od ove dvije strane zvanično pobjednik jer niko nije imao uvid u zvaničnu informaciju već informacije iz izbornih štabova ove dve stranke.

Tom prilikom često se kršio kodeks  i pravilo poglavlja 7.  ,tačka  1. o ISTINITOSTI IZVEŠTAVANJA u kojem stoji:

Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.

Politička ili ideološka pozadina informacije ne sme da utiče na odluku o njenom objavljivanju, čak i ukoliko je ta politička ili ideološka pozadina u suprotnosti s političkim ubeđenjima novinara, urednika ili vlasnika medija.

Saopštenja političkih stranaka ili drugih interesnih grupa moraju da budu označena kao takva. U slučaju da je saopštenje redakcijski obrađeno, čitaoci/gledaoci/slušaoci moraju da budu obavešteni o primarnom izvoru informacije.

Novinarski kodeks medija u Srbiji

Novinarka Cenzolovke Danica Đokić, smatra da mnogi mediji u Srbiji koji ne poštuju novinarski kodeks inače imaju veliku gledanost, a da upravo te medije država najviše finansijski podržava kroz razne konkurse.

U Srbiji postoji veliki broj medija i ne možemo da zaključimo da li svi oni poštuju novinarski kodeks ili ne, pogotovo kada uzmemo u obzir da danas u Srbiji imamo Regulatorno telo za elektronske medije koje postoji teoretski a onda u praksi vidimo da se ne retko ne oglašava o stvarima o kojima bi trebalo da se oglasi, da ne reaguje na načine na koje bi trebalo da reaguje na brojne sporne sadržaje na televiziji.

Sa druge strane imamo Savet za štampu koji je zadužen za procenu poštovanja kodeksa novinara Srbije u štampanim i elektronskim medijima a koji nema tu moć koju REM ima.

Takođe napomenula bih da upravo ti mediji dobijaju najviše para iz budžeta godinama unazad. Mnoge organizacije se u poslednje vreme bave time koliko novca zapravo dobijaju recimo najčitaniji tabloidi kao što su: Alo, Srpski telegraf, Kurir, Informer i drugi i koliko novca oni dobijaju na lokalnim, pokrajinskim i nacionalnim konkursima za finansiranje medija.

U pitanju su milioni novca građana i građanki Srbije koje oni dobijaju za finansiranje a koji kontinuirano krše zakone,novinarski kodeks i koji slobodno mogu da kažem se sa svojim neetičkim i neprofesionalnim sadržajem, brojnim dezinformacijama rugaju u lice svojim čitaocima.

Ona kaže da ne zna tačno koliko mediji u Srbiji poštuju novinarski kodeks, ali smatra da oni koji ga se pridržavaju inače su u manjini i rijetko su čitani ili manje gledani jer se ne bave senzacijom i klikovima.

Kao da je naše društvo nekako otupelo na neprofesionalan i neetični način sadržaja a mediji u Srbiji koji žele da zarade novac, koji žele da zarađuju od klikova i tiraža ili od oglašivača biraju svesno da krše sve što može da se prekrši ako će to da ostvari njihov cilj u pogledu zarade.

Mediji koji se bave senzacijom ne biraju sredstva na koji način će doći do gledanosti, Danica kaže da kao novinarka smatra takve medije nepouzdanim i da i te kako njihovi naslovi i djela utiču na njihovu reputaciju jer ne mare za novinarski kodeks.

Srljanjem u senzaciju ili kršenje kodeksa i zakona mediji ustvari pokazuju koliko su kao mediji kredibilni i verodostojni, ako ti mediji nisu profesionalni, ja kao čitateljka ili bilo ko drugi kao čitalac ili čitateljka ne može tom mediju da veruje.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend